Početna Tekstovi МОЈА МИРА

МОЈА МИРА

4208
2
SHARE

МОЈА  МИРА

 

 

Ово је текст о поверењу и поштовању.

О честитости и поштењу.

О скромности и оданости.

О марљивости и педантности.

О истрајности и вери.

О врлини.

 

Ово је посвета мојој драгој сарадници Мири.

Са којом радим заједно већ 28 година.

Ово је моја захвалност једној изузетној жени.

Народној жени израслој из корена српске древне традиције.

Див жени.

 

Моја Мира је из села Ивановице на путу према Белановици.

Одрасла је на селу и научила је на рад, скромност и дисциплину.

Моја Мира је била текстилна радница у фабрици РУДНИК.

Шила је на машини одећу.

На препоруку мојих пријатеља дошла је да ради код мене у банку.

И остала са мном, ево, скоро три деценије.

 

Моја Мира ради на радном месту кога нема у систематизацији послова.

И не може се описати у кадровској организацији ниједне компаније.

Такво радно место не постоји у  отуђеној комерцијалној цивилизацији.

Моја Мира је – добра душа свих мојих пословних стратегија.

И када су успешне и када доживе свој насилан крах.

 

Моја Мира је увек крај мене.

Тиха, неприметна, тачна, одговорна и поуздана.

Моја Мира је домаћица банке или компаније коју водим.

Она брине о мени и стара се о свим клијентима који долазе на састанке.

Она улази у мој кабинет без најаве и куцања.

Без обзира ко је присутан на састанку.

 

Моја Мира је сведок свега што се дешавало од 1990.године до данас.

Она може да напише књигу „ ИСПРЕД ВРАТА“.

Која би постала бестселер.

Књигу о непознатим људима који су долазили без знања, звања,капитала и медијске популарности.

Који су чекали испред врата.

Чекали своју прилику.

И који су, после неколико година, постајали председници државе, премијери, министри, директори државних компанија, амбасадори, медијски моћници, звезде естраде и  пребогати тајкуни.

Сви су они били пролазни. И сви су се они мењали.

И сви су ме они издали.Продали.

Само је моја Мира остала увек иста.

Верна.

И није одлазила од мене.

 

Моја Мира све види и све зна.

Моја Мира све чује.

И ништа не говори.

Њене топле очи све казују.

Не морам ништа да је питам.

Погледом се једним  разумемо.

 

Моју Миру   поштују и произвођач малине и српски академик.

И проналазач и IT стручњак  и страни инвеститор.

Она је увиђајна, културна и неприметна.

Она је увек ту када треба.

И зна када треба да се повуче.

 

Моја Мира није учила пословне школе комуникације.

Нити је ишла на едукативне тренинге вештина.

Моја Мира је све понела од своје куће.

И својих родитеља.

Паметних српских сељака.

 

Моја Мира је отишла у пензију.

И свакога дана долази ујутру у канцеларију.

Да заједно попијемо чај и доручкујемо.

И да заврши оно што ми је тога дана важно.

Остаје пар сати.

Да ми помогне, јер зна да не могу без ње.

 

Прича о мојој Мири је доказ да нема сукоба послодавца и радника.

Тај сукоб су измислили лоши људи.

Похлепни и некултурни послодавци и лењи и покварени радници.

Послодавац и радник заједно раде у једном тиму.

Који мора да направи резултат на тржишту.

Интерес и послодавца и радника је исти – да направе резултат на тржишту.

Из тог оствареног успеха имају своје интересе.

 

Услов за добру сарадњу послодавца и радника је праведна расподела остварених резултата.

То је суштина доброг међуљудског односа.

Ниједан послодавац неће да отера од себе доброг и поштеног радника.

Ниједан радник неће да напусти доброг и поштеног послодавца.

Није тачно да радник тражи да има исто као послодавац.

Није тачно да су сви послодавци бахати и безобзирни грамзивци.

Има нас који смо, ипак,  првенствено људи.

Нажалост, ми смо дана у мањини.

 

И управо због тога што смо у мањини, комерцијална цивилизација пропада.

Нема јој спаса.

Економска криза је настала због те непоштене расподеле.

И не може да се реши економским мерама.

Економска криза се решава само обновом морала у друштву.

И стварањем новог човека.

Који ће имати особине моје Мире.

 

Моја Мира је симбол настанка новог доба.

Бољег и поштенијег. Чистијег и скромнијег.

Моја Мира је темељ за  настанак ХУМАНИЗМА.

У ствари, то је поново враћање нашим древним традицијама.

Када смо били бољи. И када смо се више волели и поштовали.

Враћање традицији коју смо заборавили.

 

Моја Мира је моја добра душа.

И моја савест.

Нека је Бог поживи.

И ове речи су моја  људска захвалност.

За доброту и љубав.

Којом нас је обасула.

 

Браћо и сестре,

 

Није све изгубљено.

Има нам спаса.

Потрудите се.

Пронађите.

Свако за себе.

Своју добру душу.

Своју Миру.

 

На Светог Илију 7527.године

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE