Početna Sadržaj Privatizacija Može li se zaustaviti stvaranje latifundija u Vojvodini

Može li se zaustaviti stvaranje latifundija u Vojvodini

897
0
SHARE

Tajkuni preoravaju katastar
Bitka za državne i društvene njive bliži se kraju, a pored Miškoviæa, Matijeviæa i Kostiæa u nju se ukljuèuju i njihovi roðaci

NOVI SAD – Ministar poljoprivrede Ivana Duliæ-Markoviæ nedavno je izjavila da niko nema taènih podataka koliko je poljoprivredne zemlje u vlasništvu države. Ako je tako, a njoj se može verivati na reè, logièno je što su s privatizacijom velikih kombinata nastali i veliki problemi. Zato u njenom ministarstvu preovladava mišljenje da nije u redu da obradiva zemlja bude vlasništvo nekoliko monopolista (velikih latifundista, kako su ih u našoj žitnici veæ nazvali) i da zbog toga novim propisima treba stvoriti uslove da i više od 150.000 zemljoradnika ravnopravno sa njima koristi i obraðuje državne oranice.

To bi se, smatraju, najlakše uradilo odgovarajuæom poreskom politikom. Paori, koji budu, na primer, obraðivali do 50 hektara oranica biæe u potpunosti osloboðeni poreza, oni do 400 hektara bi bili oporezovani po opštoj stopi, dok bi za farmere sa više od 400 hektara važili porezi po progresivnoj skali.

Dok asocijacija poljoprivrednika iz Novog Sada, Klub „100 plus”, pored progresivnog oporezivanja „latifundista”, predlaže i zakonom ogranièavanje i izdavanje državnih oranica u zakup na najviše sto hektara i da u prvom krugu ponude mogu konkurisati samo fizièka lica, registrovana poljoprivredna gazdinstava, u opštinama u èijim se atarima nalazi državno zemljište, veliki zemljoposednici misle drugaèije. Oni se zalažu da prednost u dobijanju državnih oranica imaju oni, a da se u drugom krugu, ako ne bude zainteresovanih, zakup omoguæi paorima. Jer, veliki deo državnog zemljišta u dosadašnjoj privatizaciji dat je na korišæenje firmama, koje su od Agencije za privatizaciju kupile društveni deo kapitala preduzeæa, pa i zemljište.

U meðuvremenu, kroz vlasnièku transformaciju najveæi broj poljoprivrednih kombinata, koji su gazdovali sa više hiljada hektara državne zemlje, pripao je, izmeðu ostalih, „Delti” (jedna od njenih direktorki pohvalila se kako veæ imaju oko 25.000 hektara), „MK komercu” Miodraga Kostiæa i Predragu Matijeviæu, vlasniku preduzeæa za preradu mesa iz Novog Sada. Bitka za njive, državne i društvene, u Vojvodini bliži se kraju, a osim Miškoviæa, Matijeviæa i Kostiæa ukljuèuju se i njihovi èlanovi porodice, prijatelji, pa i šira rodbina.

U trci za kupovinom zemljišta Kostiæ je ukljuèio i majku Roksandu Kostiæ. Ona je nedavno na aukciji obveznicama stare devizne štednje kupila „Vojvodinu” u Novom Miloševu sa 1.131 hektar za 118,9 miliona dinara. Na istoj aukciji, pored Roksande, direktor „MK komerca” Jaroslav Stupovski kupio je „Elan” – Izbište sa 993 hektara. Ulazak rodbine i prijatelja u igru oko kupovine poljoprivrednih preduzeæa nije od juèe, jer fizièko lice, po Zakonu o privatizaciji, može da kupi firmu na odloženo plaæanje, na šest godina u šest jednakih rata, a pravno lice, odnosno kompanija, mora da je odmah plati.

Iako u „Delti” kažu da raspolažu sa oko 25.000 hektara, raspoloživi podaci ukazuju na nešto manji broj – oko 21.500 hektara (48,7 odsto kupljene i 51,13 procenata državne zemlje koja se po automatizmu daje kupcu na korišæenje prilikom privatizacije preduzeæa).

„Delta” je prvo kupila Poljoprivredno dobro „Kozaru” u Banatskom Velikom Selu sa 1.900 hektara od èega je 880 hektara bilo u državnoj svojini. Miškoviæ ubrzo kupuje „Podunavlje” u Èelarevu sa oko 3.100 hektara, od kojih je sada njegovih 1.885 hektara, dok je ostalo državno. „Napredak” gazduje sa 6,5 hiljada, od èega je 3.740 hektara bilo društveno, a ostalo državno, dok „Jedinstvo” ima 7.070 hektara, od èega oko 49 odsto ili nešto manje od 3.500 hektara je društveno, iako u prospektu Agencije za privatizaciju stoji da je „predmet prodaje 4.100 hektara”. Kad se sve sabere, Miškoviæ, odnosno „Delta”, ima pod svojom kontrolom 21.500 hektara, a od toga u vlasništvu oko 10.500 hektara.

Miškoviæ je do pre godinu dana držao PK „Sombor” sa oko 2.000 hektara, ali ga je preuzeo „Sojaprotein”.

Miodrag Kostiæ u vlasništvu, kad se pridoda i kompleks koji je kupila njegova majka Roksanda, ima svojih osam hiljada hektara, a isto toliko koristi državnih oranica. Treæi veleposednik je Predrag Matijeviæ sa oko 11.000 hektara svojeg i državnog zemljišta, a èetvrti „Sojaprotein” sa oko 6.000 hektara.

Trka za njivama, u koju se ukljuèuju i stranci, zahuktava se pošto je do sada prodato „samo” stotinak poljoprivrednih preduzeæa, koja su u svom sastavu imala i društvenu i državnu zemlju. Problem je, meðutim, u tome što se svojinska transformacija obavlja na èetiri naèina: tenderima, aukcijama, preuzimanjem ranije privatizovanih preduzeæa, ali i na raznim licitacijama, zbog steèaja ili dugova. Da li æe se zapoèeto „preoravanje” zemljišnih knjiga Vojvodine nastaviti dosadašnjim tempom i na dosadašnji naèin, ako država ništa ne uèini, niko ne može da prognozira, ali na privatizaciju èeka nekoliko velikih kombinata kao što su „Mitrosrem” – Sremska Mitrovica, „Ðuro Strugar” – Kula, „Aleksa Šantiæ” u istoimenom selu, „Labudnjaèa” – Vajska, PIK „Beèej” – Beèej… Privatizacija ovog potonjeg kombinata sa 14.000 hektara donedavno je bila za mnoge interesantna. Meðutim, najava novog poljoprivrednog zakona mnoge je „ohladila”. Jer, ovo preduzeæe ima na raspolaganju 11.000 hektara državnog zemljišta.

Pola – pola

U Vojvodini ima oko 1,6 miliona hektara obradive zemlje. Èetvrina ili oko 400.000 hektara bilo je u društvenom i državnom vlasništvu. Nove gazde su do sada prigrabile 312.000 hektara, od èega je u društevnom vlasništvu bilo 174.000 hektara, a ostatak, oko 140.000 hektara njiv,a po ugovoru o kupovini kombinata dat je na korišæenje novim zemljoposednicima.

Milan Laketiæ
Politika petak 10. februar 2006.

SHARE