Početna Tekstovi МИЛАН ПРАУНУК ПРОТИЋ

МИЛАН ПРАУНУК ПРОТИЋ

20078
0
SHARE

МИЛАН  ПРАУНУК  ПРОТИЋ

 

                              ДЕМАГОГИЈА ДРУГОСРБИЈАНСКОГ СНОБА

                                                            ИЛИ

                              КАУБОЈ КОЛОНИЈАЛНЕ АПОКАЛИПСЕ

 

 

               У последње време примећујем да се у нашим строго контролисаним националним медијима, који се налазе под потпуном окупацијом једног насилног и одметнутог властодршца, велеиздајника и шизофреног психопате опасних намера, све учесталије појављује, како на медијима који су добили националну фреквенцу, тако и на алтернативним интернет медијима, на којима једино могу да наступају забрањени српски интелектуалци, заборављени функционер злогласног ДОС-а, амбасадор, политичар и ,како се сам представља у јавности, историчар, Милан Ст. Протић, икона Другосрбијанаца, аутошовиниста, малограђанера и ЕУфанатика, коме се програмирано и плански отвара целовит медијски простор, кога он врло вешто користи за изношење својих манипулација, оптужби, подметачина, лажи, демагошких флоскула, да се све то дешава баш у тренутку када велеиздајнички режим на све начине покушава да прогура своју издају и превари српску јавност, да је убеди како је признавање терористичке државе Косово, засноване на геноциду и отимању српске територије, једино могуће решење за наш брз и безалтернативни пут у банкротирану ЕУ. Појављује се интезивно и пропагандистички као ударна песница тог зликовачког тоталитарног режима, послушни потрчко једног одметнутог политичког сатрапа, појављује се као један агресивни демагог и спин церемонијал мајстор који је ангажован да помогне тоталитарном режиму да стави тачку на ову наручену и договорену националну идају.

Ништа није случајно у овом прљавом и покварено смишљеном политичком игроказу и сви који мисле да се Милан Ст. Протић данас појављује онако и да се појављује тек тако, зато што заиста има нешто ваљано да нам каже, открије или саопшти, да је његов јавни наступ разбијање српских националних заблуда и митова, грдно се вара и не разуме прагматизам политичке манипулације за потребе велеиздајничког режима.

Свако од тих моралних протува, који се данима појављују на свим медијима са националном фреквенцом, који лоботомирају мозак просечног грађанина, који шире дефетизам, апатију, разочареност и убијају сваку могућност побуне поробљених и сиромашних грађана против фабрикованих манипулација и лажи издајничког режима, саставни су део гебелсовске пропаганде машинерије која је смишљена у суманутом покушају Аце Драмосера, српског Краља Ибија, да се по сваку цену одржи на власти и да испуни све задатке које је прихватио од Великог Инквизитора, када је добровољно пристао да склопи  уговор са Мефистофелом, пристао да га по сваку цену и уз сва уловљавања крсташи доведу на власт, потписао уговор који се данас мора у целости да испуни, јер неиспуњавање преузетих обавеза доводи до беса крсташа, беса који се може завршити не само губитком политичке власти, што и није толико опасно за оне који су упропастили државу и отели огроман капитал од сиромашних грађана, него може да доведе и до губитка самог живота, што је у случају  Ђинђићевог стрељања најбољи доказ ове моје тврдње.

 

Зато је данас пресудно важно да раскринкамо све ликове ове наше трагикомедије, да скинемо маске са њихове политичке образине, да покажемо све њихове подвале, лажи и фалсификовања, да откријемо све њихове манипулације и прикажемо њихове задње намере, да отворено проговоримо о њиховој издаји и конвертитству, јер без такве суштинске и свеобухватне, немилосрдне критике издајничког режима и његових плаћених слуга, лакеја, улизица, подводача, шпекуланата и шибицара, без одвајања жита од кукоља, не можемо да се извучемо и спасимо из ове намештене и изрежиране националне трагедије, у којој наша нација треба да све изгуби и да буде кажњена, јер је вековима реметилачки фактор на Балкану, која не поштују интересе Великих сила и  која се увек понаша  супротно њиховим империјалним интересима.

 

Како сам изнервиран последњим наступом Милана Ст. Протића  на интернет медију БАЛКАН ИНФО од 03.08.2018.године, где је покушао некако да му се супростави културни, правдољубиви и родољубиви Јован Боснић, одлучио сам да прегледам и остале Протићеве наступе, да прегледам све што о њему има на интернету, да се присетим мојих сусрета са њим, јер тај лик је, са осталим ДОС-овим лидерима, долазио код мене у канцеларију на Врачару у месецима када се припремало рушење Милошевића, па ми је сва та документација била потребна да данас, до краја, без задршке или лажне хришћанске самилости, на које се често позива Протић, раскринкам подле намере овога препотентног, неваспитаног, арогантног и лажљивог другосрбијанског демагога, каубоја и сноба.

Српски родољубиви интелектуалци заборављају једну врло важну ствар у јавном деловању и полемисању, када морају да уђу у ринг својим идеолошким противницима, иза којих стоји опљачкани капитал империјалних колонизатора и поданичка свест да је служење конквискадорима велики лични успех, коме толико стреме и на кога се толико поносе, да никако није могуће да се са овим интелектуалним десперадосима, барабам и протувама, академски мирно и суздржано уђе у јавну полемику, да се са безобразним, дрским и навалентним Миланом Ст. Протићем не може полемисати на начин како су то урадили др Драган Петровић, који се, искомплексиран и медијски неиживљен, повукао пред ликом педигрираног праунука из Круга Двојке, коме се јавно диви, док га иза леђа оговара, нити на начин како је то урадио талентовани историчар др Милош Ковић, васпитано, културно,стрпљиво и одмерено, јер то овај напаљени другосрбијански бултеријер сматра великом слабости свог противника, нити на начин како је то учинио Јован Боснић, позивањем на фер плеј у отвореној дебати, где противник игра прљаво, удара испод стола, вара и подмеће, служи се неистинама, извлачи цитате из контекста, брбља без прекида, каубојски упада у реч, рушећи све принципе учтивости и академске пристојности, такво дебатирање са овим  ликом је испразан и јалов јавни посао, то нема никаквог смисла ни логике, да будете врећа за ударање овога наркотизованог разбијача, простака и сивоње, да учествујете у унапред намештеној утакмици, верујући да ћете да победите, док су судије и поједини ваши саиграчи већ поткупљени,па је ваше појављивање само део политичке манипулације која је смишљена да вас прикаже као сигурног губитника,што даје потврду режиму у исправност његове издајничке политике, него је једини начин, ако сте се осмелили и одлучили да уђете у ринг са овим надуваним киклопом, да прихватите тучу коју је он започео, да га директно гађате у главу са свим чињеницама и подацима који га дезавуишу у јавности, да му сручите у лице све оно што нико том размаженом преунуку никада није смео у лице да каже,све оно што он крије, изврће и олако прелази преко тога, као да се то никад и није ни догодило, мислећи да смо ми сви кретени, идиоти и дебили, а то је стварно његово мишљење о српском народу, да смо све већ заборавили, да се ничега не сећамо из његовог прљавог и примитивног јавног наступа, да нико нема куражи да тој бараби каже да је вуцибатина и нитков,који покушава предност над противником са којим полемише да створи на буку, фору, кваран први ударац и гласну вику,све на безобразлук и ваћарење, што му пролази код тог нашег учтивог и културног, родољубивог света који је васпитан да буде пристојан, који није одрастао на улицама и који не може да се носи са силеџијским форама насилника који имају неког моћног иза леђа, иначе, када су сами, један на један, ти полтрони режима  показују да су  мекушци, пичкице, безмудићи и јајаре, који се плаше своје сенке, па ће овај распојасани гласноговорник издајничког режима наставити да се овако бахато понаша и да мрсомуди по свим медијима све док неко том самозваном историчару, блејачу из цеветних кафића, фолиранту по позиву, педигрираном малограђанеру и згубидану не саспе све јавно у лице, да читава јавност то чује и види, да га раскринка као обичног слугу издајничког режима и да га постави тамо где му је и место, где он заиста и припада у потрчка и лакеја колонијалних силника на власти.

 

Искуство уличног живота и вечита туча, борба за елементарно људско достојанство, личну слободу и грађанску пристојност, вечита одбрана од бараба, силеџија и насилника ме је научила да тај слој људи, којима припада и овај превејани лик,  разумеју једино овакав директанан говор и да, ако уђете у ринг да дебатујете, онда морате да га јавно и нокаутирате.

Све остало је тактичка победа  на поене режима, за кога боксује овај квазинационални шибаџија.

 

Ако нисте спремни да га победити и нокаутиране пред свима, немојте, молим вас, да будете изманипулисани и да дајете легитимитет злочину издајничког режима.

 

Отуда сам се прихватио посла, када већ нико други из јавности неће, нарочито неће они историчари који данас ћуте и који би морали, сходно својој професији, да обавесте српску јавност о штетном деловању њиховог самозваног колеге, о његовој намери да нас оптужи за геноцид и јавно изреченој претњи да ће он, ко је он да то прети, да потпише признање самосталности терористичке државе Косово, прихватио сам се, дакле, посла да напишем овај полемички текст, јер више не могу да слушам те лажи, подметања, оптужбе, фалсификате и извртања истине, претње, држање моралних придика једне моралне протуве и лицемера, а како сам у последњих неколико година, раскринкавајући нашу јавну сцену, коју су запослели неолиберални скакавци, спремни да све државне и националне ресурсе и вредности опустоше и прождеру,већ имао приказе ликова транзије сличних овоме типу српског интелектуалног одрода , онда ми не преостаје ништа друго него да аргументовано и документовано, користећи се само оним што је за медије рекао Милан Ст. Протић, покажем српској јавности наш најбољи примерак  однарођеног  предатора који покорно служи интересима  Великог Инквизитора.

