РАДОВАН САМАРЏИЋ
„ МЕХМЕД СОКОЛОВИЋ“
Трећи пут читам ову књигу.
У размаку од 20 година.
И сваки пут откривам нешто ново. Занимљиво за данашње доба.
Једино што је увек исто, што се не мења је андрићевски стил приповедања историје Радована Самаџића.
Он пише повест на књижевни начин.
Многи историчари данас су изгубили тај таленат.
Нажалост, не знају да приповедају.
Нити да пишу.
Није ми намера да препричавам животопис Баја Соколовића.
Читајте књигу.
Уживајте у стилу писца Радована Самарџића.
Осветлићу само оно што је мени било изузетно интересантно и што, претпостављам, може да буде интересантно данашњем читаоцу.
Надам се да ће неко моћи из ове историјске ретроспективе да извуче ваљане закључке, који нам могу да помогну у нашем спасу из националне трагедије.
Васпитање
Бајо Соколовић је доведен у Једрене у групи од четрдесет дечака и младића, који су му били земљаци и рођаци. Имао је осамнаест година, био је изузетно висок и тако је добио надимак Високи.
Изузетно интелигентан, „ брзо је учио слабости својих васпитача и старешина… као васпитаник могао је наслутити да му с вољом и сналажљивошћу није тешко постићи отпорност, која ће му омогућити опстанак и, затим, напредовање.“ / стр. 29-30/
Најприкладнији стасом и памећу, уведен је у један од султанових сараја.
У сарају, васпитање је почињало у кучук одаји, где су се дечаци учили уљудности, читању, писању и вери Михамедовој.
Више оделење је било килер одаја, где су младићи, доведени са разних страна царства, учили чист турски, арапски, персијски и србски.
Поред тога, учили су се физичком раду, гимнастици, вежбали у витешким играма и стицали основне појмове о ратним вештинама.
Млади пажеви су онда прелазили у треће одељење –хазна одаја, поред вежбања у оружју и јахању, учили су да опслужују султана: помагали су бррберима, подсецали цару нокте, савијали турбан, чистили одећу и обућу.
У четврто оделење – хас одају, долазили су најспособнији и најповерљивији, који су били најоданији браниоци султанове личности.
Из хас одаје султан је бирао своје дворане , који су добијали високе чинове и плате, а из службе на двору право се улазило међу државне званичнике.
То је био једини пут напредовања.
Колико је трајало то васпитавање у напредовању?
Просечно – 15 година.
Мехмед је био талентован и васпитавао се пуних тринаест година.
Његова прва служба на Двору је била финансијске природе, јер је радио у царској ризници.
За десет година службовања на Двору променио је пет звања као султанов дворанин.
Почео је као – рикабдар –лични дворанин који је помагао свом господару да узјаше коња и пратио га на путу идући пешке крај њега.Тако је добио прилику да се прикаже султану и задобије његову наклоност.
Због показане марљивости, унапређен је у чин – чохадар – достојанственик коме је главна дужност да се стара за одећу свог господара и да приликом свечаности наступа непосредно уз султанове скуте. Тако је постао – ага!
Својим изгледом, издужен, танак и леп, постаје силахдар ага – заповедник царских штитоноша, који се бринуо о личном наоружању свог господара и приликом јавних церемонија ишао му је с десне стране и на десном рамену носио је његову сабљу.
Након добре службе, унапређен је у –чешнегибаша – постаје један од најпоузданијих људи, који је пратио господара на свим путовањима и походима, јер је његова дужност била да управља послом дворских трпезара, којих је било око стотину, те да сам проба јело и пиће намењено султану.
У пролеће 1543.г. султан Сулејман га унапређује у – великог капиџибашу – најстријег међу заповедницим дворске страже, који обавља разне поверљиве мисије за султана.
Излазак са двора је уследио 1546.године, када добија положај капуданпаше – врховног заповедника турске флоте.
Значи, да поновимо, после 13 година васпитавања и 10 година служења на двору, Мехмед у 41.години живота, после свега што је прошао са султаном Сулејманом, ратове са Персијом и Угарском, постаје заповедник турске флоте.
Наша несрећа почиње када незналице и некомпетентни политички дилетанти почињу да воде државу и велике државне компаније без дана рада у струци и са лажним дипломама.
Узурпатор Чацијевац, рецимо, уништава државу и народ тринаест година, јер нема један дан рада у својој правничкој струци.
Ако упоредите успон Мехмед паше Соколовића, који се занимао за језике, књижевност, историју, географију, савремено политичко стање и упознавање других цивилизација, који је вежбао у вештини управљања собом и другима, који је био врхунски дипломата и државник; ако, дакле, упоредите њега са булументом политичког олоша, коју деценијама гледам како уништавају државу и наш народ, онда вам је јасно зашто је Османско царство било толико векова успешно.
Напредовали су све док су се држали начела да државу воде најбољи, који су 25 година пролазили све тешке обуке и изазове, припремани да буду државници и војсковође.
Све док не успоставимо такав систем у Србији да најбољи, најискуснији и најспособнији, који ће да раде тимски и себе да подреде тиму, воде државу, не можемо да се извучемо из садашње националне трагедије.
Мотивација
Како мотивисати државне службенике да испуњавају своје државничке обавезе?
Погледајмо како је то султан Сулејман Законодавац или Величанствени урадио у последњем освајачком походу, пре своје смрти под тврђавом Сигет, када је 19.јула 1566.г. повео 100.000 војске и 300 топова у освајање Беча.
Султан је тешко болестан и неће преживети овај поход, можете о овом походу да читате и код Борислава Пекића у „ Златно рудно“, прелепих 150 страна шминкања мртвог Сулејмана под Сигетом, да се војска не би распала, јер је војска морала да скрене према утврђењу Сигет, кога је бранио , заједно са две хиљаде војника, храбри војсковођа Никола Зрински.
Сулејманова војска је покушала да пређе Дунав код Вуковара, али киша је толико падала те ноћи, да је Дунав подивљао, развалио и однео мост, па је султан издао заповест да се подигне нови мост на Драви код Осијека. Одређен је био Хамза-бег да брзо подигне мост и добио је 25.000 људи да то што пре ураде. Међутим, Драва је подивљала, провалила је насипе и разлила се преко обала. Летописац је записао да је личила на пространи океан. Видећи да не може да подигне мост, не може да изврши заповест, Хамза-бег обавести султана да је лакше направити мост на облацима, него на разливеној Драви. Сулејман му врати истог гласника с комадом црног платна у облику убруса, на коме су, као одговор, биле исписане ове турске речи. Цар Сулејман ти поручује да начиниш мост на Драви. И ако не буде подигнут до његовог доласка, он ће те лично задавити овим платном.
Шта се догодило?
Хамза-бег је за 16 дана направио мост, који је био дугачак 5.500 хвати или 10.280 м и широк 14 хвати или 26,2 метра, кога је држало 118 барки, које су биле повезане гвозденим ланцима.
Значи, све се може када је добра мотивација.
Косово
Мехмед паша Соколовић је био истински муслиман. Одан Мухамедовој вери и Османској држави.
Али, није се стидео свогга србског и православног порекла.
„ Он је пред странцима знао изјавити да је потомак србских деспота, а Соколовићи су крајем XVI века ушли у један грбовник домаће властеле. Везавши се за њу у Милешеви, одакле су наставили да га гледају и следе ликови србских краљева и архиепископа, он је историју свога народа могао пратити према турским хроникама, све до свог последњег дана, када је наредио да му читају место о Косовском боју.“ / стр.125 /
„ Читај ми о смрти султана Мурата на Косову… Дај и мени, Боже, да тако погинем за веру.“ / стр.576 /
Убијен је у атентату 11.октобра 1579.г. од стране једног дервиша.
„ А србски летописац је , у години када је Соколовић убијен, забележио чудне речи: „ И тогда поврати се закону преступник Мехмед паша.“
/ стр.578/
Амин!
Београд, 7534.г.трешњар
