Početna Tekstovi МИКРОФОН

МИКРОФОН

2722
0
SHARE

 

МИКРОФОН

 

Видим да има много незнања и неразумевања у тумачењу протеста грађана.

Видим да је острашћеност код оних који су већ били на власти све већа.

Жури им се да преузму поново власт и  да они замене отписаног Узурпатора.

Њихови лидери су већ отишли у Брисел да их лоботомирају и да добију нове налоге.

Народ на улицама им за то није дао одобрење.

Несрећи глумац седи са чиновницима америчке амбасаде и прима упутства, без одобрења грађана на улицама.

 

Ко је питао грађане на улицама?

Грађани у протестима не смеју да прихвате ову нову превару.

 

Упркос томе што сам неколико недеља уназад све већ написао шта да се ради и предложио решења, што сам навео ПЕТ ЗАХТЕВА које би грађани на улицама требали  одмах да прихвате и изнесу, ти захтеви, нажалост, ипак, нису постављени пред грађане у протесту.

 

Зашто?

 

Захтевати ПЕТ МИНУТА у Дневнику за лажну опозицију је поражавајућа глупост.

Споразум са народом од стране Савеза са промене је нова превера.

Нико не може да говори на протестима грађана, ако нема одобрење онога који се скрива иза протеста.

Могу да говоре само подобни, који нападају велеиздајника Курту, али не смеју да зуцну ништа о преваранту Мурти.

Који чека своју прилику.

Који протесте усмерава у свом личном, политичком интересу.

 

Када се све ово зна, ко то не види је заиста политички идиот, онда је несхватљиво да ме неки нападају зашто се не активирам и не отмем микрофон, како бих се обратио народу који се осмелио да изађе на улице.

Када се некако докопам микрофона,према овом предлогу мојих критичара, онда морам да објасним народу на улицама, страствено и убедљиво, шта треба  да раде.

 

Какве су ово глупости, господо другови?

Зар ви стварно мислите да сам ја револуционар и авантуриста, који хоће да се докопа по сваку цену власти?

Зар ви стварно мислите да ја треба да се тучем за мирофон?

 

Морам да вас разочаран, не припадам том слоју политичких бедника.

Тај политички бандитизам ми није својствен.

Нити ме уопште  освајање власти на превару занима.

 

Ако то тражите од мене, онда, нажалост, ништа нисте разумели од мојих политичких идеја.

Које сам понудио народу на ползу.

Сматрам да су то тренутно најбоље политичке идеје које могу да доведу до спаса државе и народа.

Убеђен сам у то.

 

Морате поново  све те моје идеје добро да проучите.

Важно је да донесемо историјске одлуке у интересу државе и народа.

Како би оправдана побуна грађана на улицама била смислена и како би донела системске политичке промене у друштву.

Како би данашње шетње грађана имале политичког смисла.

 

Пишем и наступам јер видим да се поново обесмишљава пробуђена енергија грађана.

То вам говори искусни демонстратнт са улица, који се скоро четри деценије  бори на улици за Демократију и Републику и који је сведок великих политичких превара.

Који је смисао побуне грађана на улицама, ако нема конкретног циља и јасно постављених захтева и рокова за испуњење тих захтева?

Да ли се може шетати без конкретног и оперативног Политичког и Економског плана и програма за будућност?

 

Зашто грађани да верују политичарима који су их већ преварили?

 

После петооктобарске преваре, више не верујем ниједном политичару.

Законом о лустрацији им треба забранити јавно деловање.

Они су данас скривени организатори и тајне вође протеста.

Одлазак у Брисел без договора са народом у протестима је најбољи доказ исправности мојих политичких ставова.

Они не смеју да изађу пред народ на улицама, сувише је сматрају преурањено, јер би били извиждани.

Зато иду код Газде у Брисел да обезбеде своје политичке позиције после рушења Узурпатора.

 

Циљ протеста народа на улицама мора да буде – РУШЕЊЕ ПОЛИТИЧКОГ ТОТАЛИТАРНОГ СИСТЕМА.

Који се оличава у владавини Курте и Мурте.

Слоган НИ КУРТА НИ МУРТА, треба да да буде општенародни поклич за рушење тог политичког система.

Нажалост, таквог циља и слогана још нема на протестима.

 

Видели смо, када се појавила, после једног мог јако гледаног интервјуа, парола НИ КУРТА НИ МУРТА, експресном брзином је она Муртина балавица, све са мобилним телефоном, извршавајући наређења Мурте, склонила ту паролу.

 

Зашто?

 

Закључите сами.

 

Микрофон је одређен ,дакле, само за подобне.