 

Ради лакшег даљег писања ове полемике и ради поштовања онога што је једино вредно и истинито код Милана Ст. Протића, на шта је он толико поносан и што га је више обележило од његове потпуно промашене и безначајне научне каријере, јер иза себе није оставио ниједно научно вредно дело, упркос томе што је од државе и друштва добио деценијама  ту могућност и привилегију, добио све погодности и услове  да напише неко велико историсјко дело, све наде српске малограђанерске квазиелите су биле упрте у њега, али његов недостатак талента и лењост духа и тела, трајбање времена по кафићима и салонима,оговарања и баљезгања прежвакавања, свакаквих глупости са полусветом из Круга Двојке, уместо да драгоцено време свог одрастања, кад му је већ пружена та привилегија, троши по замраченим библиотекама и прашњавим архивама, да истарајно копа, открива, чита, изучава и повезује то откривено у , макар једно, велико научно дело, ништа од тога се није догодило јер је потпуно било јасно да Праунук нема капацитете својих предака,па сам , из тог разлога, одлучио да се нећу  користити његовом породичном скраћеницом да бих истакао његово племенито порекло, него ћу се осмелити, за потребе ове полемике, да га уздигнем до професионалне титуле – Праунук, коју је потпуно обесмислио и обрукао, претке своје је понизио, јер једина карта на коју је сигурно могао да игра и у коју је толико наде полагао, био је тај његов прадеда председник српске владе, на коме је градио, као класичан рентијер и паразит, сву своју јавну и научну репутацију, мислећи и очекујући да  ће му  то бити  сасвим довољно да замени одсуство талента, рада, стрпљења, одрицања и учења, да ће моћи вечно да лешинари на тим капиталом угледних предака, те да неће морати да се напреже, мучи и одриче да би постао славни српски историчар од поверења и респекта поколења.

То се није догодило.

То се и није могло да догоди.

И то је знао свако онај који је својом главом и својим радом  нешто ново стварао и који се сам , без капитала и привилегија, борио кроз живот, који  није имао педигре  капитал угледног српског прадеде, него су му претци били неписмени свињари и овчари, сељаци са крша и плодних ораница или индустријски радници, који су пауперизовани и доведени у град да буду топовско месо сурове индустријализације, без обзира да ли се индустријализација позивала на социјалистичку или капиталистичку идологију.

 

Мудри наши преци су знали да се без муке песма не испоја, да се без муке сабља не сакова и да до Солуна има сто сомуна, па тим нашим мудрацима из баштине нису требали никакви амерички магистрати или докторати да их убеди да препотентни и нерадни Праунук није дорастао историјској величини свога прадеде, да је далеко испод његове политичке харизме, да нема капацитет да на својим леђима носи толику историјску одговорнст и да се ситним амбасадорским намештењима политичке коалиције на власти и слањем да се буде српски представник у најмоћнијој држави света, а касније, када је све забрљао,када се обрукао и избламирао до гротеске, као опрост за све политилке скандале, дата му је нова прилика да блати, понижава и вређа српски народ, дата му је прилика да заступа Србију у најбогатијој земљи Европе, али све то, што је добио на гузове, на поверење и на оставштину његовог деде, није, све у свему, оно што може да нахрани његову проклето болесну сујету, његову нараслу мегаломанску амбицију и његову научну умишљеност без икаквог покрића.

 

Када неко нешто јавно говори или заступа, када критикује и прозива, када осуђује и напада, када позива на морал, част и углед, када тражи да се стидимо и срамимо, онда морамо да знамо КО то говори и да знамо ШТА је тај који то говори радио, јер без тих сазнања  не можемо да судитимо о њему.

 

1.КО ЈЕ ПРАУНУК?

 

Ево шта пише на Википедији :

 

Милан Ст. Протић (Београд28. јул 1957) је српски политичар.

Рођен је у Београду 28. јула 1957. године. Праунук је првог премијера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Стојана Протића. Београдски Правни факултет завршио је 1980. године. Магистрирао је (1982) и докторирао (1987) модерну европску историју на Универзитету Калифорније у Санта Барбари (САД)[1] код истакнутог српског историчара Димитрија Ђорђевића.

Предавао на факултетима у САДКанадиУједињеном КраљевствуФранцускојНемачкој и Грчкој.

Од 1995. до 1998. био је директор Центра за српске студије у Београду.

Од 1985. ради у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности (САНУ).

Политиком се бави од 1992. године. Био је члан ДЕПОС-а, један од оснивача Демократске странке Србије, активан учесник демонстрација 1996-1997 и члан вођства Савеза за Промене и ДОС-а. Био је председник Српског демократског клуба Одбрана (1998-2001) и копредседник Нове Србије (1999—2001).

На септембарским изборима 2000. предоводио листу ДОС-Војислав Коштуница у изборној јединици Нови Београд и био изабран за савезног посланика у Већу грађана Скупштине СРЈ. Кандидован је и за одборника у Скупштини Београда у својој матичној општини(Стари Град) и ту је однео убедљиву победу.

У ноћи 5. октобра изабран је за председника Скупштине града Београда (за градоначелника).

Амбасадор СРЈ у САД постао је у фебруару 2001. Са тог положаја смењен је августа исте године.

Ожењен је и отац три кћери.“

 

Прво што примећујемо  је да је Праунук дипломирани правник. Зашто се дипломирани правник представља да је историчар?

 

Ако неко није изучавао историјске науке, ако није учен да буде квалификовани историчар, ако није прошао Увод у историјске науке, ако није полагао ниједан предмет са основне наставе о историји,ако је само магистрирао и докторирао на једном сегменту новије српске историје, која је везана само  за радикалски период од 1881 до 1903.године, можемо ли онда за тог дипломираног правника да кажемо да је историчар?

Зашто о овоме ћуте наши историчари?

 

Ево, мог примера.

 

Економиста сам и инвестициони банкар, преко четри деценије читам огромну историјску грађу од наше древне историје до данас, то ме интересује и то деценија упорно изучавам, имам написане на стотине текстова из историје, мојих приказа, промишљања, осветљавања  и анализирања, на основу којих  износим моје предлоге како да се води нова државотворна и национална политика, да ли могу и ја себе да прогласим за историчара?

 

Или, још један пример, преко три деценије правим, састављам и пишем уговоре између компанија, како из земље и региона, тако и по читавом свету,направио сам до данас преко стохиљада уговора који су се оперативно реализовали, доказао сам у пракси да сам одличан познавалац привредног права, плаћају ме компаније и као правног консултанта, да ли могу за себе да кажем да сам по занимању правник?

 

Не могу.

Зашто?

Немам титулу Праунука.

 

2.НАУЧНИ ДОПРИНОС

 

Погледајмо сада Праунуков допринос нашој историјској науци.

Дела[уреди]

Историографска дела:

  • Радикали у Србији — идеје и покрет 1881-1903.(1990)
  • Успон и пад српске идеје(19941995)
  • Огледи о распаду Југославије(1995)
  • Ми и они(1996)
  • Нова историја српског народа
  • Изневерена револуција — 5. октобар 2000.(2005)
  • Изневерена револуција 2 – Лица и наличја(2006)
  • Велика илузија. Живот и смрт Југославије ( 2016)

 

 

 

Пошто није изучавао историјске науке, јер је дипломирао на правима, његов допринос историјској науци, доприноса правним наукама сигурно нема, може да се смара безвредним, јер докторско прежвакавање радикалске теме, која је већ сто пута на разноразне начине прежвакавана, претумбавање истих флоскула и фуснота, огледа и илузија на југословенске теме и сећања на изневерену петооктобарску револуцију, једног од њених главних протагониста, који је добро уновчио своје револуционарне борбе,па је на тај начин значајно и допринео настанку наше данашње трагедије и пропасти, не сматрам уопште значајним за даљу расправу.Тражити од Праунука да досегне ниво једног, рецимо,професора Андреје Митровића, професора Милорада Екмечића или професора Драгољуба Живојиновића је непримерно за било какво поређење, јер да би се попело на научни ниво наших угледних историчара и професора, морате заиста да будете талентовани, радни, марљиви, дисциплиновани, упорни и морално узвишени, морате у потпуности да се посветите историјским истраживањима, да се аскетски одричете слободног времена и свакојаких, баналних ужитака из комерцијалне свакодневнице, што овом цветић доктору кафића никако не одговара, јер он је размажен и научен је да паразитира на туђим залугама,да ужива на породичним традицијама, да лешинари на фалсификованој историји коју штампају наши вековни непријатељи, научен је да блеји и оговара по салонима у Кругу Двојке, да држи банку пред истим таквим полусветом и политичким идиотима, покушава да глуми фрајера и мангупа пред маминим синовима и татиним кћеркама, па када живите деценијама уназад таквим једним баналним животом другосрбијанског интелектуалног одрода,када стремите да се докопате владе и министарстава а успете да се домогнете само амбасадорског намештења, онда је сасвим сигурно да за озбиљна научна истраживања немате времена, да вас то уопште ни не занима, да вам не пада на памет да чамите по мрачним библиотекама и да удишете прашину мемљивих, архивских рукописа, то није уносно, није профитабилно, мора много да се ради и дуго да се чекају резултати тог великог истраживачког труда, ако до резултата, због одсуства личног талента, уопште и дође, то не доноси тренутну политичку популарност, медијску познатост, не постајете епицентар друштвених збивања, јер читаву јавну сцену претварате у пљуваоницу и место за оговарања и подметања, то не храни вашу таштину, не даје снагу вашој сујети, то не напаја ваш нарцизам малих диференција на коме лелујате, који вас заносно опија, то вас не уздиже пред онима који вам се диве и које засмејавате, који ништа не знају јер ништа ни не читају, нити их занима да нешто ваљано науче, него само надмено држе до себе и показују арогантност наследника буржоаске класе, која је настала на глембајевском злочину, крви и отимању, класе која је пропала у комунизму и зато га генетски мрзи, класе коју је, пекићевски речено, не само одавно ухватила плесан, па се усмрдела и не може јој се више прићи од те историјске устајаности, него је потпуно друштвено пропала,потонула и нестала у временима преотимања и транзиционог сналажења, па се припадници те свргнуте класе самозадовољавају док слушају испразне, досадне,глумачке тираде, вербалне егзибициционистичке сеансе безобразног и навалентног Праунука, који се, како они мисле, једини побунио против таквог историјског пораза, који , како га његови хвале, „нема длаке на јајима“, баш је ова случајно изговорена метафора добра за цветић побуњеника свих градских кафића где су се насукали ти историјски губитници,он је њихов идол јер је речит, јер има дикцију доброг позоришног глумца, јер је лајав, јер не јебе живу силу, јер је својеглав и неукротив, не смета му ни она длака на споловилима да примитивним, дивљим, поквареним, геноцидним, неморалним и нерадним Србима саспе све у лице, да им одржи историјско предавање, да их понизи,попљује и увреди,да их нападне истим оним оптужбама како су нас нападали и вређали наши вековни освајачи, да покаже ту каубојску црту прихваћене колонијалне свести и да све то што ради у јавности постане само део разрађене и договорене планске манипулације и део тог специјалног пропагандног рата против Срба, који има за циљ једино то да унесе немир, неповерење, страх,  апатију, безнађе и осећање ниже вредности у наше националне редове, да нас потпуно припреми на велеиздају и на историјску капитулацију, уз понизно признавање и покајање да смо крволочни и геноцидни, те да морамо да имамо неког страног старатеља, окупатора, узурпатора и газду, који ће да управља нама јер ми нисмо дорасли и не можемо да управљамо сами са собом.

