Početna Sadržaj Rasprave MIŠA BRKIĆ – ŽIVAHNA BITANGA NEOLIBERALIZMA

MIŠA BRKIĆ – ŽIVAHNA BITANGA NEOLIBERALIZMA

8781
2

Ne mogu  više da slušam i gledam ovoga nadobudnog Mišu Brkića.
Ne skida se sa televizijskih prijamnika i ne prestaje da nas vređa,
ponižava i provocira svakim svojim tekstom.
Znam čoveka iz devedesetih godina. Znam a je bio normalan. Kada smo  bili opozicija.
Ne mogu da verujem da je postao danas takva fukara i moralna protuva.
Novinarska prostitutka koja se prodaje moćnima i bogatima.

Kada sam ga devedesetih godina finansijski pomagao, verovao sam da smo  na istoj strani izgradnje građanskog društva, liberalne ekonomije i  pravljenje bogate i uređene države. Mislio sam da su to naši ideali.
Danas je on postao tržišni taliban.
Udarna pesnica krupnog kapitala.
Estradni ekonomski analitičar koji baljezga o stvarima o kojima pojma nema.

Ne mogu da biram reči. Neću! Ti likovi naše nesreće nisu zaslužili da ih štedim. Ponašaju se prema našem narodu kao da smo stoka. Imbecili. Primitivci koje treba u katance kapitalističkih okova vezati.

Dosta, bre, više tog prenemaganja i ponižavanja! Dosta više tog
bezobrazluka! Prestanite da nas maltretirate vašim propalim ekonomskim teorijama!

Nakon izbijanja ekonomsko krize  19. Avgusta 2007. i finansijsko sloma 2008. godine, sve neoliberalne teorije moraju da odu na đubrište istorije, gde im je danas  mesto. I te buđave ekonomske teorije i njihovi nadobudni promoteri.
Plaćene bitange!

Profesori ekonomije treba da pocepaju svoje magistrature i doktorate, jer to više ništa ne vredi. To su zastarele ekonomske floskule koje više nikome ne trebaju.
Ekonomski novinari, ti večiti zagovornici neoliberalnog koncepta,
treba da se pokaju, sklone sa javne scene i počnu da se bave nekim drugim zanimanjem od koga mogu pošteno da žive.

Čitavih petnaest godina te novinarske neznalice nam drže predavanje iz ekonomije, mada nikada nisu ništa zaradili na slobodnom tržištu, nikada ništa na stranom tržištu, pričaju ono što su im drugi naručili da govore, prepisuju prazne floskule čikaških ekonomskih ubica, veličaju tajkune i krupne kapitaliste, koji su se glambajevskim ubistvima i prevarama dokopali prvoga miliona, ispiraju mozak siromašnim građanima, radnicima i svim građanima koji se sa nostalgijom sećaju socijalističkog doba.

Pročitajte, molim vas, tekt Miše Brkića pod nazivom – „ Živahna deca komunizma“.
http://pescanik.net/zivahna-deca-komunizma/

Glavni problem, prema njegovom mišljenju, naše današnje propasti je nasleđe komunizma:

„Mislim da tranzicija nije dovršena zato što u Srbiji nijedna ključna odrednica prošlosti (komunističkog sistema) nije dokinuta i sve one zajedno i danas dominiraju društvenom svešću.“

Posle 25 godina od rušenja komunizma, najveći naš  današnji problem je, upravo, taj kumunizam, koji dominira društvenom svešću i koji nam ne dozvoljava da se oslobodimo mračne prošlosti.
Nisu problem politički ološ i tajkuni koji rasprodaju i uništavaju
namerno Srbiju, sprovodeći neoliberni koncept ekonomskih ubica, nije problem što je iz zemlje nestalo 51 milijarda dolara, prema zvaničnim podacima međunarodnih institucija, nije problem  ni to što je 400.000 ljudi u banditskoj privatizaciji ostalo bez posla, nije problem što su političari nabili u državna i javna preduzeća 800.000 zaposlenih koji nemaju posla, nije problem što su se privilegovani tajkuni kriminalno obogatili preko noći, tajkuni kojima se klanja Miša Brkić i koji radi u njihovom interesu, nije problem što 75% građana Srbije ne zna kako da preživi sutrašnji dan, nije problem što se 35.000 ljudi svake godine više upokoji, nego što se rodi, što hiljade ljudi godišnje oboli od teških bolesti, jer nam je zdravstvo u potpunom haosu, nije problem što 30.000 ljudi , uglavnom mladih i stručnih, beže iz unesrećene zemlje u kojoj nema persepktive, zemlje u kojoj Miša Brkić služi interesima krupnog kapitala, nije problem što Murta menja Kurtu i što su svake godine sve bogatiji, nije problem što nema slobode medija i što je uvedena represija nad svima koji posumnjaju u razum  Vođe; ništa, dakle, nije to problem, nego je problem komunizam, koji još uvek ne dozvoljava da se razvijamo i ubrzano uđemo u bankrotiranu EU.

