LIÈNI STAV
Poslednjih dana javnost u Srbiji je uprla oèi u pregovore sa MMF-om. Izgleda kao da se vodi šekspirovska borba za biti ili ne biti. Meðutim, sve je to samo loša predstava za osiromašene i prevarene graðane. Farsa. Ili, ako baš hoæete da budem iskren do kraja – kiè! Zapravo, nikakvog smisla i nema. Namerno se podiže prašina u javnosti da bi se skrenula pažnja sa glavne ekonomske teme danas, a to je rasprodaja NIS-a, EPS-a i drugih javnih preduzeæa. Strateške grane jedne nezavisne države moraju da se rasprodaju strancima. Tako æe se napokon, posle mnogih istorijskih lutanja, slomiti kièma Srbiji.
Amputacijom Kosmeta, odvajanjem Crne Gore, predstojeæom pobunom Šiptara na jugu Srbije, rastom nezadovoljstva u Sandžaku i meðunacionalnim koškanjem u Vojvodini stvoriæe se povoljan ambijent da se ispuni proroèanstvo o nebeskom narodu koji æe završiti pod jednom šljivom.
Ko je kriv za sve što nam se dešava? Ne okrivljujte druge. Krivi smo mi sami. Mi smo najveæi neprijatelji sami sebi. Taènije, malograðanska, potkupljiva i licemerna srpska pseudoelita koja, radi sopstvenih interesa i psihièke nezrelosti, potpuno uništava sopstvenu državu i narod. Najbolji primer su današnji pregovori sa MMF-om.
A šta treba da uradimo, pitaju me zabrinutu graðani i ogorèeni mediji. E, to pitanje sam postavio odmah posle Petog Oktobra. Kako dalje? Tražio sam da se organizuje javna rasprava o tipu reforme. To su odbili plaæeni revolucionari koji su od graðana oteli vlast. Velika Prevara se spremala. Pisao sam, govorio i opominjao da ne smemo da prihvatimo koncept MMF-a. To je neoliberalni koncept zasnovan na šok – terapiji. Poèela je tako što se nad teškim bolesnikom sprovodila operacija bez anestezije. Izvršena je munjevita spoljnotrgovinska liberalizacija, otpoèela je razbojnièka privatizacija i èvrsto je vezan devizni kurs. Taj koncept je doveo do katastrofe.
Privreda Srbije je danas u potpunom kolapsu. Ideolozi verbalnog legalizma fabrikuju statistièke laži. Prikazuju da je bruto društveni proizvod /BDP/ danas 23 milijarde $, a nije jer iznosi svega 13 milijardi $, dok je 2000 godine bio 8 milijardi $. To znaèi da je prema njihovoj statistici BDP skoèio za skoro 200 odsto, mada je ukupna stopa razvoja za pet godina, takoðe lažno prikazana, bila svega 13,2 odsto. Kako je to moguæe? Rast deviznog kursa 2001 – 2005 je sa 60 na 85 dinara, što je nešto više od 41 odsto, a rast BDP u dinarima je skoro 200 odsto. Kada precenjene dinare podelite sa potcenjenim devizama dobijate – ekonomskog tigra na Balkanu od papira.
Istovremeno spoljnotrgovinski deficit za isti period narašæe na 25 milijardi $. Kapital koji je nepovratno otišao iz zemlje. Ako tome dodamo da smo izgubili najmanje 15 milijardi $ zato što nema privrednog razvoja, dobijamo ukupnu cifru od 40 milijardi $.
Šta je Srbija dobila za to vreme? Ukupne direktne strane investicije i donacije su bile oko 5 milijardi $. Zar nije dobro raditi sa Srbijom? Posao je prilièno profitabilan. Ako tome dodamo da su devizne rezerve narasle na 5,8 milijardi $ i da je pokrivenost novèane mase devizama dostigla neverovatnih 263 odsto, to najbolje pokazuje da je vlast izgubila razum. Koštunièin kabinet zadužio je Srbiju 2004 godine za 2,4 milijarde $ i tokom 2005 još 1,2 milijarde $, što ukupno iznosi 3,6 miljardi $. Zašto se zadužujemo kad imamo devizne rezerve? Zašto naše devizne rezerve držimo po svetu, treba proveriti gde sve, sa kamatom od 1 odsto, a zadužujemo se sa kamatom od 4,5 odsto?
Zadužujemo se da bi vratili dospele kredite i kamate. Zadužujemo se da bi birokratija iz MMF-a pokazala svoju umešnost jer Srbija postaje dužnièki rob. Pregovori oko otpisa 730 miliona $ i uslovljavanje, pretnje i pritisci ne objašnjavaju zašto smo mi dobili otpisa dugova samo 51 + 15 odsto. U Programu za spas Srbije iz 1999 godine izneo sam da poèetna cifra za otpis treba da bude 62,9 odsto. Nakon NATO bombardovanja mogli smo da dobijemo otpis preko 80 odsto.
I šta sad? Rendgenski snimak stanja ekonomije pokazuje da je 1 milion ljudi nezaposleno, da æe još 500.000 ostati bez posla, da 1 zaposleni izdržava 1 penzionera, 1 nezaposlenog i 1 neproizvodnog birokratu. Nema privrednog razvoja. Tajkuni i oligarsi sve kontrolišu. Bogati postaju još bogatiji. Siromašni još siromašniji. Dnevno pregledam izmeðu 20 – 30 srpskih preduzeæa i meseèno prelazim 15.000 km obilazeæi Srbiju. Pustoš! Užas! Takve Srbije nema na Pink-u i RTS-u. Na dobrom smo putu da nestanemo kao država i narod. Pokušavam da kriknem i probudim graðane. Cenzura je ogromna. Taènije samocenzura.
Ima li spasa? Ima. Srpska elita mora da iznese strategiju i viziju razvoja države. Ne možemo sami, potrebni su nam naši ljudi iz rasejanja. Najboljima treba dati najbolje državne funkcije. Politièari su zla kob Srbije. Treba napraviti – akcioanrsko društvo za spas Srbije. Umesto glupog slogana – samo sloga Srbina spasava, predlažem – samo INTERESI Srbiju spasavaju.
Usaglasimo interese! Državne, nacionalne, porodiène i liène. Potreban nam je novi koncept privrednog razvoja. Potrebni su nam novi ljudi. Ljudi koji znaju da prave pare. Ljudi kojima æemo meriti rezultate.
Srbiji ne trebaju lažni eksperti. Ne trebaju pogrešni savetnici iz MMF-a. Ne trebaju nam pare MMF-a! Devizna štednja u Srbiji je prešla 2 milijarde €. Kamate su od 3 – 5 odsto na štednju, a kad uzimate kredite od 20 – 40 %. Dobar profit, zar ne? Pored tog u Srbiji ima još 4 milijarde € u ’’slamaricama’’ i skoro 7 milijardi € u sivoj ekonomiji. Svake godine naši graðani u svetu pošalju u novcu svojim sve siromašnijim roðacima 3 milijarde $ i donesu u prtljažnicima još toliko. Tako roðaci preživljavaju. Parazitiraju umesto da rade i stvaraju. Treba radom da zarade bolji život. Nema toliko ribe da se nahrani sirotinja u Srbiji. Treba siromašne nauèiti da sami love.
Grupacija struènjaka i èestitih ljudi koje predvodim znaju da love ribu. Spremni smo da iznesemo naš koncept razvoja. Nema napretka dok ne prestane da se laže i krade. Nema napretka dok se ne oslobodimo uterivaèa dugova. Nema boljeg života bez ekonomije.
Glavno pitanje u Srbiji je – kako pokrenuti privredu? Ko pokrene privredu neka vlada. Ali, danas u srbiji se o tome ne piše. Zabranjeni smo mi što suprotno mislimo. Jeres je iznositi ovakvo mišljenje. Zbog toga i dalje propadamo. Plašim se da ne postanemo Argentina. Kada graðani budu izlili svoj bes na ulici, MMF æe se izvinuti i reæi da je pogrešio. Šok – terapija je bila pogrešna. Pacijent nije preživeo operaciju bez anestezije. Ukoliko želimo da izbegnemo taj scenario, moramo nešto da uradimo za Srbiju. Šta ste vi uradili za Srbiju? O tome šta sam uradio i šta predlažem možete naæi na mojoj veb adresi WWW. DRAGAS. BIZ.
Frankfurtske vesti, nedelja 6. novembar