 

Све у свему, да не дужим више о научном доприносу Праунука, морам да напишем оно што ниједан српски историчар не сме да напише, мада то, знам добро, тако искрено и мисли, неће да се замерају, плаше се да не изгубе стечене позиције, нису научили да се одупру тој поплави агресивне демагогије и безобразлука, научни рад овог препотентног и самозваног историчара не представља ништа или, како би написао врцави Крлежа, то је само „истоштогмођ“ или „ чорбине чорбе чорба“, а наш паметни народ за то каже – пишање уз ветар једног доконог замлате и згубидана.

 

3.БОЉШЕВИЗАМ АНТИКОМУНИСТЕ

 

Јавно позиционирање и мачење на антикомунистичкој платформи и непрестално хваљење да је доследан критичар комунизма, бољшевизма и титоизма, који му је донео престиж код метиљавих салонских онаниста из Круга Двојке, само је привид или мистични маглени вео, како би рекао Друг Маркс, над чињеницом да се иза те естрадне и бучне радикалне критике комунистичког тоталитаризма крије најгори острашћени антикомунистички бољшевик и револуционар који, када се докопа власти, на начин који је потпуно бољшевички, када постане моћан, чиме лечи све деценијске   фрустрације свргнуте буржоаске класе, ради  исто оно што су радили и његови комунистички претходници, ништа се у суштини не разликује од њих, претходници који су попут њега револуционарним ударом,уличним превратом и насиљем,повезани са криминалним структурама из подземља, у, такође, изрежираном  октобарском преврату, финансирани и подржани организацијом од Великог Инквизитора, у октобарским револуционарним гибањима побуњене и преварене масе, зване народ на улицама, успели да се докопају власти и да за себе, у недостатку већих могућности, присвоје амбасадорске синекуре.

 

Ево прзнања како је постао амбасадор.

 

Mene je postavio DOS, kao i sve ostale ambasadore. Predsedništvo DOS-a je purgatorij kroz koji moraju da prođu svi ambasadori. Ja sam jedini lider DOS-a i član predsedništva DOS-a koji se toga dobrovoljno odrekao, da bih prihvatio ponudu da idem u Vašington, i pri tom dao ostavku na mesto u saveznom parlamentu, na mesto gradonačelnika. Moji prijatelji iz DOS-a mislili su da ja mogu dobro da radim taj posao.“ / ВРЕМЕ – 16.авгист 2001/

Политбиро ДОС-а , којем припада и Праунук, донео је политичку одлуку да Праунук иде у Вашингтон, јер је политбиро ДОС-а пургаториј који води кадровску политику државе, исто овако су радилили и комунисти са члаовима своје партије, јер политбиро ДОС-а сматра да он може добро да ради тај посао.

Нема професионалног критеријума за избор важног места амбасадора у Империји, него се политичком одлуком поставља  за амбасадор политичар, који признаје да је члан Политбироа и да је привилегован, који је већ на државним функцијама и коме се прохтело да иде у Вашингтон да представља Србију.

Наравно, народ треба да буде пресрећан што се он добровољно одрекао свих осталих државних функција и што је пристао да се жртвује да оде у Вашингтон.

Које је рефернце имао Праунук да би обављао ову важну функциу?

Није имао никакве стручне референце. Политичком самовољом владајуће странке је постављен за амбсадора.

Шта се променило у политичком волунтаризму срушених националсоцијалиста?

Ништа.

Све је остало тоталитарно исто само Деспота више није било.

 

Оправдање за револуционарни волунтаризам даје следећим изјавама :

Dok sam ja tamo biće kako ja kažem, jel to jasno? Navike i običaje u Ambasadi neće da menjaju dok sam ja tamo! Kad ja više ne budem tamo, neka radi ko šta hoće! Za to pravo mislim da sam se izborio za ovih deset godina.“ / исто/

Државни чиновник је одлучио да ради како он хоће.На своју руку.

Је ли то јасно?

Овај изазовни и мангупски безобразлук, ово уличарско обраћање онима који га критикују, треба да заплаши све  који сматрају да је Праунук неспособан да обавља тако важну државну функцију и да за њу нема никакве стручне квалификације.

А зашто је то тако? Зашто нико не сме да писне? Зашто ће бити тако како он каже? Ко му даје право да се тако понаша? Е, то право му даје, како сам каже, то што се десет година борио против режима. Је ли то јасно? Немате више шта да га питате. Политбиро ДОС-а је одлучио, уз његову сагласност и присутност, да је он једини и најбољи кандидат за амбасадора у Вашингтону. Је ли то јасно? Ако некоме није јасно и тражи његове референци за обављење тог дипломатски осетљивог места, онда им он каже да има десет година опозиционе борбе против Милошевића. А колико имаш искуства у дипломатији? Нема искуства! Шта ће му искуство? Зар опозицини десетогодишњи рад по кафићима и салонима није довољан? Је ли сада то јасно? Немојте више нико ништа да га пита.

Праунук није неки тамо држани чиновник да слуша нека тамо наређења из државе која га је послала да буде амбасадор.

E, JA NISAM VISOKI ČINOVNIK, NITI HOĆU DA BUDEM! NEKA PRAVE OD NEKOG DRUGOG VISOKOG ČINOVNIKA, OD MENE NEĆE, NITI ĆE MI LJUDI KOJI SU UČILI DIPLOMATIJU POD TITOM OBJAŠNJAVATI ŠTA JE DIPLOMATIJA NA POČETKU XXI VEKA, TO NEKA IZVINE! JA ĆU GOVORITI ONO ŠTO JA LIČNO MISLIM“

Значи амбасадори нису државни чиновници, чак и када су на тако високим државним функцијама у иностранству.

Они не износе ставове своје државе, него своје личне ставове. То, даље, значи, ако прихватимо ову накарадну логику, да амбасадори не представљају у свету нашу државу и наш народ, него представљају сами себе.

Ако је то тако, зашто би онда порески обвезници плаћали амбасадоре који заступају сами себе и износе своја лична мишљења?

Зашто би порески обвезници Србије плаћали неквалификованог и некомпетентног партијског комесара, члана Политбироа ДОС-а, да води у Вашингтону неку своју личну политику и да износи своје лична мишљења?

 

У којој земљи  банкротиране ЕУ, где упорно покушава да нас угура овај одметнути дипломата, уличарских „је ли јасно“ манира, може амбасадор да говори оно што он лично мисли?

И шта ту земљу домаћина, која је дала могућност Србији да има амбасдора, занима шта лично мисли неки комесар ДОС-а, који је дипломирани правник, али се представља да је велики историчар?

Из ових небулозних и штетних изјава, јасно је да Праунук не зна шта је законска обавеза амбасадора, да ради посао о коме ништа не зна и који је свео високу државну функцију чиновника на своје каубојско бахато понашање и изношење личног мишљење, које уопште никога у дипломатији не занима.

 

Праунук не дозвољава да му неко соли памет.

 

U mom slučaju, očigledno meni šef ne treba. Meni niko ne treba da soli pamet šta ja treba da radim… Ako misle da treba, onda neka me zamene! Ja mislim da ne treba da me sklone iz Vašingtona. Ja sam tu vrhovni sudija! Ali, da mi neko popuje, to je u mom slučaju isključeno.“/ исто/

Не треба му шеф, нико не сме да му соли памет, радиће како он мисли да треба да ради, износиће своја лична мишљења, јер је он врховни судија сам себи и свима који су у амбасади.

 

Како ће да ради амбасадор?

 

„Radiću onako kako mi se dopada!“ / исто/

 

Зашто се тако понаша? Зашто је тако арогантан и искључив?

 

Mi smo, ruku na srce, vlast osvojili na ulici, izbori su bili – dekor. I to ne treba zaboraviti: imamo elemente revolucinarne vlasti i takva revolucionarna vlast podrazumeva da u svim sferama mora da se ponaša malo drugačije.“ /исто/

Одговор је бољшевички.Руку на срце могао би да ово речи потпише Друг Лењин, Друг Тито или Друг Мао це Тунг.Изговорио их је Друг Праунук.

 

Револуционарна власт, која је дошла са улице, подразумева да се амбасадор понаша мало другачије, него што се понашају други амбасадори у Вашингтону, па је Праунук, сходно овој револуционарној поставци, одлучио да почини низ дипломатских скандала по којима ће остати упамћен као примитивна будалетина и неотесани глупак из Србије, који је приказао своју државу онаквом каква она заиста није.

 

Естрадни антикомуниста је признао да припада револуционарној власти која је бољшевички дошла са улице и која не поштује основне институције грађанског друшва.

Како револуционарну власт престваљају барабе, битанге и политички олош, то је потпуно разумљиво зашто се овако бахато и примитивно понаша Праунук.

 

У овим изјавама видимо тоталитарни карактер бољшевичке личности који се лажно представља у јавности да је демократа, ЕУропејац и осведочени антикомуниста, док је његов политички ангажман комесарски и комунистички, потпуно преузет из бољшевичког арсенала, који се, како признаје овај политички калкулатора и шибицар,годинама борио у јавности против представника тоталитарног режима, не због тога, за шта се залажем преко три деценије, да срушимо сваки облик политичког тоталитаризма, него да срушимо ове политичаре на власти да би дошли други, попут напаљеног и неиживљеног Праунука, који задржава тоталитарно устројство друштва, јер то одговара не само њему, него и његовим партијским саборцима из Политбироа ДОС-а.

 

Ово је мој главни сукоб са свим опозиционарима  од деведесетих година до данас који, док су у опозицији, преклињу и моле да их подржим, да нешто науче од мене и да им помогнем да срушимо владајући режим, али када дођу на власт они настављају да се понашају потпуно исто као они које смо рушили, ништа не мењају у свом односу према друштву, задржавају све облике репресије, контроле, цензуре и све начине организованог пљачкања државе и грађана, јер ти професиоонални опозиционари немају добре намере према заједници и држави, све што раде је само у функцији њихових личних интереса, а њихов опозициони политички ангажман, који се састоји у свакодневно пљувању по режиму, желе да наплате када им се пружи прилика и када успеју да се некако докопају државне власти.