O čemu ti pričaš, čoveče?
Kakav komunizam?
Od propasti komunizma rodilo se – 1.800.000 dece, koji nikakve veze nemaju sa komunizmom i njegovim nasleđem.
To su deca koja traže bolji život.
Ko je uništio njihove života?
Ko je oduzeo budućnost toj našoj deci?
Ko tera našu decu iz njihove zemlje?
Ko ih prodaje na svetsskoj pijaci kao savremene robove?
Ko?

Političari i tajkuni! Ta bagra!  Te vucibatine i hohšapleri!

Ti se klanjaš tim odrodima i protuvama.
Ti o njima govoriš kao o kapitalistima tranzicije koji će nas spasiti.
Greška! Prevara!

Ja lično znam sve njih. Znam kako su nastali. Znam kako su krali ovu državu i narod.Znam da na slobodnom tzržištu nikada ne bi platu sebi mogli da zarade.
Ti te njuške služiš i bdiješ nad njihovim ukradenim parama.
Ti se njima klanjaš i tražiš da se zaštite njihovi kriminalni dosijei.

Zašto njih ne napadneš?
Zašto o njima ne pišeš?
Jesu li oni nasleđe komunističkog sistema?
Da li su oni živahna deca komunizma?

„Ta dva pravila, kao hibernirana larva nekog smrtonosnog virusa, 
pokazala su se otpornima na tranziciju, preživela su sve reforme i 
danas kao ”duh naroda” predstavljaju moćan “kamen oko vrata” koji nas od budućnosti vuče u prošlost.“

Duh naroda je kamen oko vrata, koji nas od budućnosti vuče u prošlost.
Duh naroda?!?
Hibernirana larva nekog smrtnonosnog virusa?!?

Strašno!
Kakvo idiotsko poređenje.
Ako je duh naroda hibernirana larva smrtonosnog virusa, šta su onda blentavi političari i tajkuni? Šta je onda njihov lični novinar i
apologeta? Kojoj on vrsti ameba pripada? Paramecijumu? Papučici?

Političari i tajkuni nas svojim pljačkama vratili u kameno doba naše prošlosti, ali to ne smeta Miši Brkiću, nego mu smeta duh naroda.

O, evo i dokaza da je Miša Brkić u pravu.
Hoće da nam  potvrdi svoju pamet. Hoće da nas ubedi u ispravnost
svojih stavova.
Citira velikog mislioca demokratije i tranzicije. On je garancija
ispravnosti misli reformatora tranzicije, koji su se oslobodili
komunističkog nasleđa i koji nisu hibernirana larva smrtonosnog virusa.

Ko li je to? Ko je taj tranzicioni genije? Guru demokratije?
Hajde baš da vidimo.

„U pokušaju da objasni ovaj fenomen, predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović je 2010. izneo svoje mišljenje, na naučnoj konferenciji o rezultatima istraživanja uticaja tradicije na tranziciju: “To što veliki broj građana smatra da se u prošlosti 
živelo bolje izgleda mi ponekad kao životinja koja kada izađe iz 
kaveza počne da se vrti napred-nazad i potom se vrati u kavez” (Beta, 23. decembar 2010).

Dragoljum Mićunović?!?
Baba Mićun?!? Pa, zar njega da uzmeš za kuma demokratije?
Ta brbljiva naklapača naše tranzicije. To blebetalo, koje je
profitirao u svim demokratskim razlazima i rasturanjima DS. Taj
pokvarenjak koji je poslao Borislava Pekića da se kandiduje u
radničkoj Rakovici, kako bi mu se osvetio, jer je  pisac pripadao
poraženoj građanskoj klasi koju je pojela komunistička plesan.

Ko je upropastio devetomartovske proteste 1991, kada smo Miloševića več imali u šaci? Ko je trgovao i nagađao se? Ko je gledao svoje interese? Ko je najveći ljigavac demokratije? Ko je njihov čovek?

Da li je Baba Mićun ostatak  te komunističke prošlosti?
On koji je bio staljinista prema popovima u Podujevu dok je bio
skojevac i koga je general Kapičić javno optužio da je na Golom otoku bio špijun, izdavao svoje drugove i radio za UDB-au.

Da li nas je baš on , zbog svoga hedonizma i baršunaste površnosti, vratio u taj komunistički kavez, jer  su opljačkani i porobljeni građani  shvatili da im  je u  tom kavezu bilo bolje, nego u današnjem demokratskom ropstvu?  Ko se družio sa građevinskim tajkunima? Ko je kriv što su građani izgubili veru u demokratiju, slobodu i pravdu? Ko je obesmislio narodnu energiju? Ko je izdao demokratiju? Ko je omogućio političarima da siluju građane? Ko je dozvolio tajkunima da opljačkaju građane?  Ko? Ko je taj? Ko je ta hibernirana larva smrtonosnog virusa?

„Nesumnjivo da današnjost s ozbiljnim natruhama naše rajske prošlosti određuje našu budućnost.“

Kakva je ovo rečenica?
Šta ona znači?
Šta je tu nesumljivo?
Današnjost? Ozbiljne natruhe? Rajska prošlost ili budućnost?
Kakav je ovo stil pisanja?

„U DNK građana Srbije ali i njene političke, akademske i kulturne 
elite duboko je usađeno zagađenje (virus) komunizma i otuda je velika skupina stanovništva do sada nekoliko puta pokazala da je protiv reformi i promena. To je brojna i šarena klijentela koju čine zaposleni u državnoj upravi, radnici u državnim i nerestrukturiranim (društvenim) preduzećima, pripadnici vojske i policije, studenti, seljaci, zaposleni u prosveti, zdravstvu, pravosuđu i kulturi, veliki deo humanističke inteligencije. Svi oni decenijama uspešno parazitiraju na državnoj kasi (budžetu). I što je njima bolje, državi je gore.“

A ko nije u DNK zagađenju? Ko nije parazit?
Ako smo svi nabrojani, interesuje me  a ko to nije?
Nema tu: političkog ološa, tajkuna i Miše Brkića.
Oni nisu paraziti. Oni ne pelješe državne kase, kojima upravljaju
političari. I koji nameštaju da se tajkuni preko noći obogate i da
Miša Brkić piše o tim kapitalistima panegirike.
Kakva parazitska podlost novinara tajkuna?!?

„Ti socijalni stratumi, kao čuvari ”primitivne (komunističke) svesti”, određuju političku, društvenu i ekonomsku morfologiju Srbije.“

Ti stratumi koji nemaju moć, novac i koji su porobljeni određuju
morfologiju Srbije.
Kako je to moguće? Kako mogu socijalni stratumi da određuju ono što je pod kontrolom Velikog Brata i njegovih janjičara?
Kave su ovo gluposti hibernirane larve smrtonosnog virusa?

„Nije samo Srbija, već su sve nove države nastale posle raspada SFRJ izgrađene na komunističkim temeljima. U Srbiji su oni samo 
najvidljiviji. Te temelje čine četiri stuba:
– autoritarizam i apsolutizam
– kolektivizam
– državni intervencionizam
– samoupravljanje“

Nije samo Srbija, već su sve nove države nastale posle raspada SFRJ izgrađene na neoliberalnom konceptu. U Srbiji je taj koncept samo najvidljiviji. Taj koncept čine:
–    Opšta spoljno-trgovinska liberalizacija,
–    Banditska privatizacija i rasprodaja,
–    Monetarna stabilizacija,zaduživanje  i lažni devizni kurs,
–    Socijalno raslojavanje, nestanak srednje klase i pauperizacija društva.

„Privatizacija je najviše osporavana reformska mera, koja u Srbiji 
nikada nije bila prihvaćena, i koji god model transformacije 
društvenog vlasništva u privatno da je bio izabran, nailazio je na 
otpore kakvi i danas postoje. Javni prostor, intelektualna elita i mediji šire izraziti animozitet prema privatnom vlasništvu, ne postoji svest o važnosti svojine i gotovo svi preduzetnici i biznismeni tretiraju se kao lopovi i tajkuni.“

Gotovo svi?!?
Ja sam biznismen 31 godinu. Nisam tajkun. Privatnik sam. Niko mene ne tretira kao lopova. Hiljade mojih kolega, poslovnih ljudi i
privatnika, pošteno radi svoj posao. Niko ih ne optužuju da su lopovi.

Nije tačno da građani gotovo sve preduzetnike smatarju lopovima.
Lopovi su političari i tajkuni.
Miša Brkić brani lopove.
Pljuje po građanima i duhu naroda, da bi odbranio najveću pljačku u istoriji ovoga naroda.
Miša Brkić je estradni plaćenik tajkuna. Javni prostor je zagadio
svojim neznanjem, poganošću i bezobrazlukom.

Kada je, pre neku godinu, otvorio stranice malograđanske POLITIKE za kragujevačkog tajkuna, koji je uništio najveću tekstilnu fabriku u gradu, da me napada, intervju prenet u dva dana, obratio sam se zvanično POLITICI i tražio da i meni dozvole da u dva dana iznesem svoju odbranu. Tražio sam isti prostor i napisao odbranu u 54 tačke.
Stručno dokazujuči kako je pljačka izvršena i kako su radnici i
penzioneri fizički šikanirani od najmljenih kriminalnih grupacija ,
angažovanih od tajkuna da se obračunavaju sa onim ženama, sestrama, suprugama, majkama i bakama koje su stvarale tu istu tekstilnu fabriku.

Miša Brkić nikada nije objavio moj tekst.
Miša Brkić se oglušio o novinarsku profesiju.
Miša Brkić je pokazao da štiti lopove.
Miša Brkić je pokazao da je slina.

Morao sam da razmotiram ove lažne liberale i pripadnike malograđanske kvazielite koja radi samo u svom interesu, koja je plaćena da nas vređa, pljuje i proglašava primitivcima, samo da bi bili brana političkom ološu i tajkunima u odbrani njihovog opljačkanog kapitala.

Gospodo drugovi,

Duh naroda traži – REVIZIJU PRIVATIZACIJE!
Hapšenje političara i tajkuna.
Konfiskacija sve njihove imovine. Konfiskacija imovine je jesina prava kazna za njih.
Duh naroda traži – KATARZU!

Beograd, 24.04.2015.

2 KOMENTARI

  1. Citat: „Lečenje srpskog društva i svakog građanina ponaosob znači primenu terapije slične onoj koju koriste ”isterivači đavola”.“
    Bitango Brkiću, velikosvešteniku neoliberalizma uterali su ti ga odavno tvoji komunisti pa se sada na njih ljutiš što neće opet. U istom ste krevetu i istim pokrivačem pokrivate intelektualnu golotinju! Pogledaj se u ogledalo barabo jer nemaš hrabrosti da pogledaš nazad. Tik iza tebe su svi oni tvoji neoliberali sa titovkama na glavi. To je tvoja istina i nažalost sudbina olinjala kreaturo.

  2. Само ово што је наведено шта је Бркић написао је довољно да се разуме феноменологији духа човека који поред толико конкретних тема и изазова истраживачког новинарства на пр. из пљачкашке приватизације и буразерске економије увек се бави некаквим стратешким темама. Ове теме могу да буду само за оне који су кроз искуство и изучавање појава у више година дошли до заједничког именитеља. Зашто новинари, а Миша Бркић је новинар колико ја знам, али исто тако најмање симпатизер ако не и члан ДС па зато и цитира баба Мићуна-јахача попова, морају да пишу такве стилске фигуре и да умиру од лепоте својих метафора? Чему оне служе? И чему служи Бркићев текст? Толико шарлатанства у тексту који треба да обилује чињеницама. Као инжењер никад не бих смео да напишем стручни текст који би врвео од оваквих будалаштина. Рецензенти би га вратили и рекли да престанем да се бавим политиком, већ струком. Чист паразит. Било би сјајно када би и новинари имали рецензенте. Било би много квалитетнијх текстова.