Došlo vreme i da tajkuni propadnu
– U Srbiji je na delu realna ekonomija, opstaju oni koji se bore sa troškovima i puno rade, a propadaju oni koji su doživeli naglu eskpanziju ili su prezaduženi.To je ocenio direktor i vlasnik modne kuće Mona Đorđe Momirović, koji naglašava i da pojedini veliki poslovni ljudi, pa i oni popularno nazvani tajkuni, bar, prema njihovim izjavama, nisu u idealnoj poziciji i imaju zaduženja veća od imovine. „Ukoliko je to tako, nije realno da očekujemo bilo kakve investicije ili povećanje zaposlenosti“, podvukao je on.
„Tajkuna više nema. Sada je na delu realna ekonomija, došao je trenutak propadanja. Uvek me je iznenadilo kad nego ostvari rast od 500 odsto godišnje. To je neprirodno. Moja firma je u prvoj ili drugoj godini imala neke dvocifrene stope rasta, a kasnije jednocifrene“, kazao je Momirović primećujući da su to normalni tokovi rasta.
Kožne jakne i krompir
Momirović kaže da je u procesu privatizacije kupio poljoprivredno dobro Javor iz Kušića koje pored hotela poseduje 200 hektara zemlje. U planu je da da kreditom bude dograđeno još jedno krilu na hotelu i izgrađen magacin, a te investicije će kompaniju koštati oko šest miliona evra. Momirović je počeo da sadi i proizvodi krompir, za koji je pronašao i dobar kanal za plasman oličen u trgovinskom lancu Idea. Vlasnik Mone namerava i da taj krompir brendira i prodaje ga u maloprodaji.
Jedan od domaćih zadataka, po Momiroviću je i borba sa monopolima. „U našem društvu postoji dosta povlašćenih firmi koje mogu i da ne plate porez, da izbegnu neke obaveze, kojima se reprogramiraju dugovi bez ikakvih kriterijuma.To je ono što posebno boli i to je ona prava nelojalna konkurencija“, kazao je vlasnik Mone.
Momirović se zalaže i za nacionalnu strategiju za pospešivanje izvoza, obezbeđenje fondova za kreditiranje, ali samo „onog pravog, naplaćenog izvoza“.
„Dosta smo se kompromitovali u prošlosti kada je reč o tim sredstvima namenjenim podsticaju i pripremi izvoza, pa smo kreditirali nešto što nikada nije izvezeno“, tvrdi Momirović.
Otuda smatra da bankarske garancije treba da budu obezbeđene samo za onog ko je „uvezao pare“, zahvaljujući plasmanu robe na inostranom tržištu.
Momirović, međutim, ne podržava osnivanje Razvojne banke. „Plašim se te ideje i mislim da će biti kompromitovana. Mislio sam da smo odustali od banaka koje su servis privrede i koje su bile u stvari za projekte koji ne mogu da izdrže tržišnu konkurenciju, odnosno analizu banaka“, mišljenja je Momirović.
Ovaj privrednik smatra da nije iskorišćen period krize za radikalne promene, pre svega u pravcu smanjenja javnog sektora, čiji finansijski teret realna privreda više ne može da podnese. „Nemamo realni ekonomski potencijal da servisiramo te dugove, ni ovoliku potrošnju“, smatra Momirović.
Momirović je dodao da razume situaciju zaposlenih u javnom sektoru koji štrajkuju, ali podvlači da treba imati razumevanja i za zaposlene u realnom sektoru, gde zarade, takođe nisu povećane i ne zaboraviti da postoji čitava „armija“ nezaposlenih ljudi koji nemaju čak ni toliko.