 

Познато је јавности да сам још од 1990.године финансирао Демократску странку, чији члан никада нисам био, да сам у јавности наступао самосатлно као признат банкар и економски стручњак, да је Зоран Ђинђић био везан за мене и да је признао, интервју у Дуги у лето 1993.године, да сам њихов главни финансијер и да од мене учи економију, познато је да сам био на ратишту 1999.године и да сам после изласка са ратишта окупио тим стручних људи да под мојом координацијом направимо државотворни Програм за спас Србије.

То је све познато.

Али оно што није познато и што је везано за тему о којој пишем, оно што знају само моји најближи сарадници,било је то што сада први пут износим да су лидери ДОС-а долазили од лета 1999 па током читаве 2000. године у моје канцеларије у Новопазарску улицу бр.10 на Врачару, да су због мог јавног критиковања режима и окупљања опозиције у згради до оне у којој је била моја фирма, ДБ узео стан да би нас прислушкивали, што они уопште нису ни крили, те да је у низу састанака који су одржани у мом кабинету, на једном од тих састанака, био присутан и Праунук.

 

На тим састанцима смо разматрали сва политичка и економска питања начина вођења државе након рушења однарођеног режима, па и питања о кадровима који ће бити носиоци државних функција. Како је свима било познато да нисам имао никакве инспирације да се професионално бавим политиком, онда су ме опозициони лидери и њихови политички саборци сматрали да им нисам никаква конкуренција и отворено су разговарали на тим састанцима о свим кадровским решењима.Мој покушај да се изборимо за најбоље људе који имају искуства из струке, који имају рефернце и који могу да играју велику историсјку утакмицу на светском политичком тржишту, остао је само вапај очајника у пустињи људске глупости, зависти и похлепе.

 

Тако се на једном од тих састанака, на којима је било увек десетак људи, Праунук  јавио да каже, гледао је у мене и мени се обраћао, као да ја делим намештења и функције,знао је добро Ђинђићев однос према мени, да нас моли да му доделимо једно министарство о коме сања да га води и на којима, како се хвалио, може да направи најбоље резултате. Питао је све присутне да погодимо које министарство тражи да буде под његовом контролом и ја сам први рекао, што ми је изгледало некако логично, јер долази из науке и образовања, да је то министарство просвете и науке.

Блентаво се насмејао и сав занесен у свом говору дословно је рекао следеће :

„ Министарство полиције! Поставите ме за министра полиције и видећете како ћу да хапсим и да се обрачунавам са овима који су нас уништили. Јој, брате, како би их хапсио и тукао!“

 

Сви су се насмејали.

Био сам запрепашћен.

Нисам могао да верујем шта прича.

Толико је био искрен да се занео у том свом захтеву и да је већ себе видео као министра полиције.

Изнервиран његовим безобразлуком и будалаштином коју је отворено изговорио, бурно сам реагова.

У једном тренутку сам рекао, како је седео директно насупрот мене, на почетку великог стола за састанке, да ћу да га гађам слушалицом фиксног телефона.

 

Сетио сам се данас те сцене, јер се уклапа у овај антикомунистички бољшевизам амбасдора који не поштује државну службу и који никоме не одговара, који је са томпусом у устима, у бермудама и каубојским чизмама сачекивао дипломате у Вашингтону и који је највећа срамота новије српске дипломатије.

 

Како сам тих година имао доста пословних састанака по Америци, онда се у пословном свету исмејавало понашање српског амбасадора као будаласто, срамно и неартикулисано,

 

Искрен да будем, када већ износим личне утиске, мени је Милан Ст. Протић увек изгледао као бленто који покушава да нам се допадне и који изиграва будалу како би био интересантан за оне који га нису у старту провалили.

 

Nikako da pronađemo meru ponašanja u odnosu na spoljašnju sredinu. To je posledica nedovoljne učtivosti, znanja, vaspitanja, samopouzdanja ljudi koji nas predstavljaju“ / ОПОЗИЦИОНАР 18.05.2017/

 

То говори човек који је оличење неучтивости, безобразлука, неваспитања и који је својим самопоуздањем показао да је простак и будала.

 

Он данас да нам држи лекције?!?

Он да говори како не можемо да пронађемо меру понашања у односу на спољашњу средину?

Том простаку и лајавцу данас да ћутимо и да слушамо његово понижавање и срозавање српске нације.

 

Loša slika Srba i Srbije u svetu ne može da se promeni preko noći, iako je stvorena preko noći. Nama je potrebna sistematska akcija pristojnog ponašanja pogotovu onih ljudi koji su na glavnoj sceni u raznim profesijama i poslovima kojima se bave. Srbija mora pre svega da se brine o uređenju sopstvenog društva i elitama koje je predstavljaju u svetu, pa će onda i inostrani mediji da je izvedu iz stereotipa „kavgadžije, prznice i krivca“ za sve loše na Balkanu“ / исто/

Да ли је ово људи могуће?

О пристојном понашању нам прича функционер ДОС-а.

Амбасадор који је у Вашингтону  отворено показивао да је кавгаџија и прзница, који ради на своју руку, који не поштује никога и који је сам себе прогласио за врховног судију.

Амбасадор који никоме не одговара, који тврди да није високи државни функционер и који износи своја лична мишљења у сусретима са светским дипломатама.

 

Такава политички скот не може никоме да држи лекције.

Његов данашњи политички ангажман је на линији његовог некадашњег дипломатског лудила.

 

Смена у Вашингтону га није опаметила, напротив, опозван је и уместо да буде избачен из државне службе и из јавности, награђен је постављењем за амбасадора у богату Швајварску.

 

У веменима када 85% грађана Србије живи, према статистичким показатељима, на егзистенцијалном минимуму и испод тог егзистенцијалног минимума, Праунук је имао највећу плату од 5.680 евра.

 

5.КАНДИДАТ ЗА ПРОФЕСИОНАЛНОГ ИЗДАЈНИКА

 

Није забележено у аналима светске дипломатије да амбасадор једне земље, отворено говори о распрачавању те земље и давању Шиптарима да на територији српске земље насило створе своју терористичку државу.

 

Ja ću da potpišem nezavisnost Kosova ako neće niko drugi. Lično mi je Majkl Polt rekao da postoji dobra ponuda Srbiji u zamenu za priznanje nezavisnosti“ / Српски националисти 21.08.2006/

 

Нападно се намеће, како би се додворио колонизаторима, да уради оно што још ниједан политичар у Србији није смео да уради.

Наравно, познавајући његов политички ангажман, то би добро капиталисао.

 

Хвали се како је њему лично Мајкл Пот рекао, што показује да је политички идиот када верује да амерички бироката некоме нешто лично саопштава, па није Мајкл Пот праунук да има ту привилегију да отворено лупа глупости и да за то не буде кажњен.

Веровати у добру понуду Србији у замену за признање независности може само слуга колонијалних освајача, који им се намеће и додворава.

 

Nudim se da budem izdajnik! Ako svi kažu da neće da potpišu nezavisno Kosovo, ja ću da stavim potpis. Evo, ja sam odabrao da ne budem heroj i pričam kako nikad ne bih potpisao nezavisnost, jer je to najlakše reći i junačiti se. To može svako. Teško je reći istinu, a istina je da je nezavisno Kosovo neminovnost. To je pre dva dana jasno rekao i ambasador Majkl Polt.“ / исто/

Фолирант из београдских кафића се јуначи, док му иза леђа стоји моћни Велики Инквизитор.

Овакву отворену издају тешко је пронаћи у српској историји.

Ne znam detalje te ponude. Rekao mi je da postoji i da je sveobuhvatna. Ko sam ja da on meni kaže detalje? Niko i ništa! To zna predsednik vlade, ali neće da kaže. Radi se o američkoj spremnosti da napravi ozbiljnu i sveobuhvatnu ponudu Srbiji za prihvatanje nezavisnog Kosova“ / исто/

 

Праунук не зна детаље понуде, али зна да је понуда добра.

Рекао му је амерички државни чиновник и он у то верује.

Ко је он?

Нико и ништа.

И то је једина тачна констатација.

Зашто нико и ништа се петља у политику о којој нема појма?

Зашто нико и ништа не умукне и не трује српску јавност својим лажима и подметањима?

Зашто не остане нико и ништа?

 

Mi treba da stavimo potpis za nezavisno Kosovo i da za uzvrat tražimo brzo učlanjenje u EU po principu Slovačke, da tražimo oprost dugova, a i nova zaduživanja pod najpovoljnijim uslovima, nove investicije i uz to da zaštitu ljudskih prava i kulturnih spomenika na Kosovu. U diplomatiji postoje načini da se to garantuje. Političari su tu da donose teške odluke, a na narodu je da odluči da li žele svetlu budućnost ili izolaciju i siromaštvo“ / исто“

 

Зашто  плаши народ изолацијом и сиромаштвом?

Какве су ово непристојне уцене?

Зашто неулазак у ЕУ доноси изолацију и сиромаштво?

Зашто би светла будућност почињала стављањем потписа за независност Косова?

Зашто Праунук одрађује посао за насилнике и терористе?

 

Државни медији преносе миљеника режима, који је добио задатак да шири дефетизам и малодушност код незакланог дела српског народа и који, као што смо видели, отворено заговара издају и за такав свој политички ангажман добија прилику да наступа на свим медијима који имају националну фреквенцу.

 

 

НЕ ТРЕБА РАСИПАТИ СНАГУ НА ИЗГУБЉЕНО!!!!!!“ / РТС – 18.08.2017/

 

 Кликће ватрени заговорник издаје и нико том дрипцу не одговара онако како је он заслужио да му се каже.

 

„  Нити сам истомишљеник актуелне власти, нити сам њихов саветник, али сам сигуран да не треба расипати снаге на оно што је изгубљено, већ водити рачуна о ономе што је здраво и вредно у Србији, рекао је за „Танјуг“ историчар Милан Ст. Протић, поводом дебате о решењу за Косово и Метохију.“/ исто/

 

Сви медији са националном фреквенцом преносе ову изјаву  и он постаје радо виђен гост у свим  емисијама.

 

Када се појави у емисијама на алтернативним медијима, када му изађу на дебату српски родољуби, онда настаје велики проблем, јер српски родољуби се потпуно избезуме пред ликом и делом Пранука и нико се не усуђује да све ово што сам овде цитирао изнесе, да га оплету, да му затворе та погана уста и да га обрукају пред читавом нацијом, него српки родољуби дозвољавају да их овај слуга издајничког режима преслишава, да им држи придике, да лаже и да фалсификује историјске чињенице, да изврће и подмеће, да заврће уши српским родољубима, да вређа достојанство читаве нације и да свима нама даје до знања ко је он и каква је његова тренутна функција у процесу припремања издаје Србије.

