Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Mehuri

Mehuri

981
0
SHARE

Dolar je, napokon, prizemljen. Za amerièku privredu bolje je da je prizemljen, nego da je doživeo krah. To, naravno, ne znaèi da jednog dana, ako se nastavi dosadašnje nekontrolisano zaduživanje amerièke privrede, zaista neæe doæi do kraha ne samo dolara, veæ i èitave berze. A krah svetskih berzi zbog suludog razvoja turbokapitalizma može dovesti do kraha svetske privrede. Novac bi tada izgubio svaku vrednost, akcije bi bile hartije bez vrednosti, stotine miliona ljudi bi ostalo bez posla, ponovile bi se tužne slike s poèetka XX veka i beda i siromaštvo bi zakucale na domove unesreæenih ljudi. U opštem haosu i gubitku svih principa i vrednosti pojavili bi se pragmatièni demagozi koji bi èoveèanstvu nametnuli novu laž.

To je scenario koji se može odigrati ukoliko se nastavi suludo trèanje u zaèaranom krugu fikcije, špekulacije i manipulacije gurua turbokapitalizma. Posle spektakularnih ujedinjavanja velikih kompanija i stvaranja mega giganata proteklih godina, izgleda da dolazi do prinudnog otrežnjenja.

Prošle godine, recimo, vodeæi svetski internet provajder »America on line« kupio je »Time Warner« najveæu medijsku kuæu u svetu za neverovatnih 350 Mld $. Koliko je to veliki iznos najbolje govori podatak da je to jednak bruto društveni proizvod Indije koja ima 1 milijardu stanovnika. Da li verujete u slobodu štampe kada se jedan takav mutant pojavi na tržištu?

Menadžeri velikih kompanija svoja lièna primanja vezuju za kurseve akcija i što više raste vrednost akcija i obrt kapitala na berzi, oni dobijaju veæu proviziju. Tako se naduvavaju svetske berze.

Naravno, brzog uspeha nema ukoliko niste inkorporirali moænike iz politike u svoje kombinacije i kalkulacije, što sluèaj »Enron« najbolje pokazuje. Današnja vlast u SAD je posredno ili direktno vezana za energetski lobi koji, vodeæi raèuna o sopstvenim interesima, upravljaju krizama u svetu. Kad znate to, onda je lakše objasniti teroristièki napad od 11. septembra kao i intervenciju NATO snaga u Avganistanu. Nije u pitanju, dakle, nikakva teorija zavere, veæ praktièan posao gde gurui turbokapitalizma sprovode meðunarodnu politiku koja im donosi najveæu liènu korist.

Besramna trka na svetskim berzama dovela je do toga da postoji samo fiktivna vrednost kompanija dok njihova stvarna vrednost ostaje bez pokriæa. Najbolji primer je sluèaj »Amazon corp.« koja je na berzi procenjena na 20 mld $, mada u svojoj kratkoj istoriji nije zaradila niti jedan cent. Kako je to moguæe?

Živimo u svetu gde se ljudi osuðuju zbog sitnih pronevera na dugogodišnju robiju, ali pohlepni hazarderi mogu da ukradu milijarde dolara i onda postaju gurui turbokapitalizma. Krah »Worldcom-a«, èije su akcije na vrhuncu vredele 64,50 $ da bi se pre neki dan srušile na bednih 6 centi, posledica je takvog razvoja kapitalizma.

Svi služimo samo daljem bogaæenju onih najbogatijih. Èelièni zakon oligarhije ne dozvoljava da se udari u samu suštinu problema. Sve je pod kontrolom Velikog Brata. Svi su potkupljeni. Velike revizorske kuæe uèestvuju u organizovanoj pljaèki malih investitora. One potpisuju lažne izveštaje i hvale fiktivne bilanse kompanija koje prave ogromne gubitke.

Naravno, menadžeri su na vreme uspeli da izvuku svoje zarade i da puste kompaniju niz vodu. Koliko su nemilosrdni i surovi govori podatak da su pojeli i penzione fondove Enronovih radika, svojih dojuèerašnjih saradnika. Ali, ništa lièno. Sve je to biznis, zar ne?

Novi potresi na berzi se nastavljaju. Nadasve èuveni guru Žan-Mori Mesije, predsednik druge po snazi svetske medijske kuæe »Vivendi«, èije su akcije 10. marta 2000. god. vredele 131,6 eura a danas vrede jedva 16,05 evra, podneo je ostavku. Prava panika je zavladala meðu investitorima. Pukao je naglo mehur od sapunice. Èarolija je nestala. Ko je sledeæi?

Ne mogu se svi ljudi lagati sve vreme. Neko, ipak, mora da rasprši iluzije pre nego što svi budemo prevareni i opljaèkani. Investitori æe biti sve oprezniji. Strahuju ta svoj kapital i nepoverljivi su prema svima. Dolar je morao da plati cenu nepoverenja sveta prema SAD-u.

Direktne investicije su prošle godine opale za 60 odsto. Samo Evropljani i Japanci su investirali 80 odsto manje novca. To je normalno ponašanje kad znamo kako su revizorske kuæe nameštale bilansne rezultate, kako je smanjivana dobit preduzeæa, smanje su vrednosti akcija i proširuje se strah od terorizma. Otrežnjenje je oduvalo mehur investicija. Dolar je od februara izgubio preko 9 odsto u odnosu na evro i jen. Došlo je do mekog prizemljenja, koje æe se nastaviti do kraja 2003. godine kada se oèekuje da dolar dobije svoju realnu vrednost. Zvaniènici su zabrinuti kako da pokriju bilansni deficit SAD od – 465 mld $. Svakoga dana amerièkoj privredi treba 1,5 mld $.

Tako je u svetu. Svašta se dešava na finansijskom tržištu. Samo je naš dinar stabilan. On ne prati nikakve svetske procese. Njega ništa ne može uzdrmati. Reformatori nisu zabrinuti. Proizvodnja opada, ali devizne rezerve rastu. Inflacija je minimalna, ali je sve skupo. Investitori ne dolaze, ali je dinar precenjen. Spoljnotrgovinski deficit æe preæi ogromnih 3 mld $, jer precenjen dinar ugrožava izvoz. Dinar æe, kaže vlast, ako treba, baš u inat, još i da ojaèa. Neka svi vide da smo na dobrom putu! Važno je da se naduva još neki mehuriæ liène sujete. Treba se dokazati po svaku cenu. Moguæe je bez ikakvog znanja i iskustva kreirati i voditi državu i privredu. Uostalom, kad se probuši mehur, cenu æe ionako platiti sirotinja. Tako se bar nadaju gurui turboreformi.

Videæemo.

Beograd, 03.07.2002.

SHARE