Početna Sadržaj Osvetljenja MILAN STOJADINOVIĆ

MILAN STOJADINOVIĆ

7475
1
SHARE

MILAN STOJADINOVIĆ

/1888- 1961/
NI  RAT  NI  PAKT
memoari

Dr Milan Stojadinović je u zaglavlju svojih memoara napisao Njegošev
stih : „ Pokolenja djela sude;što  je  čije daju  svijemu“.

O pročitanom, dakle, mogu da sudim.
Iznosim najinteresantnija zapažanja.

1.RATNA EPOPEJA – Njegovi opisi ratnog povlačenja srpske vojske prema
Albaniji i dolazak na Krf su autentični i prepuni slikovitih detalja,
koji najbolje pokazuju bibijsku snagu srpskog naroda da istraje u
odbrani svoje nacije, vere i identiteta.

„ Bilo nas je 4 miliona prema 45 miliona austrougara.I ta naša vera u
sigurnu pobedu učinila je da smo nastupajući rat primili zadovoljni,
veselo, radosno, sa pesmom.“

Evo kako su se ponašali naši saveznici, kojima su srpski vojnici
podigli zastave, očekujući njihovu pomoć.

„ Ta slika pokidanih i palih zastava u očekivanju tuđe pomoći, koja
nikada nije došla, ostala mi je duboko urezana u duši celog života i
bila jedna nezaboravna opomena da se u tuđu pomoć ne treba uzdati“

„ Francuska i Engleska bile su obećale pomoć Srbiji….Dolaze
sutra…Danas se iskrcavaju…Gde su? Kada će doći? Zašto ih
nema?…Dani prolaze…oni ne dolaze…laži i obmane u koje smo bili
uspavljivani… Kada zagrme topovi, svako prvo misli na sopstvene
interese i brine samo za svoju sopstvenu sigurnost…Neutralna
Rumunija nam je prodavala brašno i obuću, ali je tražila plaćanje u
zlatu. I taj je doživljaj imao posle uticaja na moju politiku….“

U to vreme stardaloj srpskoj vojsci je počela da stižu namirnice i iz
Amerike, stizala je slanina koja je bila – UŽEGLA!

Stojadinović svedoči da nije bilo rasprave sa ministrom finansija
Srbije Lazarom Pačuom da li treba i za vreme rata plaćati kupone
nemačkim poveriocima srpskih državnih zajmova, njegovo gledište je
bilo jasno – treba plaćati!

Ratno iskustvo ga je uverilo da „ služenje vojne obaveze smatram kao
veoma potrebnu i korisnu školu za svakog mladog čoveka“

2.NIKOLA PAŠIĆ – politički otac Stojadinovića i duhovni otac
Jugoslavije, naučio ga je da je najače oružje u politici – strpljenje!

Nikola Pašić duhovni tvorac Jugoslavije, zbog sukoba sa princom
regentom, nije prisustvovao tom istorijskom činu ujedinjenja.

3.INFLACIJA – „ Borba protiv skupoće 1921. Moja osnovna misao u
pogledu skupoće je bila da treba ići u koren samog pitanja, to jest
povećati proizvodnju dobara i suzbiti inflaciju. A ne kažnjavati
industrijalce i trgovce koji podižu cene, što je samo posledica, a ne
uzrok jednog bolesnog stanja“

3.ŠPEKULACIJA – Navodi kako je Kralj špekulacijom povećao civilnu
listu svojih prihoda za godinu dana sa 24 miliona dinara na 60 miliona
dinara.

O svojim špekulacijam i bogaćenju nema ni jedne reči.

Na dva mesta piše kako ga opozicija optužuje za bogaćenje, ali on
diplomatski prelazi preko toga.

Istina je da su Stojadinović i Kralj, zajedno sa još nekoliko
špekulanata, zaradili na obveznicama ratne štete, namerno im obarajući
vrednost i jeftino kupujuću od razočaranog naroda, ministar finansija
Stojadinović je davao izjave da ti papiri ništa ne vrede, da bi nešto
kasnije, kada su nagomilali velike portfelje obveznica, izašao i
priznao da ima novca za njihovu isplatu i cena je višestruko skočila,
pa su tako akteri ove afere zaradili 600 miliona tadašnjih dinara ili
današnjih 400 miliona evra.

O tome u memoarima nema ni reči.

4.DRŽAVNICI –Susreti sa vodećim ljudima toga doba su živopisno
prikazani, odlične pojedine karakterne portrete je izneo, naročito
Ataturka, Musolinija i grofa Ćana. Prema Hitleru je bio neobično
suzdržan u opisu i iznošenju svojim razmišljanja, što je neshvatljivo
kada je to bio najmoćniji čovek planete.

5.EKONOMSKE REFORME – Uveo je opšti moratorijum na sve zemljoradničke
dugove, koji su iznosili sedam milijardi dinara ili jednogodišnji
državni budžet. Osnovna ideja je bila da seljak vrati istu kolilčinu
žita koju je uzeo na zajam. To je sličan model koji sam predlagao za
prezadužene građane u švajcarcima. Presek uzetih dinara i dinari koji
su isplaćeni po uzetomkreditu. Otpisao je 20% duga, a preostali dug je
prolongiran na 11 godina, sa  kamatnom stopom od 1%  – 3,5%. Pokrenuo
je proizvodnju, cene agrarnih proizvoda su skočile, zaključio je
ppvoljne izvozne ugovore, nabavljao je industrijsku robu 40%
jeftinije u Nemačkoj. Likvidirao je gubitke iz ranijih godina, budžet
doveo u suficit, ublažio je smanjio poreske terete, mnoge poreze je
ukinuo, ukinuo je taksu za račune, koju je mnogo posle njega ekonomski
ubica Dinkić  ponovo uveo, zemljarina je smanjena za jednu trećinu, a
plaćanje zaostalog poreza je odložio na duži rok. Zadrugama je
obezbedio razne olakšice, a zanatlijama je ukinuo mnoge poreske
dažbine. Počeo je da podiže industriju u državi , finasije je
uravnotežio, valuta je bila stabilna, dinar je imao zlatnu podlogu,
investirao je 4 milijarde dinara u javne radove i tako obezbedio
snažan polet privredi i poboljšao prilike u društvu.

U odnosu na sve kasnije kvazireformatore, Stojadinović je pokazao da
zna ekonomiju i da ima ideju kako da razvije privredu.

6. KNEZ PAVLE – Stojadinović je bio gnevan na  Kneza Pavla, koji ga je
izdao i doveo na vlast nesposobnog pokvarenjaka Dragišu Cvetkovića.
Oštre ocene o Knezu Pavlu su posledica njegovog ličnog besa, koji je
nastao kasnijim stradanjem i izolacijom, pa su neke optužbe, oko
ubistva mladog Kralja Petra, krajnje tendenciozne i zadatak
objektivnih istoričara je da to zaista i utvrde.
Međutim, svakako je interesantno da se otkrije i druga strana Kneza Pavla.

7. PROGON – Kućni pritvor, nameštaljke sa lažnim pamfletima, optužba
bez suđenja, povreda ustava i svih zakona, izolacija na Rudniku,
Karanu i Ilidži, kidnapovanje i proterivanje u Solun i Mauricijus,
padanje u ruke britanske krune, sve je to moralo da ima nečije
odobrenje, jer Knez Pavle, uprkos svim optužbama na njegov račun, nije
to smeo da uradi svom predsedniku vlade, ako nije imao odobrenje iz
Londona, jer su Stojadinovića smatrali nemačkim čovekom i opasnim za
dalju sudbinu Jugoslavije.

Mislim da je ovaj deo njegovih memoara, kada počinje progon i
izolacija, postaje mnogo napetiji i ineresantniji za čitanje, nego
neki opširni, dugački delovi diplomatskog protokola ili razgovora sa
političarima, koji  nemaju nikakav istoriski značaj i smisao.

9.POLITIKA  –  Da li je Srbija mogla izbeći nesreću 1941 godine?  To
pitanje me decenijama proganja i što sam više istorijske građe čitao,
pregledao dokumente i razmišljao o tome dobu, činilo mi se da je bilo
boljeg rešenja , nego da se narod izvede na klanicu.
Milan Stojadinović, predsednik jugoslovenske vlade od juna 1935 do
februara 1939 godine, smatra da se mogla izbeći nesreća i primere
svoje uspešne spoljne politike navodi kao rešenje koje nova vlada i
Knez Pavle nisu sledili.

Meni je to najzanimljiviji podatak u ovim njegovim memoarima.
Sama činjenica da neko razmišlja drugačije i da predlaže neku drugu
političku strategiju.

„ Ja sam duboko uveren da Nemačka nikada ne bi tražila od mene pristup
Trojnom paktu, jer sam vodio politiku stroge neutralnosti, koja je
bila u interesu obeju naroda. U  Kneza Pavla , uprkos njegovih
nastojanja da pridobije njihove simpatije i poverenje, Nemci su imali
dosta razloga da sumnjaju….Pavle je potpisao Pakt uveren će time
zadržati svoj položaj i ostvariti nameru o produženju Namesništva.
Međutim, kola su se prevrnula jer su bila preopterećena. Knez Pavle
nije poznavao psihu srpskog naroda i upropastio je zemlju.“

Samouverena i odlučna konstantacija.
Procenite sami.
Pokolenja dela sude.

Beograd, 20.10.2015

SHARE

1 KOMETAR

  1. Jedna greska vodi drugoj. Golgota ’41-je mogla da se izbegne (pricamo sa sadasnje vremenske distance i sve sto napisem moze da se svrsta u „naknadnu pamet“, ali mislim da je primenljivo i na sadasnji trenutak), trebalo je reformisati drzavu, ojacati iznutra, videti ko hoce a ko nece sa nama (naravno mislim na bivsu „bracu“), ceo njihov kadar na dobrovoljnoj osnovi poslati van vojske (jednostavno ko hocoe hoce, ko nece ne davati mu oficirske pozicije), a onda povrh svega utrostruciti vojni budzet i oruzjem cuvati nezavisnost. Da je diletant milosevic imao 100 novih (ili barem remontovanih 29-tki) nacisti nas ne bi napali ’99-te (zato pisem da je sve iz istorije vrlo primenljivo i sada). Ovo je jasno k’o dan. A mi zaboravljamo da na ovako trusnom podrucju bez jake vojske ste kao „prase u Teheranu“ – samo cekate da vas kolju. A slutim da se crni oblaci opet nadvijaju nad Srbijom!