Početna Sadržaj Privatizacija Miškoviæu i Kostiæu dobro parèe Vojvodine

Miškoviæu i Kostiæu dobro parèe Vojvodine

734
0
SHARE

Bitka za vojvoðanske oranice se bliži finišu, a osim glavnih igraèa u nju se ukljuèuju i èlanovi njihovih porodica, prijatelji i šira rodbina. Iako precizne podatke za sada niko u ovoj državi nema, po rezultatima istraživanja koje je sproveo “Dnevnik”, novog gazdu je do sada dobilo više od 300.000 hektara državnih i društvenih njiva, od oko 400.000 hektara u Vojvodini, a najveæi veleposednici su kompanija “Delta” Miroslava Miškoviæa, koja obraðuje oko 18.000 hektara, dok ga u stopu prati Miodrag Kostiæ i njegov “MK komerc”, zatim njegova majka Roksanda Kostiæ i jedan od direktora u “MK komercu” Jaroslav Stupavski, koji ima oko 15.300 hektara državnih i društvenih njiva.

Ovde treba podsetiti da su Miškoviæ i Kostiæ veæ pretekli PIK “Beèej”, koji je bio gigant i nekadašnje SFRJ , a obraðuje ukupno 14.000 hektara.Treba znati da se takozvane društvene njive prodaju, dok one državne gazde dobijaju na korišæenje.

Od kada je prekjuèe i zvanièno kupio apatinsko “Jedinstvo” i staropazovaèki “Napredak”, Miroslav Miškoviæ ima èetiri kombinata i više od 18.000 hektara. Prvo je kupio poljoprivredno dobro “Kozara” u Banatskom Velikom Selu, s oko 1.900 hektara njiva, od kojih je 880 hektara bilo u društvenoj svojini. Nakon toga “Delta” je kupila i “Podunavlje” iz Èelareva s oko 3.100 hektara, od kojih je sada Miškoviæevo 1.885, dok je ostalo državno. Na kraju, “Jedinstvo” i “Napredak imaju oko 13.500 hektara.

Taènije, „Napredak” gazduje s 6.500 hektara oranica, od kojih je 3.470 bilo društveno, dok “Jedinstvo” ima 7.070 hektara, od kojih je, po podacima ovog preduzeæa, 49 odsto ili nešto manje od 3.500 hektara društvenih, dok u prospektu Agencije za privatizaciju piše da je predmet prodaje 4.100 hektara. Kada se sve sabere, Miškoviæ i “Delta” pod svojom kontrolom imati više od 18.000 hektara, a od toga je u njihovo vlasništvo došlo oko 10.500 hektara. Treba reæi da je “Delta” donedavno imala i PK “Sombor”, ali je ovaj kombinat preuzeo “Sojaprotein”, tako da je Miškoviæ ostao kraæi za oko 2.000 hektara.

Miodrag Kostiæ je gazda vršaèke “Panonije”, u kojoj ima 2.300 društvenih i 2.500 hektara državnih njiva.S “Agrounijom” iz Inðije ore i 3.059 hektara društvenih, to jest svojih, i 4.068 državnih oranica. Bez obzira na formalnog kupca može mu se pripisati i ono što je kupila njegova majka i direktor njegove kompanije, a to znaèi u “Elanu” iz Izbišta 993 hektara društvenog i 692 hektara državnog zemljišta. “Vojvodina” iz Novog Miloševa ima 1.131 hektar društvenih oranica, odnosno sada su vlasništvo Roksande Kostiæ. Kada se sabere, Kostiæ direktno ili indirektno u svom vlasništvu ima 7.500 hektara, dok koristi i 7.800 hektara državih njiva.

Na treæem mestu veleposednika je Industrija mesa “Matijeviæ” s preko 10.000 hektara u tri kombinata: ”Zlatica” iz Lazareva kod Zrenjanina, “Ravnica” iz Bajmoka i “Bezdan”, a èetvrti “Sojaprotein”, koji takoðe ima tri kombinata i oko 6.000 hektara.Ovde naravno nije kraj, jer je do sada u Vojvodini prodato preko 100 preduzeæa koja u svom sastavu imaju društvene i državne njive, a kupci su i strane kompanije i mnogi domaæi znani i neznani biznismeni.

Najveæi problem u utvræivanju koliko je taèno njiva promenilo gazdu ili korisnike leži u èinjenici da se svojinska transformacija obavlja èak na èetiri naèina, i to na tenderima, aukcijama, preuzimanjem ranije privatizovanih preduzeæa, ali i na raznim licitacijama zbog steèaja ili dugova. Gde æe se “Delta”, Kostiæ i ostali zaustaviti teško je prognozirati, jer na privatizaciju èeka još nekoliko velikih kombinata, poput “Labudnjaèe” iz Vajske,”Mitrosrema” iz Sremske Mitrovice,”Ðure Strugara” iz Kule, “Alekse Šantiæa” iz istoimenog mesta , kao i sam PIK Beèej.

Rodbina kupuje na šest rata

Javna je tajna da umesto velikih igraèa, za koje u privatizaciji èesto uèestvuju nepoznati ljudi, ili èlanovi njihove bliže ili dalje rodbine. Zašto je tako kolaju razne prièe, a odgovor je u suštini jednostavan, a radi se o naèinu kupovine i pogodnostima. Možda se Miodrag Kostiæ i nadao da niko neæe primetiti da je “Vojvodinu” kupila njegova majka, ali je to malo verovatno. Mnogo je verovatnije da imao nameru da uštedi i iskoristi sve pogodnosti zakona. Naime, po Zakonu o privatizaciji, fizièko lice, to jest obièan graðanin može da kupe firmu na odloženo plaæaje na šet rata i to na šest godina. Kompanija kada kupuje neku drugo preduzeæe te pogodnosti nema i licitaru sumu mora odmah da plati.Tu se najverovatnije krije tajna ulaska rodbine i prijatelja u igru, a sluèaj porodice Kostiæ svakako nije jedini.

D.Uroševiæ
Dnevnik 27. december 2005.

SHARE