Nekoliko biznismena u srpskoj tranziciji postali vlasnici stotinak firmi
Vlasnik „Delte“ Miroslav Mišković poseduje na desetine najboljih firmi, od poljoprivrede do uvoza automobila. Predrag Ranković Peconi vlasnik je „Rubina“, „Vitala“, „Albusa“, „Milana Blagojevića“ i fabrike duvana u Inđiji „Monus“. Jovica Stefanović Nini ima „Jugoremediju“, „Medelu“, „Luksol“, „Vetprom“… Vojin Lazarević je najozbiljniji kupac dela naftne industrije
BEOGRAD – Najveće gazde u Srbiji su Miroslav Mišković, Predrag Ranković Peconi, Miodrag Kostić i Jovica Stefanović Nini, a iz senke polako izlazi i crnogorski biznismen Vojin Lazarević. Oni zajedno, direktno ili preko povezanih firmi, drže oko sto preduzeća u Srbiji. To možda i ne bi bio frapantan podatak da svaki od njih nema prevlast u oblasti određene branše. Tako Mišković pojedinačno drži najveći deo trgovine u Srbiji, preko lanca prodavnica „Pekabete“, „Ce marketa“, „Maksi diskonta“ i hipermarketa „Tempo“.
Velike transfere Mišković je obavio za vreme sadašnje vlasti, što je čak bilo uočljivo i ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću, koji prošle godine nije mogao da se uzdrži od javnog upozorenja „da Mišković treba malo da prikoči“. Međutim, vlasnik „Delte“ je čak dodao gas. Koliko juče Mišković je kupio deo kapitala „Novosti“, i preko noći je zaustavio višemesečnu borbu Vlade Divca da savlada prepreke države i postane vlasnik ovog dnevnog lista. Preduzeće za puteve „Beograd“ Mišković je pazario na tenderu juna prošle godine, ali se sada kao vlasnici vode druge firme. Mišković je kupio i „Autokomandu“ sa ogromnim kompleksom zemljišta, gde „Delta“ planira gradnju velikog tržnog centra.
U vlasništvu „Delte“ nalazi se i poljoprivredno preduzeće „Napredak“ iz Stare Pazove i „Jedinstvo“ iz Apatina, kao i poljoprivredni kombinat „Sombor“. Vlasnik je somborskog „Sunca“ i industrije ulja „Dunavka“ iz Velikog Gradišta, jagodinske savremene klanice za proizvodnju suhomesnatih proizvoda „Juhor“, a hteo je da kupi i industriju mesa „Srem“ iz Šida. Inače, „Deltina“ matična firma u poljoprivredi je „Delta agrar“ za proizvodnju žitarica i stoke. Nije sasvim jasno da li je Mišković još gazda fabrike za papirnu galanteriju „Avala Ada“ i fabrike keksa „Jafa“ u Crvenki, odnosno da li je nikozijska firma „Kapa star limitid“, koja danas slovi kao vlasnik – njegova. „Delta“ drži i „Bazar“ iz Novog Sada, a apsolutni je vlasnik i „Namateksa“ iz Subotice. Sumnja se da je „Delta“ i iza ITH i njenih povezanih firmi, preko kojih je, kako tvrde upućeni, postao gazda smederevske „Ishrane“, a najveći je suvlasnik u fabrici crepa „Toza Marković“. Mišković je vlasnik i beogradske „Obuće“, a jedno vreme figurirao je i kao kupac trgovinskog preduzeća „Beteks“, ali je uskočio „MK komerc“.
„Delta“ je svojevremeno bila zainteresovana i za preuzimanje „Knjaza Miloša“, ali se povukla. Treba napomenuti da je Mišković vlasnik sa dužim stažom i fabrike bicikala u Subotici i fabrike deterdženata kod Zrenjanina, a uvoznik je i generalni zastupnik „Fijata“, „Lanče“, „Honde“, a ovih dana se sprema da to postane i za BMV. „Delta“ nije zanemarila ni poslove sa uvozom kozmetike, sportske opreme, odeće, hrane za kučiće i ko zna čega sve još.
I u kupovini oranica po Srbiji, Mišković je u samom vrhu liste sa oko 20.000 hektara jer je kupio više poljoprivrednih kombinata u Vojvodini.
I Jovici Stefanoviću Niniju krenulo je dobro tek posle petog oktobra i pada Miloševića. Za veoma kratko vreme uspeo je da se od gazde male niške firme „Nini“ vine do vlasnika poslovne imperije koja danas broji više srpskih preduzeća. Prvo je kupio državne akcije zrenjaninske fabrike lekova „Jugoremedija“, da bi posle, bez dinara novog uloga, stekao kontrolni paket.
Ostaće zabeleženo da je prilikom takmičenja za „Jugoremediju“ Stefanović pobedio slovenački „Lek“. Ipak, negativan rejting nije mu zasmetao da i dalje pazari srpske firme. Nini ima još „Medelu“, „Luksol“, „Žitopromet“ i „Prosvetu“ Niš, „Vetprom“ Novi Sad, „Srbolek“ i „Mentu“ iz Padeja.
LAZAREVIĆ CARUJE ENERGETIKOM
Vojin Lazarević zvanično se ne vodi kao vlasnik nijedne od firmi u Srbiji, ali se povezuje sa više preduzeća u kojima akcije imaju strane kompanije iz of-šor zona, čije je gazde teško identifikovati. Lazarević je u štampi navođen kao vlasnik firmi koje su prodavale sirovu naftu Naftnoj industriji Srbije, ali i koje su od ovog javnog preduzeća kupovale mazut. NJegovo ime dovodi se i u vezu sa firmom EFT, iz koje je kasnije izašao, a koja je trgovala strujom sa Elektroprivredom Srbije. Iz ove saradnje, prema pisanju štampe, državne firme izašle su oštećene, dok su Lazarevićeve firme dobro zaradile. Ovaj biznismen se pominje i u aferi Nacionalna štedionica, u kojoj su još neki tajkuni preprodajom akcija profitirali. Lazarević je i suvlasnik moskovske Evroaksis banke, u kojoj NBS čuva deo deviznih rezervi. Lazarević je od pre dva dana i najozbiljniji kupac dela Naftne industrije koji se bavi prodajom tečnog naftnog gasa, koji je naprasno proglašen sporednom delatnošću i ponuđen potencijalnim kupcima.
PECONI – KRALJ CIGARETA
Predrag Ranković Peconi, posle biznisa sa jeftinim cigaretama „fast“ širi agrarnu imperiju kroz kupovinu „Rubina“, „Vitala“, „Ratara“, a želi da kupi i Beogradsku industriju piva. Vlasnik je i „Albusa“, kao i fabrike šporeta „Milan Blagojević“.
Peconi je izgradio i fabriku cigareta u Inđiji „Monus“ i vlada mu je, iako je odluka bila da se dozvoli samo rad tri fabrike cigareta, ipak dala dozvolu.
KOSTIĆ – KRALJ ŠEĆERA
Miodrag Kostić, poznat kao kralj šećera, u okviru „MK grupe“ držao je četiri od ukupno osam šećerana u Srbiji, ali je sada manjinski vlasnik jer se udružio sa nemačkim „Nordcukerom“. Kostić poseduje i brokersku kuću „MiV investments“, građevinsku firmu „Pro ing“, a bavi se i transportom. Poseduje hiljade hektara oranica u Vojvodini, a gazda je i „Agrounije“ iz Inđije i „Đure Strugara“ iz Kule, kao i firme „Selekcija zavod za šećernu repu“.
V.S.
Z. Mihajlović – M. Obradović
Glas javnosti Subota 07. 10. 2006.
