Početna Sadržaj Analize i procene MEGAKATASTROFA

MEGAKATASTROFA

3423
2
SHARE

Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps u istoriji civilizacije.
To tvrdi ekonomski komentator TELEGRAF- Džeremi Vorner.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=30&nav_id=986718

Dobro jutro, Kolumbo!

To da svetu sledi finansijski slom, tvrdim više od deceniju.
I pre početka finansijske krize. Koju sam predvideo.

I?
Ništa.
Svet hrli u bankrot.
Briga njih za moje tvrdnje.

Naši estradni ekonomisti su lopovi i fah idioti.
Prodali su struku za šaku privilegija.
Bitange!

Više je naš običan narod, koji ima zdravu pamet, ali nemaju ekonomsko  obrazovanje, shvatio o čemu pričam, nego estradni srpski ekonomisti i  političari koji vode državu u bankrot.

Posle prve emisije ČAS EKONOMIJE sa Borisom Malagurskim, počelo je  buđenje naroda. Finansijsko opismenjavanje.
Druga emisija je odmah bila zabranjena. Veliki Brat se uplašio snage istine.
Ali, nekoliko desetina hiljada ljudi je, ipak, uspelo da pogleda obe emisije.
Tako su moje ideje počele da se primaju u narodu.

Šta  danas kaže Džeremi Vorner?

Više od 30% svih državnih obveznica zemalja Evrozone imaju negativnu  kamatnu stopu. To je iznos od 2.000 milijardi evra hartija od  vrednosti, kaže ekonomski analitičar.

Kakvih hartija od vrednosti,čoveče?
To su štampane hartije BEZ vrednosti.
Papirići.
Kompjuterski brojevi.

Objasnio sam u ranijem tekstu problem sa negativnom kamatnom stopom.
Kratko obnavljamo lekciju da mogu svi da prate.

Štediša ima svoj zarađeni novac koji nosi u poslovnu banku.
Umesto da dobije kamatu na svoj ulog, on mora da plati banci što mu  drži novac.

Poslovna banka plasira viškove novca kod Centralne banke.
Umesto da dobije kamatu na taj novac, ona mora da plati CB čuvanje novca.

CB kupuje obveznice države.
Umesto da država plaća kamatu na uzeti novac, CB njoj plaća što  koristi njen novac.
Tako se tih 2.000 milijardi evra sliva ponovo prema državi, koja pravi  sve veće deficite.

U potrazi za „ sigurnim utočištem“, piše naš ekonomski analitičar,
investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za
privilegiju njihovog investiranja.

Hajde sada ovo da objasnim.

Investitori traže sigurno utočište za svoj novac finansirajući države.
Odnosno, vlade.
Oni plaćaju vladama tu privilegiju da vlade uzmu njihov novac.
Investitori tu privilegiju plaćaju svojim gubicima.
Sigurno utočište je siguran put u bankrot investitora.

Da li su investitori normalni?
Da li oni vole više državu i vladu od sebe?
Oni namerno srljaju u svoju propast da bi imali privilegiju da
finansiraju vlade.
Ovakva ekonomska logika je idiotska.
Investitori moraju da dođu, ne kod mene da ih ekonomski obrazujem, nego kod psihijatra, jer su to njegovi pacijenti.

Da li su investitori ludi?
Da li su Samarićani?

Nisam sreo takve investitore.
Mora da postoji neka fora iza tog programiranog milosrđa investitora.

Šta li je to?

Stvar je vrlo jednostavna.
Nisu investitori milosrdni prema građanima i privredi, koji koriste
njihov novac, nego samo prema vladama , koje im omogućavaju da se  nenormalno bogate, porobljavajući svoje poverioce i izvlačeći ogromne  profite u tom dužničkom ropstvu njihovih očajnih i prezaduženih  klijenata.

Ako znamo da veliki igrači negativnim kamatnim stopama finansiraju  vlade, onda je sve jasno. Isti ti veliki igrači dobijaju od vlade i  Centralne banke privilegije da zarađuju nenormalne profite.
Recimo, samo na finansijskom trejdingu, za koga mnogi nisu nikada ni  čuli, svakih sedam dana, obično petkom, isplaćuju se zarade od 20 do  30% nedeljno.
To znači da su prinosi na kapital – 80 do 120% mesečno.

Gde to ima?
U suludom ekonomskom sistemu u kome se štampaju dolari i evri bez  pokrića i gde bogate bitange postaju sve bogatiji, dok siromašni  postaju sve siromašniji i bedniji.

Znači, nisu veliki investitori mekoga srca, kako nam to prikazuje
ekonomski analitičar, nego se radi o klasičnoj razbojničkoj pljački
ostatka čovečanstva , koji ne ulazi u kastu bogatih i privilegovanih  skotova.
Ta sirotinja plaća svojim lošim standardom i ugroženom živornom
egzistencijom prevare ekonomskih ubica i tržišnih talibana.

Investitori novac plasiraju vladama.
I gube.
Vladama upravljaju političari.
I dobijaju.
Oni lično profitiraju.
Države prave sve veće deficite, jer političari ne znaju da upravljaju  novcem u interesu svih u državi.

Upravljanje novcem je zanat.
Struka.
Veština.
I to moraju da rade veliki stručnjaci koji dobro znaju finansije.

Ako neko ko je neuk upravlja, recimo, avionom, taj avion će sigurno pasti.
Tako će straditi nekoliko stotina putnika.
I taj neuki pilot, koji je uzeo da radi posao koji ne zna.
To je cena njegovog neznanja.

Ako finansijama neke države upravljaju neuki političari, onda će te finansije propasti.
Cenu će platiti nekoliko miliona ljudi.
Političar neće stradati. Naprotiv, on će izaći bogatiji iz tog svog
upravljanja finansijama.
To bogaćenje na narodnoj nesreći daje snagu političkom ološu da  nastave da uništavaju državu i narode, radi svog ličnog bogaćenja.

Ako finansijama sveta upravlja Familija, kao što upravlja, ako ona
štampa dolare i evre kao konfete, onda je sigurno da će finansije
sveta propasti.
Tačnije, onog dela sveta koji koristi tu valutu.
Cenu njihovog upravljanja će platiti nekoliko milijardi ljudi.
Familija će izaći bogatija iz tog finansijskog sloma.

Šta, zapravo, radi Familija?
Zadužuje države i narode bezvrednim novcem.
Šta je cilj tog zaduživanja?

Namera Familije je da preuzme IMOVINU država i naroda. Kada imovina  pređe u njihove ruke, onda će nestati države, jer više države nisu  potrebne pošto svetom upravlja jedna  Korporacija u vlasništvu Familije.
Narodi će postati robovi, okovani kreditima koje nikada neće moći da vrate.
Kredite ni ne treba da vrate, važno je da robovi plaćaju kamate. Ovce  pasu na livadama Familije i šišaju se zbog vune. Ako nema ovaca, nema  ni vune.

Kada smo ovo ponovili, ništa novo nisam napisao, samo utvrđujemo  pređeno gradivo, onda nastavljamo dalje našu analizu.

Vlade dobijaju da upravljaju novcem, mada one nisu kompetentne da rade  sa tim novcem.
Motiv milosrđa investitora sam objasnio.
Pošto političari ne znaju da rade novcem, onda gube taj novac.
Gubljenje novca u državi stvara budžetske deficite.
Državna kasa ima veće rashode od prihoda.

Umesto da se promeni upravljač novcem, umesto korumpiranog političara  da se na čelo države dovede mudri državnik, koji će izlečiti bolesne  državne finansije, nastavlja se vladavina političkog ološa u strogo  kontrolisanoj i nameštenoj demokratiji. Nema promene ni političkog ni  ekonomskog sistema. Jedni te isti vladaju i služe interesima Familije.

Pošto nema sistemske promene, vlada nastavlja da pravi gubitke.
Sve veći gubici se kumuliraju i naduvavaju. Sve veći gubici država se  pokrivaju sve većim zaduživanjima.

Analitičar navodi da je kombinovani javni dug zemalja Grupe 7  porasta  za 40% od izbijanja krize i da sada dostiže preko 120% BDP.
Šta to znači?
Narkoman želi da se skine sa igle tako što povećava doze opijata koje koristi.
To je siguran put u smrt.

Istovremeno, ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora je porastao za 30%.
Nefinansijski sektror je privreda gde se jedino stvara  realna nova vrednost.
Ako je njihov dug od izbijanje krize porastao za 30%, dok je stopa  privrednog rasta tih zemalja bila u minusu ili nešto iznad nule, to  onda znači da  realna ekonomija grca pod teretom sve većih dugovanja i  da je samo pitanje vremena kada će se sve to slomiti.

Da li će slomiti?
Sigurno.
Nema nikakve dileme.

Analitičar nam daje podatak da je statistika razvijenih država
užasavajuća. Tako, na primer, gotovo 70% nemačkih obligacija ima  negativan prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50%.

To znači da se vrši dodatno upumpavanje svežeg novca u sistem koji  pravi sve veće gubitke.
Zato analitičar zaključuje da je veliki razlog za brigu zbog negativne  kamatne stope, jer je obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti  uslovljen rastućim nivoom duga.

