Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Mito-lineos

Mito-lineos

967
0
SHARE

Privredni sud u Beogradu presudio je u korist grèkog holdinga “Mytilineos S.A.” u sporu od 47 miliona USD protiv naše “Jugobanke”. Presuda je donešena na bazi garancija koje je izdala “Jugobanka”, a koje su pokrivale petogodišnji ugovor “Mytilineosa” sa kosovskim integrisanim proizvoðaèem olova i rudnika “Trepèa” i beogradskim državnim spoljnotrgovinskim preduzeæem “Geneks”. Šta tu ima èudno? Zašto nas je privukla ova vest?

Garancije se i uzimaju da bi se, u sluèaju spora, mogle protestovati. Holding je imao konvertibilne obveznice “Trepèe” i garanciju banke. Kad nije mogao da naplati ništa od “Trepèe”, aktivirao je bankarsku garanciju. Kosovski Albanci sada upravljaju “Trepèom” i ne priznaju izdate obveznice, tvrdeæi da su vlasnika holdinga Evangelosa Mitilineosa na vreme upozorili da æe ugovor koji sklapa sa Beogradom za njih biti nevažeæi. I postao je nevažeæi. Kosovski Albanci su oteli, uz pomoæ meðunarodnih snaga, imovinu koja im u celosti ne pripada. Oprezni Mitilineos na vreme je uzeo i protestovao garanciju beogradske “Jugobanke”. Sud je presudio pošteno. Grèki biznismen je zadovoljan, naplatiæe svoje potraživanje. To æe se pozitivno protumaèiti kod svih buduæih investitora željnih ulaganja u Srbiju.

Ko æe platiti garanciju?

Naravno, banka. To je bio njen pogrešan poslovni potez. Kada bi to bila privatna banka, ništa nas ne bi plašilo. Banka bi iz svojih prihoda platila garanciju. Meðutim, naše banke nisu privatne, veæ akcionarska društva. Bivši komitenti su postali istovremeno i akcionari. Mnogi su bili prinuðeni kao korisnici kredita da uplate izvesan iznos u akcije banke. Tako su najveæi dužnici postali i najveæi akcionari. Naravno, pošto tržište hartija od vrednosti, nažalost, nije razvijeno, akcionari banke nemaju kome da prodaju vlasnièke papire. Zapravo, nema kupaca za te papire jer akcije nikakav prihod ne donose, veæ samo narastajuæe obaveze. Tako su akcionari vlasnici samo na papiru. Sve je ovo bilo neophodno da navedemo kao bismo objasnili šta æe se desiti kada se garancija naplati. O zatvorenoj privredi i velikim dubiozama u bankama ne govorimo. Kada se bude napokon izvršila devalvacija i zvanièni kurs izjednaèi sa tržišnim, dubioze banaka, zbog prikrivanih kursnih razlika, poveèaæe se oko èeti puta (6 : 23).

Dakle, kada garancija doðe na naplatu, banka æe morati da isplati presuðeni iznos. Iznos se isplaæuje iz prihoda banke ili rezervnog fonda, kako akcionari banke odluèe. Kako je iznos od 47 mil. USD ogroman teret za naše posrnule banke, recimo samo, radi poreðenja, da se devizne rezerve zemlje procenjuju na 130 mil. USD ili podatak da država, pred poèetak grejne sezone, zimus dugo nije mogla da skupi 20 mil. USD da bi se platile obaveze prema maðarskom isporuèiocu ruskog gasa, onda je sasvim izvesno da æe isplata protestovate garancije banku dovesti u izuzetno tešku poziciju. Naravno, banka, primorana, sudski da plati garanciju, preneæe nastali gubitak na teret svojih akcionara-komitenta. Kako ni akcionari-komitenti nisu u sjajnoj situaciji, kako veæina njih jedva opstaje u izolovanoj privredi, onda ni oni ne mogu dospelu garanciju da plate. Pošto æe biti primorani od strane svoje banke da to uèine, da bi banka opstala, oni æe deo obaveza koje budu pale na njih prevaliti na korisnike njihovih usluga ili kroz robu na potrošaèe. Potrošaèi nemaju na koga dalje da prevale teret. Tako graðani sve plaæaju. Kroz više cene i dalji pad životnog standarda platiæe se pogrešan potez banke. Bilo kako bilo, devizna sredstva bez obzira ko plaæao, nepovratno odlaze iz zemlje.

Postavlja se pitanje, zašto je banka pristala da izda garanciju?

Odgovor nasluæujemo èitajuæi izveštaj u kome se kaže da je predsednik grèke kompanije bio èest gost predsednice “Beogradske banke” i predsednika države. Družili su se i razgovarali.

Nije jasno zašto onda “Beogradska banka” nije izdala garanciju?

No, to je veæ problem banke koja je pristala da izda garanciju.

Mi samo analiziramo vest koju smo proèitali na internetu.

Sve nam je sada jasno. Pogotovo, kad saznamo da je pomenuti grèki gospodin predsednik jednog dela grèke privredne komore i istovremeno, gle suèajnosti, upravnog odbora Grèke telekomunikacione organizacije (OTE) koja je 1996. kupila 20% Telekoma Srbije. Ima li još nekih nejasnoæa?

Gospodin Evangelos Mitilenos u saopštenju za javnost izrazio je zadovoljstvo zbog “razumevanja objektivnosti i nepristrasnosti” beogradskih sudova. Gospodin Evangelos Mitilineos je zadovoljan. Sve vreme je dobro poslovao radeæi sa našom robom, a kad više nije mogao da zaraðuje, protestovao je bankarsku garanciju. Gospodin Evangelas je osvedoèeni sprski prijatelj. Zbog toga je odluèio da izdvoji 3 mil.USD od naplaæenih 47 mil. USD u dobrotvorne svrhe. Na taj naèin, kako reèe, želi da pomogne ljudima “u prijateljskoj susednoj zemlji, koja je mnogo propatila prošle godine.”

Pošteno, prijateljski.

Beograd, 22. maj 2000.

SHARE