 

Поново могу само да констатујем да није проблем у њему што се понаша тако како се понаша, јер он то сигурно ради из добро урађене калкулације, него је проблем у овој другој страни, српским родљубивим снагама, које немају куражи да се супроставе овом манипулатору и бескичмењаку, који иду линијем мањег отпора и који , учествујући у дебатама са њим, дају му му простор да  настави да спроводи све што му је наређено и да тако српску јавност у потпуности психолошки припреми за сам чин велеиздаје.

 

Проблем оних коју су постали жртве манипулације није у вештини онога који их вара и манипулише, него у немоћи и кукавичлуку манипулисаних да се томе организовано супроставе и заједнички побуне.

Све док манипулисани ћуте и ништа не предузимају да заштите своје државне, националне или личне инересе, барабе и насилници ће несметано да их злостављају.

 

Побуном, непристајањем и разложним чињеницама се могу раскринкати и поразити ови преваранти и штакори који се боје упаљеног светла јавности.

Зато је пресудно важно да се упале сва светла и да се о свему овоме јавно и отворено проговори, како би се раскринкале подле намере манипулатора.

 

 

 

6.КОСОВО ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 

У неколико последњих гостовања на разним медијима, Праунук заступа тезу да је Косово изгубљено и да се треба усмерити да се сачува Република Српска, износећи мишљење да је могуће испреговарати са међународном заједницом око те нагодбе у српску корист.

 

То је подла превара.

 

Ово је потпуно бесмилено и показује да је Праунук политички дилентат који не разуме или намерно неће да разуме, како данас функционише свет и какав је положај Срба у том и таквом свету.

 

Јасно је ко дан да би се издајом Космета, одмах отворили питање Рашке / Санџака/, Војводине и Источне Србије, јер  је Велики Инквизитор свестан да Србију воде велеиздајници и да могу да нам узму све што хоће и да нас поново набију у Београдски пашалук, што је њихов циљ већ два века.

 

Подвала је да би се издајом Космета нагодили са крсташима око Републике Српске.

Нема нагодбе са крсташима, јер они желе да спроведу све своје планове.

 

Сада се јасно види оно што сам писао на почетку деведесетих година, када је националсоцијалистички режим ударао свом снагом у националне бубњеве,што је све била пропагандна превара, јер је Вођа тако само хтео да учврсти разбојнички и пљачкашки ауторативни режим у Србији, да се српсво брани у Книну, Босанком Грахову, Добоју и Фочи, али, нажалост, тај однарођени режим то тада није разумео и ми сада имамо много мањи маневарски простор да се боримо за свој национални опстанак.

 

Како се данас значајно променила геостратешка позиција у свету, како је ЕУ банкротирала и то још није јавно објављено, као је Империја у растројству у финансијском колапсу и не зна више како да реши своје унутрашње недаће, а како се, са друге стране, на светску политичку позорницу моћних сила попеле Русија и Кина, како јачају Индија, Бразил, Јужноафричка Република, Иран и друге земље трећег света, онда је нама Србима, првој нацији која се отворено побунила против Новог светског поретка и која је била жртва насиља Великог Инквизитора, много лакше да водимо националну политику и да изнађемо модус за заустављање овог сатирања државе и народа.

 

То се може постићи једино ако се прекине сваки даљи разговор са шиптарским терористима око Косова, ако се Русија и Кина увуку на нашу страну да нам помогну, што оне и хоће, ако обе земље отворе војну базу у Врању, ако се одустане од погубног пута у банкротирану ЕУ и ако на чело Србије дођу људи који знају да воде државу и који су родољуби.

 

Писао сам о свему овоме и понудио конкретна решења.

Ово што предлаже Праунук је обична и провидна превара.

И таквог преваранта одбацујемо са презиром и гађењем.

 

 

7.ИЗНЕВЕРЕНА РЕВОЛУЦИЈА

 

Кукање над изневереном петооктобарском револуцијом, која је, према признању самога Праунука, била организовани државни удар са улице, предвођен професионалним револуционарима и обезбеђен финансијским средствима Великог Инквизитора,кукање је због изгубљене власти и служење садашњем издајничком режиму је само један у низу покушаја да се некако Праунук , опет, докопа државне синекуре, јер хоће да наплати, како је признао раније, своју десетогодишњу борбу.

 

Ко је крив за изневерену револуцију?

 

Mi smo krivi. Dozvolili smo da istorijska prilika koja nam se ukazala da menjamo Srbiju ode u nepovrat i da se na vlast vrate oni koje smo onomad do nogu potukli. Imali smo posle 5. oktobra 2000. blanko mandat od naroda da uradimo što je moralo da bude urađeno, izvedemo teške hirurške zahvate i pođemo napred. Ništa od toga nismo učinili i posledice su morale da budu pogubne“ / ДАНАС – 07.04.2018/

 

Зашто је револуција била изневерена?

 

Zato što vođe nisu bile dorasle trenutku, trenutak je prevazišao naše moći i naše vidike. Svih nas zajedno koji smo u tome učestvovali. Nekad se to u istoriji dogodi, da taj istorijski zamajac i ogroman talas koji je zahvatio Srbiju bude jači od nas, da mi nismo očekivali da ćemo se naći u poziciji, da tako krupne i sudbonosne odluke donosimo. Naravno, tako nedorasli nismo ni mogli više od ovoga što smo uradili.“

/ ЕСПРЕСО – 12.02.2017/

 

Нису очекивали да ће се наћи у позицији?!?

Лаж!

Навео сам да су се  читаву 2000 годину  свађали ко ће коју државну функцију да узме.

Били су – НЕДОРАСЛИ!!!

И то је права истина.

Признао је то.

И шта сада?

Ништа.

Ко каже да је данас Праунук дорастао да износи политичке ставове о признању лажне државе Косово и нашем безалтернативном путу у мрачну  тамницу ЕУ?

 

Ако је био недорастао 2.000 године, који су докази да је данас дорастао да прича о политици?

Зар његово понашање као амбасадора не показује да је недорастао за тако важну државну функцију?

Зар његови изнети ставови у јавности не показују да он не зна политички да промишља, да је потпуни политички лузер и дилетант,да нема никакву историјску одговорност, да манипулише у корист зла, освајача, империјалних колонизатора и велеиздајника, којима се клања и препоручује за неки нови политички ангажман?

 

Хоћемо ли за деценију читати поново његове исповести и слушати нову манипулацију, за потребе неких нових господара, где ће тврдити да није био дорасто том тренутку и да није очекивао да је срски народ тако жилав, слободољубив, праведан, да је одлучан и непоколебљив у одбрани правде, да није поклекао пред колонизаторима, да се није предао и капитулирао, да није пристао да игра улогу  обесног каубоја колонијалне акопалипсе, него да је то древни народ који је успео да се избори против велеиздајника у сопственим редовима и плаћених дефетиста, да је успео да се одбрани, консолидује и уздигне, да се обнови и да је смогао снаге да својим примером покаже пропалој Европи којим путем мора да крене у своје духовно спасење.

 

Хоће ли се тада Милан Ст Протић извинити српском народу?

Хоће ли се покајати?

Хоће ли се доживотно повући из јавности, јер се толико обрукао да је срамно да се више било где појављује?

Хоће ли се замонашити да искаје грехе које је учинио према српском народу?

 

Bili smo mali ljudi za velike poteze!!!“/ДАНАС – исто/

 

Тачно.

Ништа се није променило.

И данас си мали човек за велику историјску игру, која тражи великог човека.

Који зна да вуче велике потезе.

Ти то не знаш.

Ниси никада играо велике утакмице.

Ради оно у чему си најбољи.

Ненадмашан и недостижан.

Буди краљ кафића, салона и оговарања.

То је избор који си направио.

Остани доследан том избору.

Не мешај се у оно што не разумеш.

 

Neznanje i nepoštenje jesu pogibeljna kombinacija za dobrobit bilo koje zemlje i bilo kog naroda.“/ ДАНАС –исто/

 

Тачно!

Признај да си незналица и непоштен.

Манипулатор.

Признај да си недоследан и неискрен.

Твоја политичка комбинација са колонијалним насилницима и домаћим велеиздајницима је погубна за нашу државу и народ.

Ако имаш и трунке породичног поноса, повући ћеш се и преста ћеш да причаш.

Умукни!

Паметније изгледаш кад ћутиш!

 

Шта кажеш које су највеће српске заблуде?

 

„ – Najteža srpska boljka jeste nacionalna megalomanija. Želimo više nego sto možemo. Precenjujemo sebe i potcenjujemo druge. U poslednje vreme smo postali bolećivi prema sebi. Malaksali smo biološki, najvredniji nam odlaze decenijama, gledamo sebi kroz prste, bežimo od poređenja, merenja, ocenjivanja, lažemo se i obmanjujemo, živimo u iluzijama… Pukla nam je kičma…Nalazimo se na strmoj nizbrdici… Nije dobro!“

 

Болујеш ли ти од тих српских бољки?

 

Мегаломан си у својим амбицијама.

Желиш много више од онога што реално можеш да досегнеш.

Прецењујеш себе и тврдиш да си сам себи врховни судија.

Потцењујеш друге и тражиш да ти се апсолутно покоравају у твом неодговорном и незрелом понашању.

Прегазило те је време, али ти то још ниси схватио.

Увек си био болећив према себи и никоме не дозвољаваш да ти соли памет.

У свакој чорби издајничкој хоћеш да будеш мирођија.

Оправдаваш себе збох изневерене револуције.

Други су све криви, ти си био идеалан.

Не смеш да се поредиш са великим српским историчарима, јер си за њих карикатуралан.

Сам себе оцењујеш.

Лажеш и изврћеш истину непрестално.

Обамњујеш јавност јер ти је то наређено.

Живиш у илузији да умеш својом главом да размишљаш.

Налегао си сиромашном народу на кичму и не може народ више да трпи толики терет и понижавања.

Налазиш се на стрмој низбрдици.

На путу велеиздаје си без могућности повратка.

Није добро да будеш записан у Књигу живота древног народа као подлац, слуга и велеиздајник.

 

Размисли о овоме што си до сада у свом животу урадио.

Запамти, живот нема репризу.

 

Srbija treba ozbiljno da preispita svoju politiku, pa tek onda da razmišlja o drugima. Mi ne znamo šta hoćemo, ali to hoćemo sad i odmah. Odavno je kucnuo čas kad je trebalo da odrastemo. Mi smo nedorasla generacija jednog malog, ali vrednog evropskog naroda“ / КУРИР -16.01.2017/

 

Добро приспитај твоје јавне ставове.

Немој да размишљаш главом колонизатора, јер он је само сурови освајач.

Знаш ли ти шта хоћеш овим својим јавним ставовима да постигнеш?

То што јавно заступаш хоћеш одмах да реализујеш.

Нудиш се да будеш професионални издајник.

Својом непромишљеношћу си постао предмет спрдања.

Куцну је час када мораш, напокон, да одрастеш.

Не можеш вечито да се кријеш иза прадеде.

Недорастао си за историјски задатак кога мора да уради српски народ.

 

Је ли ти јасно шта ти поручујем?

 

 

8.КАКО НАГНАТИ БАБУ?

 

У прилогу ове тачке пренесим видео запис, одмах после извршене изневерене револуције, када су на вечито режимском ПИНК-у, код оне ЈУЛ-ове сподобе Жељка Митровића, који је тада тражио мост којим би се пребацио према новој власти и тако избегао лустрацију и конфискацију имовине,стечене на привилегијама у националсоцијализму,гостовали тројица високих функционера Политбироа ДОС-а : Владан Батић, Ненад Чанак и Милан Ст. Протић који су, на опште увесељавање нације, показали свој примитивизам, простаклук и недостатак опше породичне културе.

 

Ово је антологијски снимак о начину понашања обесне нове власти, која није разумела у каквим историсјким приликама се налази, која је била недорасла тим историсјким временима и која је, на самом почетку своје владавине, показала да ништа није научила од историје учитељице живота и да ће својим незнањем, неодговорношћу и непоштењем уништити будућност Србије, да ће све пробуђене народне наде обесмислити и упропастити, стварајући простор да се поново, као једина алтернатива новим подвалама, пљачкама и отимањима, појаве они стари, рециклирани радикално.националсоцијалистички губитници, који ће постати верни конвертити и који ће свим снагама радити на испуњавању преузетих задатака од Великог Инквизитора, задатака који имају само један циљ да територијално распарчају Србију и да Србе набију у резерват звани Београдски пашалук.

 

https://www.youtube.com/watch?v=cN3uZxE_W3E

 

 

Говорити о државном секретару најмоћније империје на свету као о некој уличној дрољи из Чачка, исмејавати државног секретара на начин који је непримерен у односима две земље, од које једна толико моћна да одређује судбину ове мале земље на Балкану, спрдати се са  државним секретаром Империје као да се зајебавате са неком  успаљеном конобарицом у локалној сеоској кафанчини, најбољи је доказ какви лудаци и дилетанти су се домогли власти и како они спроводе ту државну власт за коју,скоро  две деценије касније, сазнајемо да нису били дорасли да је обављају.

 

У овоме снимку можемо да видимо разлоге наше пропасти.

У овом снимку видимо почетак наше национлне трагедије са ДОС-ом.

У овоме снимку можемо да видимо како нова власт води спољну политику.

Можемо да видимо какви су односи између лидера политбироа ДОС-а.

И можемо да видимо на делу најгору особину политичког олоша на власти, да се спрдају и зајебавају тамо где треба да буду одговорни,озбиљни и мудри.

 

Није чудо што смо пропали.

Какви лудаци су управљали државом, право је чудо да Србија још увек и постоји.

 

На овом снимку можете да видите да је главни зајебант и подстрекач, главни помагач протагонисти који је хтео да нагна бабу, заправо тадашњи амбасадор у САД, који никоме није дао да му соли памет, који је био врховни судија сам себи и који је потпуну пропаст српске дипломатије показао у овом новогодишњем увесељавању грађана Србије.

 

Снимак је доказ да је Милан Ст. Протић само на својим зајебанцијама из кафића, салона и оваквих пинк емисја успео да се незаслужено докопа важног амбасадорског места у Вашингтону, где се одлучивало о судбини света, док су се људи који су добили прилику да воде Србију, поншали  као сеоски ђилкоши, џибери и кулови.

 

Овај снимак треба да се приказује свим младим генерацијама, како би могли да виде узроке наше пропасти и како би могли да се науче да је најтежи посао на свету да се управља државом и да тај посао морају да раде најумнији, најобразованији, највреднији и најпожртвованији људи у нашој држави, који ће знати да одговоре на изазов историјског доба у коме су добили прилику да управљају судбином древног народа.

 

Праунук би морао, када би имао трунке стида, да се, због овог спрдања и зајебавања са државним секретаром Империје, повуче трајно из јавности, да својим јавним појављивањем не прља јавни простор и да до краја живота испашта грехе због овога што је урадио нашем народу.

 

Овде бих могао да отворим једну болну тему, коју сам уочио код свих српских политичара, који у свом понашају у додиру са странцима, нарочито онима који имају моћ својих великих и развијених држава, да се српски политичари понашају у сусрету са њима као да се ради о неким локалним клошарима са којима могу да се спрдају и да их исмејавају, заборављајући да су ти њихови страни саговорници доведени на та места због својих изузетних заслуга, да су прошли све тренинге и вештине у свом дотадашњем професионалном политичком ангажману, да су се деценијама раније припремали за те важне државне функције, да на тим функцијама нису случајно постављени, да је била отворена конкуренција и борба најбољих кадрова, да су прошли најбољи од најбољих и да своје саговорнике, без обзира како они изгледали, никако не смеју да потцењују, јер тим својим потцењивањем они понижају и вређају државу која их је поставила на та важна државна места.

 

То је елементарно дипломатско предзнање.

То је основа људског понашања било ког  култутног човека.

То је оношто се учи у породици.

Није важно да ли је породица богата или сиромшна, она је дужна да то научи своје потомке да се понашају пристојно и цивилизовано.

Прауник ништа није научио.

Педигре породични ништа не значи.

Похвала лудости је јача од породичне традиције.

 

 

9.СРБИ И АМЕБЕ

 

 

У дебати са Јованом Боснићем на БАЛКАН ИНФО 03.08.2018.године, Милан Ст Протић је рекао :

 

od potpunih gluposti da su Srbi narod najstariji оd devedesetih i da uopšte nisu Sloveni, i da su ne znam Marsovci i da su prvo bile amebe pa su došli Srbi , pa do toga da ni nismo hrišćani..“   22,12

 

Када се дође на тему о древној историји Срба, о којој званична српска историја ништа не сме да каже, него се све учи како су нам прописали германска историјска школа XIX века, која је извршила злочин фалсификујући историју Словена и ширећи лажи да су се словенска племена доселила у седмом веку нове ере на Балкан, да су пре тога живела у закарпатским дивљинама, а сву ту теорију граде само на једном фалсфификату Порфирогенета, фалсификату кога су католички свећеници направили у XVII столећу, док на другој страни постоје на хиљаде научника из земље и света који износе необориве чињенице, који прилажу ископана артифакта, који показују древну историју Лепенског вира и Винче, историју настанка прве светске цивилузације у Подунављу; када се дође на ту тему о древној историји Срба, онда Другосрбијанци и аутошовинисти, оптерећени колонијалном свести својих господара и страхом да не изгубе њихову наклоност, употребљавају овај толико познати слоган да су прво биле амебе и да су се од њих директно развили Срби.

 

Само понављају ту идиотску и тупаву реченица.

Ниједан смислени одговор други не знају да дају.

Ниједан документ и артефакт не могу да побију.

Ништа не прихватају што је научно доказано и што све више свет прихвата,само због тога што је доказано да су заиста Срби најстарији народ на свету и да су баштиници европске и светске цивилизације.

 

О овоме сам писао последњих година доста и онога кога то буде интересовало може да потражи на интернету – http://www.rasen.rs/2016/07/branko-dragas-sloveni/#.W2tttigzaM8

 

 

Праунук је правник и никада није званично изучавао историју, бавио се само радикалским питњима на крају XIX века и почетком XX века, најлакше му је било да се посвети једном делу радикалске историје у којој је учествовао и његов прадеда, док је за њега потпуно остала непозната древна историја Срба.

 

Служење колонијалној свести је толико јако да овоме каубоју не дају ни трунке храбрости да се упита зашто древни српски календар броји 7527.година или зашто је председник Израела, током посете председника Србије, рекао да су Срби и Јевреји најстарији народ и да су хиљадама година живели као добре комшије и пријатељи.

 

Зар Јевреји најбоље не знају ко су им древни пријатељи и комшије?

Да ли су после амеба настали Јевреји?

Сме ли Праунук то да напише?

Зашто не сме?

Чега се плаши?

Мисли ли да ће га прогласити за антисемиту?

То је за Другосрбијанца и каубоја врло опасна оптужба и зато се клони тог глупавог поређења када треба да га стави у контекс са Јеврејима.

 

Срби нису најстарији народ од деведесетих, него су древни народ хиљадама година уназад.

Хришћанство су Срби примили од Христових апостола у првом веку, али нису заборавили своју древну веру и своје богове које су славили хиљадама година пре Христа.

Зар величина једног народа није у богаству култура и вера које испољава?

Зар не требамо да се поносимо на наше древне богове, обичаје и традицију коју баштинимо све до данас, а коју бољшевички антикомуниста хоће да нам избрише из сећања?

 

Неће то моћи, мој Милане!

Нису успели ни много већи  јачи колонизатори.

Руши се фалсификована историја.

Истина се не може сакрити.

 

Него,узми праве књиге у шаке, почни да читаш, учиш и да размишљаш својом главом.

Туђом главом се не размишља.

 

 

 

10.СРБИ И ЗАПАД

 

Срби немају ништа своје.

Све смо узели са Запада.

Запада да нема, Срби не би постојали.

Не бисмо имали ни културу, нити свест и не бисмо били националисти.

 

na kojim izvorima su se naši intelektualci  vaspitavali i koliki smo mi uticaja primali sa Zapada, čitava naša kultura, čitava naša svest, uključujući i ideju nacionalizma je zapadna“ –  23,13

 

 

 

Какве лажи?!?

Какве подметачине?!?

 

Узмимо најумније људе човечанства.

Нека они кажу на којим изворима су се они васпитавали.

Некола Тесла, Михаило Пупин и Милутин Милутиновић.

Када прочитате њихове аутобиографије, онда можете да видите да су се сва тројица васпитавали на нашим народним епским песмама.

Сва тројица су знали готово све народне епске песме напамет.

Никола Тесла је неке преводио и на енглески језик.

 

Сва тројица су расли у породицама које су биле српске традиционалне породице, верски православно оријентисане, мајке су биле доминантне и оне су својој деци пренослили нашу народну, древну свест.

 

О доприносу Срба светској културној баштини можете да прочитате и у овом мом тексту о ИЛИЈАДИ у сјајном препеву Слободана Јарчевића – https://www.ljudigovore.com/2018/03/branko-dragas-slobodan-jarcevic-ilijada/

 

Срби не би знали да су Срби да није било Запада.