Pojašnjavam.
Da bi se zadržala, kakva takva svetska tražnja, moraju da rastu dugovi.
To je neodrživo na dugi rok.
Poređenja radi, budžetski prihodi Srbije najvećim delom se pune iz  poreza na uvoz. Ispada, što je veći uvoz, to je bolje za državne  finansije.

Slobodan uvoz uništava domaću proizvodnju, koja otpušta radnike, koji  odlaze na biro, država mora da povećava rashode za sve veći broj ljudi  koji ne rade, povećani rashodi povećavaju deficite, koji se pokušavaju  pokriti povećenim prihodima, odnosno rastom uvoza.

Šta će se dogoditi?
Slom.

Ko to ne želi da vidi?
Politički ološ i estradni ekonomisti.
Zašto?
Oni brane samo svoje lične interese.
Sudbina države i naroda ih ne zanima.
Neka igranka traje dok traje.
economic-crisis-tr_2018734b
Gde je kraj?

Objasnio sam do sada bezbroj puta.
Finansijskog perpetum mobila nema.
Računi stižu za naplatu.

Izlaz iz eksponencijalne funkcije štampanje dolara i evra bez pokrića  su: veliki svetski rat, građanski rat i revolucija u Americi i
hiperinflacija.
Postoji bolje rešenje od ovih rešenja, za koga se iskreno zalažem, da  se mirnim putem reši sadašnja kriza i da svetske elite uvide svu  pogrešnost neoliberalnog kapitalizma, da sami sebe razvlaste i da se  pristupi izgradnji jednog novog političkog i ekonomskog sistema u  korist srednje klase i gubitnika sadašnjeg kolonijalnog koncepta uništavanja društvene zajednice.

Da li je to realno da se dogodi?
Nije.
Nema svesti svetske elite o tome.
Pohlepa i sujeta su jači od razuma.

Znači, sledi nam brutalno suočavanje sa stvarnošću.
Analitičar piše da je sve manji prostor za manevre, pa mogućnost  bankrotstva postaje sve realnije.
Otuda njegov zaključak da nam uskoro sledi – megakatastrofa!

Manevarski prostor se sve brže smanjuje, jer se sve većom brzinom  štampaju dolari i evri bez pokrića.

Vežite se, balon puca!

A, šta da radimo?
Pa, sve sam već ranije napisao.
Ponovo čitajte.

Beograd, 01.05.2015

SHARE

2 KOMENTARI

  1. Hvala Branko.
    Jako lepo i jednostavno objasnjenje.
    Naravno takvo se ne moze ocekivati od nasih “eksperata“ jel bi to bilo ravno samoubistvu za njih, kako ocekivati od njih koji zive od mrvica koje padaju ispod stola za kojim veliki svetski manipulatori uzivaju, da ukazu na tako nesto, oni su srecni i sa mrvicama, Dr/Mr titulama, gostovanjima na televizijama, i raznim sinpozijumima, koji sluze samo daljem napumpavanju njihovog vec prepumpanog ega.

    Mali, pohlepni ljudi sa raznim poremecajima licnosti, kompleksima iz osnovne i srednje skole se predsatvljaju kao “spasioci naroda“ i sve bi to bilo komicno da nije tragicno, jel u mnogim slucajevima uspevaju da prevare uplaseni i zbunjeni narod, mi barem za to imamo najskoriji primer.
    Prevarant i poremecena licnost bez dana radnog iskustva uspe da prevari toliko postenih i zbunjenih ljudi da glasaju za njega, na osnovu praznih obecanja o prebogatim Arapima koji ce doci i zasuti nas Dolarima, sa malo dobre glume, e to je onda nas stvarni problem.

  2. Najveci problem je sto taj „armagedon“ koji dolazi ce se najverovatnije zavrsiti svetskim ratom (od ponudjenih „opcija“ sumnjam da ce krstasi dozvoliti da propadu ako pre toga ne propadne sto veci deo Covecanstva). Dakle, OPASNE stvari se spremaju i to vise nije pitanje decenije ni godine vec skoro meseca i dana. A mi sta radimo kao drzava? Pijani rostiljamo za 1. maj, slavimo svoju glupost i okrecemo glavu od problema.
    Kao narod ne mozemo da promenimo tok svetske istorije, ali barem mozemo da sebe spasemo. Ali umesto da to radimo, dozvoljavamo svakakvim izmisljenim narodima i plemenima iz „regiona“ da dizu @#$% na nas! Ma dosta bre vise! Ide 6. Maj – Djurdjevdan. Hajde da se hajduci opet okupe i oteraju dahije, pa sta nam Bog da!
    Nasa sudbina se sada resava u Donbasu (kao pre 75 godina pod Saljingradom), ali ne moze drugi da nam sve resi, moramo i sami da se pokrenemo!