SA KAMATAMA SRPSKI SPOLJNI DUG RASTE DO 36 MILIJARDI EVRA
sreda, 12 oktobar 2011 08:40 .Ako pretpostavimo da je spoljni dug od oko 24 milijarde evra opterećen prosečnom kamatom od pet odsto i da se iznos spoljnog duga neće menjati u narednih deset godina, samo za kamate treba obezbediti 12 milijardi evra
Zvaničnici su ovih dana sa oduševljenjem obavestili našu javnost o vrlo „uspešnoj” prodaji državnih zapisa kao načinu obezbeđenja deviznog i dinarskog priliva. U isto vreme oni saopštavaju da Srbija po osnovu javnog duga nije prešla kritičnih 45 odsto BDP-a. Premijer je nedavno izjavio i da je „uspešno probijen led prodaje državnih hartija od vrednosti na stranom tržištu” i da je to ,,istorijski događaj”; da je tražnja za tim obveznicama bila duplo veća od ponude, što, po njemu,pokazuje da postoji poverenje investitora (tj. investicionih fondova) u Srbiju. U isto vreme, Uprava za javni dug Ministarstva finansija saopštava da planira oktobarsku aukcijsku prodaju državnih hartija od vrednosti u dinarima u iznosu od 45,62 milijarde dinara, tj. oko 450 miliona evra. U međuvremenu, MMF je odobrio novi sporazum iz predostrožnosti kojim je Srbiji obezbeđen kredit od milijardu evra. Kredit će se koristiti u slučaju većih deviznih problema naše zemlje.A Božidar Đelić je obavestio javnost da će Svetska banka Srbiji uplatiti 200 miliona dolara.
U isto vreme, zvaničnici, a na moje iznenađenje, i guverner NBS i predsednik Fiskalnog saveta, ističu da javni dug nije prešao zakonsku „crvenu liniju” od 45 odsto BDP-a. Na opštu žalost, stvarnost u vezi sa spoljnom zaduženošću zemlje i veličinom javnog duga prema BDP-u znatno je nepovoljnija nego što predstavnici države ističu.
Potrebna devizna sredstva za njihovo servisiranje dostigla su vrlo visok nivo i vrlo dinamično rastu. Znam da je našem narodu, a pogotovu zvaničnicima, već previše širenja „negativne energije” i da su mnoge moje kolege koje su u prošlosti, a posebno od 2000, širili optimizam i „pozitivnu energiju” dobijali brojna društvena (i materijalna) priznanja. Uvek sam smatrao da je moja profesionalna, ljudska, pa i patriotska obaveza da upozorim na vrlo neprijatne činjenice i trendove i da apelujem da se preduzmu odgovarajuće mere. Ali to očigledno nije imalo nikakve efekte.
U poslednjih nekoliko godina država se znatno zadužila, kako u devizama, tako i u dinarima, i ona po svim objektivnim računicama spada u visokozadužene zemlje: njen spoljni dug je de faktoznatno prešao kritičnih 80 odsto BDP-a, a javni dug je, realno, znatno iznad kritičnih 45odsto. Naime, zvanične računice koriste veličinuBDP-a u tekućim cenama, a ona je, zahvaljujući vrlo visokoj inflaciji, ekstremno „naduvana”. Prema tom obračunu, veličina BDP-a u tekućim cenama se deli sa zvaničnim valutnim kursom evra koji je, po obračunu NBS krajem jula ove godine, realno bio čak za oko 92 odsto na višem nivou nego krajem 2000.godine. Prema toj računici, objavljenoj u Biltenu Ministarstva finansija, proizilazi da je BDP u 2000.godini iznosio oko 12, a u 2010. gotovo 29 milijardi, dok se procenjuje da će u ovoj godini biti čak 32,8 milijardi evra. Ako se zna da je BDP izražen u stalnim cenama u tom periodu povećan za samo oko 50 odsto, jasno je da je cifra od 32,8 milijardi evra naduvana, za ozbiljne računice neupotrebljiva, ali je bez dileme nju moguće zloupotrebiti.
Po istom izvoru, BDP će u ovoj godini biti za oko 11,7 odsto veći nego prošle godine, a realno će taj porastverovatno biti manji od dva odsto. Ove ekstremno naduvane veličine se stavljaju u kvantitativni odnos sa ukupnim spoljnim dugom ili javnim dugom, pa se na osnovu toga zaključuje da su odnosi ,,zadovoljavajući” i da ima prostora za novo zaduživanje. Uz to, kada se navode zvanične cifre o javnom dugu, isključuje se spoljni dug NBS, pa je po podacima Ministarstva finansija javni spoljni dug Srbije krajem jula 2011. iznosio 7,670, a po podacima NBS 9,505 milijardi evra, što znači da je razlika od čak 1,835 milijardi evra isključena pri obračunu odnosa javnog duga i BDP, što je po mom dubokom ubeđenju, potpuno neopravdano. Na kraju, država ima devizni dug po osnovu stare devizne štednje od oko 2,8 milijarde evra i taj iznos se prikazuje u stavci unutrašnji dug.Taj devizni dug se, međutim, množi sa tekućim ekstremno precenjenim kursom dinara (oko 101 dinar za evro) pa se i time smanjuje veličina ukupnog javnog duga i njegovog kvantitativnog odnosa prema BDP.
Bitno je naglasiti da se i spoljni i unutrašnji javni dug iskazuju bez ikakvog iznosa kamata koje ih prate. Ovih dana smo saznali da ćemo samo po osnovu prodatih državnih hartija od vrednosti u iznosu od milijarde dolarau narednih deset godina po osnovu kamate morati isplatiti 725 miliona dolara. Tu su i nemali devizni izdaci za razne strane savetnike i posrednike, ali će zvanična statistika registrovati povećanje javnog i ukupnog spoljnog duga od samo jedne milijarde dolara.
U poslednje dve i po godine država se po osnovu prodatih državnih zapisa enormno dodatno zadužila uz ogromne kamatne stope. To znači da u kratkom roku treba isplatiti ogromnu sumu glavnice i kamata po tom osnovu, a o tome zvaničnicine govore. I kada se govori o iznosu spoljnog duga kamata se uopšte ne kalkuliše. Ako pretpostavimo da je sadašnji spoljni dug od oko 24 milijarde evra opterećen prosečnom kamatom od pet odsto i da se iznos spoljnog duga neće menjati u narednih deset godina, samo za kamate treba obezbediti 12 milijardi evra, tako da je de fakto ukupan spoljni dug sada oko 36 milijardi evra ili oko 51 milijardu dolara, što znači da je svaki građanin Srbije dužan oko 5.000 evra, ili oko 7.000 dolara.
Zbog svega ovoga, ekonomski je potpuno neracionalno novo zaduživanje u zemlji i u inostranstvu, pogotovu ako se dobijena sredstva u celini ili većim delom potroše preko budžeta. U tom slučaju novo zaduživanje u inostranstvu je i nemoralno, jer se sredstva potroše a dug prenosi na buduće generacije.
Izvor Politika, 12. 10. 2011.