Покушај насилног отимања микрофона је нецивилизацијски чин острашћених политиканата.

Грађани у протесту морају да одреде ко ће да им се обрати.

Грађани у протесту морају микрофон да дају НОВИМ ЉУДИМА.

Који немају ништа ни са Куртом нити са Муртом.

 

Зашто грађани у протесту то не траже?

Ко им то брани?

Зашто грађани у протесту не преузму управљање својим протестима?

Зашто јавном декламацијом и гласањем на улици демократски не изаберу људе који ће водити протесте?

Зашто се не усвоји циљ протеста и захтеви који ће се поставити Узурпатору са тачним роковима испуњавања?

Зашто нема никаквих рокова за испуњавање захтева?

 

Једно историјско подсећање.

 

Када смо били на улици 1995/1996 године, прочуло се да се Ђинђић тајно састаје са Милошевићем.

Када сам га питао да ли је то истина, заклео ми се да то није истина.

Мој став је био да он треба да се састаје са Милошевићем, али јавно и да тражи одобрење од грађана на улицама за то преговарање.

Не може ништа да ради без знања народа и без усвојених захтева за преговоре.

Касније се испоствило да се Ђинђић преко тридесет пута састајао са Милошевићем.

Радио је све на своју руку и обесмислио протесте незадовољног народа на улицама.

 

Шта нам данашњи протести говоре?

 

Народ је незадовољон владавином Велеиздајника и Узурпаора.

Народу је дозлогрдило да слуша патолошког Лажова и острашћеног Демагога.

Народ се ослобађа страха и то је највећа вредност ових протеста.

Сада протести морају да пређу у вишу фазу организовања.

У којој нема места за оне политичке скотове из бивше власти.

У коме ће народ на улици изабрати НОВЕ ЉУДЕ  да га воде и заступају.

 

Борба за микрофон је потцењивање интелигенције народа на улицама.

То је покушај политичких превараната и демагога да заведу народ.

Микрофон је симбол моћи и власти, зато га не дају народу.

 

Извините, једно питање за ове који ми саветују да се укључим у борбу за  микрофон, зашто грађани у протесту не добију микрофон да говоре?

 

Шта мислите?

 

Зашто се на улици не отвори јавна дебата који је циљ протеста и који се захтеви и рокови морају да поставе Узурпатору?

 

Зашто грађани не добијају микрофон да говоре?

Зар то нису њихови протести?

Зашто грађани немају прилику да кажу шта мисле?

Зашто грађани не траже ко ће да им говори?

Зашто грађани гласањем не одлучују о листи говорника?

 

Зар сва ова питања нису логична?

Ко зна одговор на ова питања?

Ко мора да се избори за циљеве и захтеве?

Ко мора да спречи нову превару?

 

Постоји само један одговор – грађани на улицама!

Они су носиоци протеста.

Они су ти који морају да се изборе против окупације.

Они су ти који морају да донесу Слободу и Демократију уништеној Србији.

Они су ти који морају да одбране Републику.

 

Мој задатак је да својим знањем, поштењем и решењима помогнем грађанима да лакше остваримо неше заједничке циљеве и наше постављене задатке.

 

Нема, господо другови, никаквог отимања за микрофон.

То је онда нова превара.

Грађани су ти који одлучују коме ће дати микрофон.

Зато мора сва власт да припадне управо самим грађанима.

Све остало је намештена превара.

 

Једна добронамерна критика  и онима који траже да власт припадне Србима.

То је врло опасно гурање Срба од других народа , који живе у Србији.

И нови непотребни сукоби.

Унутар Србије.

То је велика глупост.

Која нам никако  не треба.

Изворно демократско право припада искључиво грађанину.

Који онда остварује своја национална и верска права.

Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе.

Паметном довољно.

Немојте да нас враћате назад.

Нама Србима данас тај естрадни национализам не треба.

Срби су вековима показали да могу да живе са другим народима.

Највећи нам проблем праве управо лажни Срби, велеиздајници, аутошовинисти, аутоколонијалне свести, преваранти, демагози и политички олош који поробљава, пљачка, уништава и злоупотребљава саме Србе.

Када стручни, поштени и искусни родољуби Срби поведу Србију, биће добро и Србима и другим грађанима који живе у Србији.

 

Просвећивањем грађана долазимо до крајњег циља.

Зар то није велики рад?

Зар то није важан посао?

Зашто то неки од вас подцењују?

 

Не може борба око микрофона да нам буде циљ.

Рушење тоталитарног политичког система нас ослобађа окупације.

Све остало је превара.

 

Београд, 7527.година, сечко дан девети

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE