NIL NIKANDROV: PREDSEDNIČKI IZBORI U LATINOAMERIČKOJ SRBIJI ILI SLIČNOSTI KOJE ZAPANJUJU
četvrtak, 25 avgust 2011 21:40
nil25081aVodeći meksički političari su svoju pripadnost neoliberalnoj internacionali maskirali patriotskom frazeologijom, ali se u svim pitanjima drže proimperijskog kursa
Antiterorističku i antinarkotičku liniju odbrane u Meksiku drže nadleštva SAD. Najviše uspeha ostvarila su u vreme vlasti Džordža Buša Mlađeg dovodeći na vlast najposlušnije predsednike u istoriji zemlje Acteka – prvo Visente Foksa a zatim Felipe Kalderona.
Ti političari, koji su svoju pripadnost neoliberalnoj internacionali maskirali patriotskom frazeologijom, praktično su se u svim principijelnim pitanjima unutrašnje i spoljne politike pridržavali, a i sada se pridržavaju, kapitulantskog (proimperijskog) kursa. Posledica je – pad autoriteta Meksika na međunarodnoj areni i, posebno učljivo, u Latinskoj Americi. Sve češće se govori o imperijalnoj okupaciji Meksika kao o gotovom činu, pri čemu se nameće direktna analogija sa okupacijom Iraka ili Avganistana, istina bez bombardovanja i raketnih udara. Zemlju je Amerikancima na mala vrata predao Kalderon pod izgovorom „potpuno izvesne ekspanzije narko-kartela i pretnje da će oni zauzeti vlast u Meksiku“. Militarizacija meksičke borbe sa narko-kartelima nije dala rezultat koji bi ulivao nadu. Žrtve tog tihog rata se broje u desetinama hiljada. Kao simbol zastrašivanja služe bespilotne letilice, koje američka vojska koristi kao bi „otkrila kanale prebacivanja droge sa teritorije Meksika u SAD“.
Vašington čini sve što može kako bi produžio okupacioni režim. U Zemlji Acteka sledeći predsednički izbori treba da se održe u julu 2012. godine. Politikolozi prognoziraju da, posle 12-godišnjeg boravka u opoziciji, postoji mogućnost da se na vlast vrati Revolucionarno-institucionalna partija (PRI), koja je više decenija dominirala na političkoj areni Meksika. Za najverovatnijeg kandidata za pretendenta iz PRI smatra se guverner Enrike Penja Njeto (na slici), 45 godina, provereni partijski kadar koji liči na pozitivnog junaka televizijskih serija, bez vidljivih poroka i zapaženog kompromitovanja. Najveće zamerke konkurencije su: sumnjivo poreklo novčanih sredstava koja se troše na izborne potrebe i održavanje imidža. Milioni dolara se troše na prestižne automobile, odela, satove „kartije“. Kako je moguće obezbediti tako raskošan način života ako političar nema sopstveni biznis? Ali to su u stvari sitnice, kada na najvažniji položaj treba da se postavi svoj čovek. Upravo zato Vašington bira Penju Njeta.
SVEŽA MARIONETA Preliminarno zagledanje u Penju Njeta u SAD je započelo njegovom posetom Kongresu, na koji je Meksikanac ostavio dobar utisak. Obavljene su i privatne posete predstavnicima različitih uticajnih institucija. Penja Njeto, „sledeći predsednik Meksika“, kako su ga zvanično predstavljali, sagovornicima je obećao jačanje borbe sa narko-kartelima i terorističkim organizacijama koje prete SAD, kao i bespogovornu podršku merama Vašingtona, koje se odnose na ograničavanje uticaja zemalja „populističkog bloka“, njihovo vraćanje „demokratskim vrednostima“ u okviru „nekonfrontacionih“ regionalnih organizacija. Penja Njeto je jasno stavio na znanje da predstavlja „pouzdanu alternativu“ pretnji „preporoda meksičkog populizma“, oličenog u Andresu Manuelu Lopes Obradoru, koji je vođa Pokreta nacionalnog preporoda (Movimiento Regeneración Nacional, MRN).
Problem Obradora sve više brine Vašington. Godine 2006. taj problem je rešen falsifikovanjem izbornih rezultata u korist Kalderona. Međutim, Vašingtonu i meksičkim oligarsima će 2012. godine biti mnogo teže da postave svog predsednika. Zato je čitavu godinu dana pre izbora preko televizije i radija započeta intenzivna kampanja za pobedu Penje Njeta. Prikazuju ga kao nacionalnog lidera. A mediji o njemu govore kao o „tajnom obožavaocu Čavesa“, marginalnom javnom radniku osuđenom na neuspehe, udaljenom od aktuelnih problema sadašnjice i njihovog rešavanja u korist naroda Meksika. A istina je da je upravo Obrador, iako u uslovima informacione blokade, sve godine posle „poraza“ putovao po zemlji, sastajao se sa biračima, formirao organizacije MRN i pravio program izvođenja Meksika iz stalne socijalno-ekonomske krize, koji je alternativa neoliberalnom modelu.
„Mi odbacujemo bilo koji oblik intervencije SAD“, neumorno ponavlja Obrador. „Nećemo da budemo tuđi protektorat, kolonija nečije vlade“. Insistirajući na prioritetu trgovinsko-ekonomskih odnosa dve zemlje, ovaj političar istupa protiv kursa meksičkih liberala koji bi hteli vojnu saradnju sa SAD. „Umesto ‘Plana Merida’ (1) i prodaje Meksiku naoružanja i helikoptera“, kaže Obrador, „mi vladi SAD, pod uslovom da ona zaista želi da pomogne Meksiku, nudimo da prihvatimo kredite, koje će nam oni ponuditi, ali bez ponižavajućih zelenaških uslova. Ta sredstva će pomoći da u Meksiku oživi ekonomija, da se naprave nova radna mesta, i da se tako stvore uslovi za smanjenje migracije naših građana u SAD“.
Obrador odbija sadašnju strategiju rata sa narkokartelima Vašingtona i Kalderonove vlade, koja se koristi kako bi se opravdalo korišćenje meksičke armije i armije SAD na teritoriji Meksika. Borbom sa narko-kriminalom treba da se bave policija i odgovarajući specijalni organi. Upravo zato Obrador (pod uslovom da na izborima pobedi) obećava da će za nevažeće proglasitione sporazume Kalderona sa američkom administraciojom, koji su ponižavajući za nacionalni suverenitet i koji de facto učvršćuju okupacioni režim Imperije.
Takvih sporazuma je mnogo potpisano. Vašington je, kako bi postigao svoje geostrateške ciljeve u Meksiku, koji se zajedno sa Kolumbijom smatra za polazište borbe sa „populističkim“ zemljama bloka ALBA (2), iskoristio Kalderonovu političku nedomišljatost. U Meksiku (faktički) postoje paralelne strukture vlasti, na čijem su čelu američke diplomate. U tim strukturama postoje i hiljade nevladinih organizacija, dobrovoljci „Korpusa mira“, službenici koji rade na ugovor o delu, strukture „pete kolone“ itd.
Politikolog Pedro Ečeverija ambasadu SAD naziva operativnim centrom: „smeštena je u najvažnijem geografskom, ekonomskom i finansijskom delu prestonice, zauzima kompleks zgrada koji po veličini izaziva divljenje, u kvartu Čapultepek, na Bulevaru Reforma, br. 305. Osim toga, u različitim državama Meksika postoje i američki konzulati, ali važnije od svega je to da se iz ambasade vrši koordinacija rada desetina hiljada agenata CIA, FBI, Departmana za borbu sa drogom (DEA) i drugih koji su uspeli da uđu u najbitnije institucije vlasti“. Telefonski adresar Ambasade pokazuje sveobuhvatnost delatnosti te vrste – od kurirske, snabdevačko-poljoprivredne do vojno-obaveštajne. Kad bi sva vojska koja opslužuje ambasadu SAD u Meksiku obukla uniforme i izašla na bulevar ispred Ambasade, asocijacija bi ispala očigledna: ovde funkcioniše filijala Pentagona. U drugim velikim meksičkim gradovima, pogotovo u lukama, ilegalna aktivnost američke vojske predstavlja uobičajenu stvar.
DIPLOMATE VOJNICI Blizu Ambasade SAD, takođe na Bulevaru Reforma, ali broj 225, smešten je štab „Plana Merida“, koji usmerava borbu sa narko-trafikingom i organizovanim zločinačkim grupacijama. Šefovi Štaba su predstavnici tajnih službi SAD – DEA, CIA, FBI, Departmana za borbu sa krijumčarenjem alkohola, duvana, vatrenog oružja i eksplozivnih materija (ATF), Imigracione službe i carinske kontrole i drugih. Amerikanci svoje meksičke partnere prvo podvrgavaju specijalnim proverama, kako se ne bi dozvolilo da se u centar planiranja zajedničkih operacija uvuku pomagači meksičkih narkokartela i kriminalnih struktura. Naravno, Amerikanci svojim meksičkim kolegama ne saopštavaju sve svoje operacije. Tako je jedna od njih izvršena po liniji „ATF“, sa američke teritorije. Kontrolisana isporuka Meksiku 2.000 cevi AK-47 i snajperskih puški za otkrivanje kanala snabdevanja narkokartela oružjem nije uspela. Veliki deo isporuke operativci su izgubili. Posmatrači konstatuju da se oružje različitim kontrolisanim i nekontrolisanim kanalima prebacuje u Meksiko bez neke specijalne provere američkih graničara i tajnih službi. Svakodnevno meksički klijenti dobijaju po 1.500-2.000 cevi. Ako se pojavi neka isporuka manje, pa i to nečim treba se plati.
Za novog ambasadora u Meksiku Obama je postavio Erla Entoni Vejna. On je taj koji pobedu na izborima mora da obezbedi „kandidatu SAD“. Da li će on biti na visini postavljenog zadatka?
Vejn je karijeru počeo 1975. godine u obaveštajnoj filijali CIA u Maroku. Do juna je bio drugi čovek u ambasadi SAD u Kabulu. Ima reputaciju stručnjaka za borbu protiv terorizma i narko-trafikinga. Politikolozi su na to skrenuli pažnju: „Vejn će u meksičkim uslovima iskoristiti svoje bogato iskustvo iz Avganistana“. Najbliži pomoćnici u njegovom timu će biti Džon Fili i Džejms Vilijams. Fili je ambasador-savetnik koji je dozvolu za poslovno napredovanje dobio kao pripadnik mornaričke pešadije SAD (pilot helikoptera). Pre toga je završio Vojni koledž i Fakultet za službovanje u inostranstvu na Univerzitetu u Džordžtaunu, sa koga je već izašlo više generacija obaveštajaca. Uglavnom je radio u „problematičnim“ zemljama Latinske Amerike uključujući i Salvador i Kolumbiju. Naravno, neće razočarati ni Vilijams, diplomata sa ratničkom prošlošću, koji je ranije službovao na nosačima mina Druge i Šeste flote. Poznat je po tome što je bio učesnik u ostvarenju „Plana Kolumbija“, radio je pod krovom Ambasade u Islamabadu i u drugim egzotičnim mestima u kojima je trebalo zavesti red.
Vojne biografije imaju i mnoge druge diplomate. Sve potvrđuje verziju da se ambasada SAD priprema za rad u kriznim uslovima. Potrebno je da se konstatuje da je na inicijativu Revolucionarno-institucione partije (PRI) u radni dnevni red zakonodavne i izvršne vlasti Meksika uključena i reforma Zakona o nacionalnoj bezbednosti. Projekat predviđa da predsednik dobije dopunska ovlašćenja za privremeno stavljanje van snage ustavnih garancija i za korišćenje armije za gušenje uličnog nasilja (socijalnih protesta).
Neki politikolozi smatraju da se donošenje zakona planira kada Penja Njeto postane predsednik. On je taj koji će morati da probija led za mnoge nepopularne obaveze dozvoljene Vašingtonu, između ostalog i u vezi sa korišćenjem armije SAD na teritoriji Meksika, kao i njegovog vazdušnog i pomorskog prostora, a sve to u cilju borbe protiv „potencijalnih neprijatelja“ u regionu. Da li treba da se opet dešifruje ko su oni – neprijatelji na koje se odnosi izrečeno?
__________________________________
Napomene:
(1) Plan Merida predstavlja plan troškova koji je administracija SAD za vreme vlasti Buša Mlađeg pripremila za Meksiko u cilju jačanja borbe protiv narko-trafikinga.
(2) ALBA – alijansa osam zemalja Latinske Amerike i Karipskog basena i šest pridruženih zemalja, osnovana 2004. godine na inicijativu Huga Čavesa i Fidela Kastra, sa ciljem da pomogne trgovini i saradnji njenih članica.
Fond strateške kulture
