МОЈА БОРБА
Пишем овај текст за оне добронамерне људе и оне који то нису.
Желим да им објасним суштину и смисао мојих јавних наступа.
Моја борба против тоталитарног политичког система траје скоро пола столећа.
Потпуно ми је свеједно како се тај тоталитаризам назива : комунизам, титоизам, социјализам, национализам, демократија, капитализам, монархија, либерализам, неолиберализам или анархизам.
Сви ти политички системи су тоталитарни.
И довели су нашу планету и људски род на сам руб пропасти и биолошког нестанка.
Моји јавни наступи су настали на линији моје доследне борбе против тоталитаризма.
Сматрао сам да је то моја људска, морална, родољубива и стручна обавеза.
Нисам имао никакву личну потребу да постанем јавна личност.
Али, када сам видео да сви ћуте и да не смеју да се супроставе тоталитаризму, онда сам морао да се побуним.
Моја побуна је, дакле, настала из унутрашње потребе бића да се супроставим насиљу тоталитаризма.
Није настала из моје потребе да се истакнем, наметнем, бавим политиком, узмем власт и да се, попут политичког олоша обогатим.
То је, господо друго, кључна разлика између мене и добре већине јавних делатника.
Успео сам да се докажем кроз моју струку и политика ми никада није била интересантна као професионална делатност.
Политику сам сматрао важном јавном делатности у интересу целокупне Заједнице.
И ту је угаони камен разлаза између мене и добре већине јавних делатника.
Којима је политика бизнис, прилика да се наметну, истакну, реше своје личне фрустрације, обогате, докопају моћи и постану видљиви у тоталитарном друштву.
Мој пола столећа дуг јавни рад је био искључиво везан за одбрану Заједнице.
Не само да нисам имао никакве интересе из мог јавног наступања, него сам поднео огромне жртве, заједно са мојом породицом, због мог отвореног, слободног, поштеног и критичног јавног наступања.
Наглашавам, ко зна који пут, нашој поводљивој јавности, која неће пажљиво да ме слуша, да нисам политичар.
Не живим од политике и никада нисам узео један динар од политике, већ уредно, попут других савесних грађана, плаћам све своје пореске обавезе и пуним буџет државе.
Значи, јавно наступам у одбрану Заједнице и грађана од Зла тоталитаризма.
Имам решења, која јавно износим, за изградњу новог политичког и економског система.
Ако смо ми, Срби, створили у неолиту прву европску цивилизацију, зашто то не можемо данас да поновимо?
Ако сте ово што сам написао разумели, онда могу да пређем на главну ствар, због чега пишем овај текст.
Постоје добронамерни људи, који су заиста родољуби, поштени и савесни грађани, али који, услед криминалног кошмара у коме живимо, понекад изгубе живце, тако бар тумачим, па почињу да ми пишу најгоре ствари о нашем народу.
Али, постоји и они недобронамерни, покварени, плаћени ботови тоталитаризма, који намерно шире апатију, безнађе, равнодушност, мрачњаштво, који мрзе наш народ и који су на задатку одбране тоталитаризма.
Ти зомбирани идиоти тоталитаризма не схватају да учествују у специјалном рату уништавања сопственог народа.
Они пљују, лају, реже, вређају, бесне, шкргућу зубима, псују и погане све што не разумеју јер су ограничени, глупи, испраног мозга и без моралне савести.
Порука и једнима и другима.
Нема потребе да ми пишете све најгоре о нашем народу и да нам нема спаса.
Мене нећете зауставити у мојој борби за спас државе и народа.
Ако сте разумели моју борбу, онда ми је ваше писање непотребно.
Не верујете да се борбом може да освоји Слобода и Правада?
Ништа не можемо да урадимо?
То је ваше мишљење и ја га не прихватам.
Уживајте у вашем конформизму и пустите нас да се боримо.
Зашто нам одмажете?
Зашто нам трошите драгоцено време?
Ваше пљување по нашем народу ме не занима.
Имам само презир према таквом ставу.
Живимо у времену Чистилишта.
Свако показује своје право лице.
Одваја се жито од кукоља.
То је једини начин да никне семе НОВОГ ПОКОЛЕЊА.
Београд, 7535.г. трешњар
