Meðunarodni krivièni sud (MKS) æe poèeti sa radom u martu kada Ujedinjene nacije izaberu 18 sudija. MKS je prihvaæen na konferenciji u Rimu u julu 1998. god. kada su 95 zemalja potpisale saglasnost za njegovo uspostavljanje. Veæ je desetak zemalja ratifikovalo taj sporazum, ali biæe prihvaæen kada 60 zemalja potpišu njegove odredbe. Cilj formiranja ovog meðunarodnog suda je da se sprovede doktrina univerzalne pravde. To znaèi, da se pravdi privedu svi poèinioci okrutnih zloèina i da budu osuðeni, bez moguænosti da mogu da traže izuzeæe pozivajuæi se na doktrinu suvereniteta ili svetosti državnih granica. Tako dobijamo, pored svetske vlade, svetske banke, svetske trgovinske organizacije i svetskih nadmetanja u sportu, i svetsko sudstvo. Proces globalizacije se zaokružuje i institucionalno se uspostavljaju pravila igre.
Ukoliko æe to da vodi napretku èoveèanstva, nemam ništa protiv tog procesa. Ali, nažalost, globalizacija nije donela blagostanje. Neoliberalni koncept velika bogatstva koncentriše u rukama oligarhije, koja potièe iz jedne zemlje, dok se siromaštvo višestruko uveæava. Hoæe li MKS doneti više pravde napaæenom èoveèanstvu? Može li se MKS pretvoriti u instrument jedne grupacije ljudi? Vidim da je i Henri Kisindžer, nobelovac i mirotvorac, nekadašnji amerièki državni sekretar, zabrinut. Muèe li ga to poèinjeni zloèini u Vijetnamu, Centralnoj i Latinskoj Americi? Možda mu Salvador Aljende dolazi u san? Ne znam šta je posredi, ali vidim da u njegovoj knjizi «Da li Americi treba spoljna politika», ima puno panike.. Nobelovac i mirotvorac se plaši da ne bude prvi optužen. Zato traži «da se ne dozvoli da pravni principi budu korišæeni kao oružje za svoðenje politièkih raèuna». Naravno, to se ne sme dozvoliti. Ali on se pita «kako æe suðenje uticati na ostale fundamentalne spoljnopolitièke ciljeve i interese».
Kakvo je to pitanje? Zar pravda nije univerzalna? Kakve veze ima pravda sa spoljnopolitièkim ciljevima i interesima? Èiji su to ciljevi i interesi? Bivši državni sekretar ne može da se oslobodi svog birokratskog poziva. On govori «o konceptu bez presedana – konceptu prepuštanja spoljne politike sudskoj proceduri». Plaši se da ne doðe do «tiranije sudija, umesto vlada», što može dovesti da su «diktati vrline èesto dovodili do inkvizicije ili èak lova na veštice».. Veliki Inkvizitor koji je, prema knjizi novinara Kristofera Hièensa, poèinio velike zloèine, uplašen je da ga ne spale na lomaèi. Da se to ne bi desilo, on mudruje: «univerzalni standardi pravde ne treba da se zasnivaju na premisi da pravièan ishod opravdava upotrebu nepravednih sredstava ili da politièki trend utièe na praviènu proceduru».
Državni sekretar je sve pobrkao. Pravièan ishod nikada ne može opravdati upotrebu nepravednih sredstava jer je to suprotno poimanju pravde. Naravno, državni sekretar je nauèio da cilj opravdava sredstvo i zbog toga je poèinio zloèine. Sada više nema kud. Poèinjeni zloèini moraju biti osuðeni. Meðutim, državni sekretar traži, «dogovor o približavanju MKS amerièkoj konstitucionalnoj praksi».. Traži «široku nacionalnu debatu uz neophodno i puno uèešæe Kongresa». Državni sekretar traži, dakle, izuzeæe za SAD. Istovremeno, to znaèi, izuzeæe i za njega.
Orvel je govorio da su svi ljudi jednaki, ali da ima onih koji su jednakiji. Da li je administracija Imperije u rastrojstvu izuzeta iz univerzalne pravde? Njihovi piloti su napravili zloèin u Italiji i niko nije smeo da ih osudi. Obesni vojnici ubiju devojèice u Južnoj Koreji i ne odgovaraju za zloèin jer su državljani Imperije. U kanadskom konvoju u Avganistanu nepažnjom stradaju saveznici. Vrši se genocid nad zarobljenim talibanima i masakrira se 3.250 ljudi. Ko æe odgovarati za te zloèine? Državni sekretar se plaši da Haški tribunal ne izvede èelnike SAD zbog NATO bombardovanja Srbije. Kaže «veæina Amerikanaca bila bi zaprepašæena».
Èime bi bila zaprepašæena? Zloèinaèkim ubijanjem civila u srpskim bolnicama, na varvarinskom mostu ili stradanjem putnika u grdelièkoj klisuri? Zašto je stradala mala Milica iz Batajnice? Ko je nju ubio? Zar to nije koncept bez presedana? Bombardovali su nezavisnu evropsku zemlju samo zato što nisu mogli da se nagode sa Despotom. Ko je sedeo na kanabetu èitavu deceniju i razgovarao sa Glavnim Faktorom Mira? Kakva je to spoljna politika? Verujem da bi veæina Amerikanaca zaista bila zaprepašæena kad bi saznala pravu istinu. Amerika je izrasla na slobodama i pravima naroda i graðana. Amerika ima veliki potencijal. Volim Ameriku. Ali, prezirem moæne birokrate iz Vlade i turbošpekulante sa Vol Strita. Oni su zloèinci. Ubijaju veru u èoveka i pravdu. Njih treba izvesti na sud. Državni sekretar, nobelovac i mirotvorac neka bude osuðen za poèinjene zloèine. Poènite od njega. To je svetska pravda. I neka nam plate odštetu. To bar mogu!