 

Владари династије Свевладовића, Дрвенаровића, Вишелавића и Немањића су чекали Праунука и његове менторе за Запада да им објасне да су Срби.

 

Бољшевичка искључивост антикомунисте је одраз његове покорности и служењу колонијалној свести.

 

Намерно негирање наше древне историје је покушај да се наметне свест колонизатора и да се прикаже како смо ми народ без вредности и народ који мора да се покори културнијим, развијеним и освајачким народима.

 

 

 

 

  1. СРБИ – ЈЕЗИК И ПИСМО

 

Срби немају ни свој језик.

Немају ни писмо, ни књижевност.

Ништа немају и све су преузели од Запада.

 

kao što smo od Evropljana primili ideju liberalizma, demokratije, ideju ustavnosti, ideju estetike, ideju jezika, pisma, književnosti, nauke, dakle, mi smo narod koji pripada zapadnoj civilizaciji“  –  / исто – 23,56 /

Српске средњевековне фреске су пређотовске.

Читав век пре појаве Ђота српски сликари стварају фреске које се разликују од канонизованих и укочених византијских фресака и које показују један разиграни и ослобођени таленат, који ће се у Европи појавити читав век касније.

 

Српско писмо има заједничко са винчанским писмом 24 иста знака.

Етрурско писмо се дешифровало уз помоћ српског писма, јер је етрурско писмо припадало истом писму.

 

Предлажем Праунуку да прочита мој приказ књиге др Божидара Митровића СЛОВЕНИ/КОЛОВЕНИ    – http://www.dragas.biz/slovenikoloveni/

 

Да ли Праунук зна нешто о првом српском закону из Ксантоса, који је писан српским писмом 1.000 година пре нове ере?

Када би знао, онда не би писао оваке глупости.

Ево му линк да прочита и нешто научи http://www.dragas.biz/prvi-srpski-zakon/

 

Наши научници нису донели знање са Запада, него су своја знања однела на Запад.

Од Руђера Бошковића, Николе Тесле, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, Михаила Петровића Аласа, Милеве Марић, Милоша Марића и многих других непознатих српских научника који су Западу донели своја знања из науке.

 

Зашто су наши научници морали да иду на Запад?

 

Па, зато што се Запад развијао, док су Срби са оружјем у руци били прва одбрана хришћанства, зато што су Срби крв лили у потоцим да би одбранили Запад од најезде примитивних хорди неверника, зауставили их и омогућили Западу да се развија, док су Срби робовали и морали су сами да се ослобађају крвника освајача.

 

Запад би морао, да има макар зрно поштења и моралне савести, да се дубоко поклони над свим жртвама које су Срби принели у одбрани хришћанске Европе од муслиманске најезде.

 

Да ли Праунук зна да је 1404.године монах Лазар Хиландарац конструисао први механички сат и да га је поставио на Кремљ.

 

Зна ли погани Праунук да је научник и конструктор Огњеслав Костовић 1879.године конструисао авионе, подморнице, хеликоптере, дилижабр и многе друге, за то време, потпуно невероватне изуме?

 

Зашто Праунук не каже да је Запад створио колонијализам, фашизам, нацизам, концентрационе логоре, пећи за масовно спаљивање људи, оружје за масовно уништавање, атомску бомбу коју су пробали тако што су побили неколико стотина хиљада људи?

 

Европа је поприште верских ратова, инквизиције и спаљивања јеретика.

 

Европске земље су изазвале два светска рата који су однели десетине милиона људских живота уз стравична разарања.

Европска култура почива на античкој грчкој мисли, књижевности и уметности, која је настала на основу Подунавске цивилизације, али ову античку културу сачували су до ренесансе учени људи арапског света.

 

Европа себе доживљава као хришћанску, али хришћанство није европска већ творевина Истока.

 

Праунук нападе Србе да не знају ко је написао ХАЈДУК СТАНКА?

Али, то није негативна особина само Срба.

Шта просечан Немац зна о Херделину, Хофману, Томасу Ману, Канту или Хегелу?

Ништа.

Комерцијална цивилизација уништава свуда национални идентитет и културу.

 

Да ли су Срби Запад?

 

Срби су и Запад и Исток.

Зар то није наша предност?

Зашто нас сврстава само на једну страну?

Зар треба да се одрекнемо једног дела себе, да изгубимо српску душу и српски квантни ум, само да би ушли у лоботомирану ЕУ?

 

Зар не вредимо више ако можемо да разумемо и Исток и Запад?

Зар нисмо посебни ако у себи можемо да спојимо и Запад и Исток?

 

 

12.СРБИ И ГЕНОЦИД

 

 

Задатак није извршен до краја.

Праунук мора Србе да оптужи за геноцид.

То је завршни ударац за убијање сваког покрета отпора код Срба.

Срби морају да ћуте и да се свима извине јер су починили геноцид.

Стидите се Срби!

 

svaka jama  za vreme Drugog svetskog rata, svaka nevina srpska žrtva u Jasenovcu je zbrisana postupkom u Srebrenici“ 45,35…“

 

и

i onda se cenjkamo jeste genocid nije genocid, sram nas bilo , sram nas bilo,  ja se stidim toga.“  50,21

 

Политички дилетант не смо да је будаласт, него је злонамеран и ради тачно према упутсвима оних који знају како се води психолошки рат.

 

Прво је тврдио да ми Срби ништа немамо своје и да смо све добили захваљујући Западу.

Сада нам намерно намеће да смо геноцидан народ и да требамо да се стидимо.

Следеће ће бити да тражи да нас неко окупира, јер смо опасни за околне народе и за светлу будућност банкротиране ЕУ.

 

Изједначити  планирано масовно убиство Срба у концентрационом логору у Јасеновцу, где је идеологија усташког режима била да се Срби побију, прећутати постојање првог концентрационог логора за децу у Европи, који је чак запрепастио и крволочне немачке нацисте,ниједну реч не рећи о побијеним или несталим 1,1 милион Срба у нацистичкој творевини НДХ, не споменути насилно протеривање  250.000 Срба из Туђманове Хрватске,све уз подршку тог истог Запада, протеривање 220.000 Срба са Космета и прећутивање злочина који се систематски воде над нашим народом од 1941.године до данас на Космету, убијање и линчовање Срба 1876, 1914, 1941 и 1991.године на читавој територији Босне и Херцеговине, све то овог покварењака и подлаца не занима, него све то ставља у још увек неразјашњен ратни злочин у Сребреници, који, према свим данашњим извештајима светских и домаћих стручњака, према сведоцима који су били на лицу места, није био геноцид, јер је српска војска већину сановништва евакуисала својим аутобусима и транспортним срдствима на српске територије, тврдити да су геноцидно убијани цивили у долини Дрине,ратни заробљеници , жене, старци и деца, то је стварно врхунац лудила овог острашћеног аутошовинистичког скота, који се, оваквим изјавам, препоручују Великом Инквизитору за неку нову државну функцију и неко ново амбасадорско намештење.

 

Страшно!

Срам те било, Милане Ст,. Протићу!

Стиди се земље којом ходаш!

Овакве тенденциозне лажи изговорити, може само болесни ум.

 

На сву критику Ратка Младића као војног комаданта који се није, после расписивања међународне потернице, понео сходно традицији српских витезова, могу да се сложим, али тврдити да је Ратко Младић био примитивац и необразовани официр који није знао да су Срби подигли устанак против дахија, него је, наводно, рекао да су дахије подигле устанак против Срба, такво подметање и такво понижавање је одраз патологије човека који намерно измишља и прекраја чињенице како би постигао што већи медијски ефекат.

 

Када је тако покушао да извуче из контекста изјаву Ратка Младића у аутобусу пред ратним зарообљеницима, да је лажно преради и прикаже јавности као доказ почињеног геноцида, када га је коректни и пристојни Јован Боснић замолио да не извлачи изјаве из контекста, јер пре те и после те изговорене реченице постоји тонски запис шта је заиста речено, да није поштено да тако изврће истину и да то не сме да ради као објективни историчар, Милан Ст. Протић је одмах ућутао и прешао на другу тему.

 

Ниједне речи извињења.

Ниједне речи оправдања.

Потпуни – мук!

Као да се ништа није догодило.

Као да ништа није рекао.

Прелази на следеће оптужбе и гадости.

 

И то је стил понашања Праунука у јавним дебатама.

Када му се неко супростави, када почне да му износи документа и чињенице, када га туче на терену кога је он изабрао за расправу, уверен да ће сигурно победити, размажени Праунук одмах бежи главом без обзира,повија реп и отвара нова поља где мисли да може да поентира.

 

Зато је важно да сви родољуби који убудуће буду водили расправу са овим уображеним снобом, прочитају овај мој текст, да се добро наоружају подацима и да не дозволе Праунуку да изађе из ринга док га потпуно не нокаутирају пред читавом јавности и обрукају га као преваранта и издајника, који ради по налогу својих господара, све са намером да се Срби прогласе геноцидним народом и да се Срби трајно окупирају.

 

 

  1. СРБИ И ОКУПАЦИЈА

 

 

Завршницу наступа Милана Ст Протића сам већ наговестио.

Његова подла намера је јасна – Срби морају да се окупирају.

Тако је, на крају, ипак, отворио све карте.

Није могао то да сакрије.

Знамо на чему смо и шта нам овај колонијални саветник спрема.

 

kada bi Srbija mogla sama sebe da emancipuje, to nije problem samo Srbije, nego čitavog ovog regiona, onda nam ne bi bio potreban STARATELJ , ali pošto smo mi pokazali, nažalost, da nismo spsobni da sami sebe uredimo i da vodimo sami sebe napred, onda je, nažalost, potreban neko sa strane, okupator, ne okupator,koji će vam u tom procesu pomoći…mi nemamo snage da se sa tim sami izborimo, nemamo snage da sami sebe uredimo… / исто –   1.20.34 /

 

Ово је врхунац колонијалног подаништва.

 

Позивати друге да нас окупирају, јер ми не знамо да управљамо сами са собом.

Исто овако о нама хиљадама година говоре наши вековни непријатељи.

 

Потпуно је неважно да ли су то антички Грци, који су нас, да не приметимо, покрали, Римљани, који су нам све преотели, Млеци који су нас експлоатисали и у робове бацали, Османлије који су нас на колац набијали, Гермнани који су нам историју фалсификовали и своју историју написали, Астријанци који су нас систематски убијали и маскрирали у Првом великом клању, Угари који су нас истребљавали и територију отимали,нацисти који су нас у концентрационим логорима спаљивали, усташка НДХ која нам је дрвеном мацом лобању разбијала, бугарски шовинисти који су нам нож у леђа забадали, албански сепаратисти који су нас увек клали као верни пси својих господара и муслимански муџехедини који су нам одсецали главе и фотографисли се да покажу да је најбољи Србин онај коме је глава отсечена и , на крају крајева, данас Брисел и Вашингтон, који нас из темеља негирају и сматрају да смо ми Срби нижа раса којој треба старатељ и окупатор да нас пороби, јер ће само тако да се коначно реши српско национално питање на Балкану.

 

Најбољи начин да се реши српско национално питање на Балкану је да се Срби као реметилачки народ побије и истреби.

Најбољи начин да се то уради је да се Срби окупирају.

Најбољи начин да се у томе успе је да се изаберу српски интелектуални одроди, Другосрбијанци, аутошовинисти и велеиздајници који ће тај зликовачки план да спроведу.

Најбоље почиње тај зликовачки план ако сами будемо тражили да нам Велики Инквизитор одреди, јер смо малоумни и неспосбни да сами управљамо са собом, страног старатеља.

Који ће се  брзо претворити у окупационог намесника.

 

А најбољи начин да се све то оствари је да Праунук шири дефетизам, да пљује по Србима, да их лажно оптужује за геноцид и да тако Србе доведе до потпуног лудила и капитулације.

Његови наступи су отуда пресудно важни за велеиздајника Драмосера, који је одређен да оперативно одради овај зликовачки план.

Праунук ће добити свој део мрвица из те изрежиране српске несреће.

 

Браћо и сестре, ово је сама суштина толиких наступа на свим медијима у последње време овог бахатог каубоја колонијалне апокалипсе.

 

Мој задатак је у овом тексту да објасним о чему се  овде ради.

Ваш задатак је да разумете ово о чему пишем.

И да се заједно удружимо и одбранимо Србију од окупације и Србе од биолошког нестанка.

 

Борба нам је само преостала.

Победићемо у овој наметнуто борби.

Бранимо већу светињу и морамо да победимо.

 

 

  1. СРБИ И ЕУ

 

Најбржи начин да се Срби униште и да Србија изгуби државну независност је да се натера Србија да уђе у банкротирану и пропалу ЕУ.

Корпоративни фашисти су наложили муљавом Бриселу да покоре Србе.

Муљави Брисел је нашао домаће сараднике и квислинге који ће да испуне свој задатак и  морају Србију да униште.

Подржати од моћних савезника зла, домаћи окупатори одрађују све преузете обавезе.

 

mi nemamo snage sami sebe da uredimo, mi smo suviše slabi prema sebi i zato nam se ruše sve institucije… uništili smo školu, zakone, moral, uništili smo pristojnost, nama, dakle, neko  mora da pomogne, EU , nažalost, nije ono što je nekada bila, da je sreća da je ono što je nekada bila mogla bi sa velikom verovatnoćom da nam u to, procesu pomogne, ranije su nam pomagali neki drugi, – / исто –1.21.21/

 

 

Ко је уништио све институције?

Ко је , рецимо, уништио институцију амбасадора?

 

Видели смо, показао сам, да је то урадио блентави Праунук.

Он је тај који разара институције.

Он је тај који је уништио пристојност.

Њему треба да помогне неки стручан медицински кадар.

Он има проблеме у својој глави и мора да се прегледа, јер више не зна шта прича.

Њему треба старатељ који ће га спречити да у јавности износи глупости.

 

ЕУ на срећу није оно што је некад била.

ЕУ се распада.

ЕУ је банкротирала.

Када видим пијаног Жан Клод Јункера како се тетура, онда знам да ЕУ не може да опстане.

Срби никада неће ући у тамницу европских народа.

Србија никада неће ући да робује ЕУ фашистичким стандардима.

 

Ново доба је настало.

Срби поново могу да спасе оболелу Европу од потпуне пропасти.

Срби су древни изабрани народ.

И они то могу да ураде.

И Срби ће то да ураде.

Нема ко други да то спасење Европе уради.

Што пре, то боље за све народе.

 

Милан Ст, Протић ово не може да разуме.

Магле из кафића су се пренеле у главу.

Из колонијалног ректума се не види европска будућност.

Не може слуга колонијалне свеси да донесе Европи слободу.

То могу само мисаони, слободни, поштени и непокорни Срби.

 

 

  1. РУСИ И ЗАПАД

 

 

Све до овог интервјуа нисам знао да Руси припадају западној цивилизацији.

 

и Руси припадају овој западној цивилизацији, само су људи ограниченог  знања и домета могли да раздвоје Русију од Запада“  –    24,23“

 

Тврдити да Руси припадају западној цивилизацији може само човек ограниченог знања и ограниченог домета, који се само усресредио на изучавање историје с краја XIX  и почетком  XX века.

За осталу историју није имао времена.

 

Русија не припада западној цивилизацији, као што не припада ни источној цивилизацији.

 

Русија је развила своју сопствену – руску цивилизацију.

Ко је изучавао руску историју, ко је прошао читаву Русију, ко је упознао Русе и све народе који живе у Русији добро зна ово о чему пишем да је руска цивилизација амалгам Запада и Истока и да је направљен неки нови квалитет, који се разликује и од Истока и од Запада.

 

Праунук не резуме руску идеју јер да је читао Берђајева онда никада не би изговорио ове глупости.

Он не познаје саму суштину руског сукоба са Западом и мржњу Запада према Русима.

Не морате да будете надобудни  самопроглашени историчар, довољно је да данас читате све што се пише у западној штампи о Путину и Русији, па да видите каква је мржња Запада према Русима.

Ту се ништа није вековима променило.

Није битно да ли су на власти цар или бољшевици, Запад ситемски из дубине душе мрзи Русију.

Зашто Запад мрзи Русију?

 

О томе се може написати књига, али пошто овде немам простора за ту тема, нека се њоме позабаве неки који су много компетентнији од мене.

 

Праунук у својој колонијалној заслепљености не жели да ово види.

Наводи пример Набокова, који је потпуно погрешан пример, боље би било да је пажљивије читао Достојевског „ Зле духе“ и „ Браћу Карамазове“, јер би тамо нашао одговоре за сва своја погрешна тумачења Руса,

 

 

16.УЛОГА ИСТОРИЧАРА

 

Која је улога историчара?

 

Ако пређемо преко тога да је дипломирани правник представља као историчар, онда се намеће питање како Праунук гледа на улогу историчара.

 

О томе је најбоље сведочанство изнео у дебати са културним др Милошем Ковићем који је морао, због безобразлука, ароганције и блебетања Праунука, да се стално бори за реч.

 

Милан Ст.Протић истиче да  је :

 

улога историчара је да буде објективан..“ / У ЦЕНТАР др Милош Ковић и др Милан Ст. Протић – 1.15.04

 

И таман када смо се понадали да ће та историјска објективност бити мерило свих ствари која се износе кроз историју, Праунук нагло прави заокрет и креће у одбрану свог аутоколонијалног става који тачно одражава његову поданичку свест,

 

Ево тих цитата :

 

победници и пишу историју, кад је губитник писао историју …1.23.47

 

у историји не важе иста правила за велике силе и за мале народе –  1,24.13

Сила одређује овај свет -1,24.51

„ кад сам био амбасадор, нисам био историчар….  1.27.17

 

 

Његова изјава да је улога историчара да буде објективан, што сматрам да је суштина саме историје, постаје после неколико минута расправе обична фразетина аутоколонијалног мекушца и кукавице, фолиранта и безвезњака који се, брже боље, плашећи се да се не замери онима који су моћни и којима служи, претвара у апологију насиљу, моћи, сили и двоструким стандардима када се пише историја.

 

Тако Праунук показује да није студирао историју, да није полагао Увод у историјске студије, да је површан, конфузан, недоречен, противречан, да није студиозан и логичан, да води дебате као да расправља у кафићу, да својом појавом, гласом и говорљивошћу, својим безобразлуком и нетолеранцијом, покушава да доминира и да се наметне, јер намерно меша појмове, на једну изговорену истину накалеми четри нове неистине и лажи, све у намери да оствари оно због чега га велеиздајнички национални медији пуштају и он послушно одрађује свој преузети задатак, надајући се да ће се у неком ново дељењу неко, ипак, сетити и његовог доприноса и понудићему, опет, нешто што ће задовољити његову егоманијакалну потребу да никога не слуша, да му нико не соли памет и да свакоме може да каже

– „ је ли вам јасно?“

 

 

ЗАКЉУЧАК

 

Зашто сам све ово написао?

 

У пресудној борби за опстанак државе и нације морамо да раскринкамо све оне који позивају друге да нас окупирају, јер ми, наводно, нисмо способни да управљамо сами са собом.

 

Врло је важно да се на јавној сцени, напокон, почне да успоставља ред и да знамо ко је на којој страни и ко за кога игра, како не би било никаквих нових изненађења.

 

Сви који наступају на медијима са националном фреквенцом, на коме не може да наступи ниједан српски забрањени интелектуалац, директно подржавају велеиздајнички режим и саставни део су тог тоталитарног режима, па се морају одмах у старту да означе као саучесници у злочину велиздаје.

 

Сви родољуби који  буду у прилици да полемишу са Миланом Ст. Протићем морају да се придржавају аргумената изнетих у овој полемици, ако на то нису спремни,без обзира на разлог кога буду навели, онда је боље да не излазе на режиране дуеле које ће унапред изгубити и који ће послужити велеиздајничком режиму да оправдају своју велеиздају државе и народа.

 

Осветљавајући лик и дело Милана Ст Протића хтео сам да покажем сав јад и посрнуће интелектуалаца који служе режиму и који својом аутоколонијалном свешћу и својим јавним наступима хоће да припреме нацију на чин велеиздаје, јер је то у данашњим политичким приликама профитабилно и може да донесе нове државне синекуре.

 

Молим српске родољубе који искрено и са знањем бране национално достојанство, да излазе припремљени у ринг са поквареним противником, да своје породично и културно васпитање из школе оставе изван студија, те да се према тим барабама, битангама и насилницима понашају како то борба тражи и да немају никакве милости према онима који прљаво играју, него да супериорношчу идеје коју бране самоуверено поразе те лакеје и слуге издајничког режима.

 

Милан Праунук Протић је још један у низу трагичних ликова наше транзиције, који је својим понашањем заслужио да се нађе у књизи оних којих су допринели настанку наше националне трагедије.

 

Београд, 11.08.2018

 

 

 

 

 

SHARE