MASKE
Branko Dragaš, 06.10.2013
Ručam sa prijateljima u jednom restoranu u centru grada. Na zidovima fotografije znamenitih ljudi kroz istoriju Beograda. Period krajem XIX i početkom XX veka.Posmatram te fotografije.Posmatram likove sa brkovima, bradama, visokim čelima i karakternim crtama. Vidim – ljude!
Nije bitno da li je neko lepši ili ružniji, da li neko ima veliki nos ili klempave uši, to se uopšte ne primećuje na fotografijama. Ono što je moj utisak da, nasuprot nas, imamo ozbiljne ljude. Ljude koji imaju težinu. Ljude koji zrače i znače. Naravno, među tim ljudima ima i dobrih i loših, ima dobrotvora i sitničavih štrebera, nisu svi heroji i junaci, ali svi oni imaju svoje izražajne crte koje se pamte. Kada vidite te ljude, onda znate da oni nešto znače i nekoga predstavljaju. Morate imati respekt prema tim ljudima, makar se ne slagali sa njima.
Propast komercijalne civilizacije i našu nacionalnu tragediju najbolje možemo da vidimo ako bismo,ispod starih fotografija značajnih ljudi iz istorije grada, stavili fotografije naših današnjih političara. Možete li zamisliti kakva je razlika? Naši današnji političari deluju kao šarlatani i diletanti, nezreli klinci koji, uprkos profesionalnog stajlinga, nemaju ništa. Jadne prazne figure. Prazno da praznije ne može da bude. Praznina koja odzvanja i ubija svaki ljudski smisao.
Da li sam u pravu? Proverite sami. Uzmite fotografije iz svog porodičnog albuma, koje ste zaboravili negde na dnu fijoka starog nameštaja, uzmite te fotografije vašeg dede, bake, stričeva i ujaka, vaše uže i široke familije, pa pažljivo pogledajte te vaše pretke. Pogledajte im lobanje. Pogledajte kako drže tela, kako se češljaju, oblače i kako se smeju. Videćete svu njihovu ozračenost, naivnost i dobrotu. Videćete zdrave ljude. Psihički zdrave! Zdrave u glavu, što bi rekao naš narod.
Više volim da gledam fotografije, nego porodični film.Fotografija je bolja od filma. Fotografija uhvati detalje koji promaknu na filmu. Fotografije zabeleži trenutak i ovekoveči ga. Mislim da se karakter ličnosti bolje vidi na fotografijama.
Opet, evo jednog predloga. Pogledajte na internetu fotografije naših političara. Stare i nove. Pogledajte kako brzo ostare i koliko su se promenili. Kako naglo propadaju. Pogledajte te pokvarene i pervezne njuške. Pogledajte to usiljeno keženje. To prenemaganje i foliranje. Pogledajte tu zlobu na licima, zavist i mržnju. Estradno ludilo. Te debilne i imbecilne grimase.To se ne može sakriti. Naša nesreća je što nas ti ljudi zastupaju i vode. Naša nesreća je što takvi ljudi odlučuju o državi i našoj sudbini.
Propali smo jer nas takvi ljudi sigurno vode u nesreću.Narod to ne vidi. Narod im veruje i glasa za njih. Umesto da ti propaliteti završe tamo gde im je mesto, oni leče svoje komplekse, igrajući se našim sudbinama. Ono što je tragikomično, što nas pretvara u putujuí cirkus, je malograđanština tih provincijalaca, koji su preko noći, na kriminalan način, krađom države i građana, postali bogataši i koji pokušavaju da glume velike svetske face, dok orgijaju sa silikonskim pevaljkama, uvereni da će obmana i prevara građana večno da traje. Neće! Došli smo do kraja te maskarade. Maske su pale. Sve se zna. Ogoljena je naša politička scena. Političari su ološ i njma više niko ozbiljan ne veruje.potrebno je samo malo hrabrosti skupiti i zbaciti i razderati te maske.
Nama trebaju državnici. Poslednji koji je imao držanje državnika bio je, nažalost, to je surova istina, ali je tako, mrski Milošević, koji nije visio na svim televizijama, koji nije izlazio iz frižidera, rerni i mikrotalasnih pećnica, koji nije učestvovao u rijaliti šou da bi postigao popularnost, koji je imao svoju harizmu i koji nije bio produkt marketinških kampanja PR agencija. Milošević nije imao potrebu da blebeće na televizijama o svemu i svačemu, nego je birao trenutak kada će da se pojavi i šta će da kaže. Njegov problem je bio u tome što je povlačio pogrešne istorijske poteze, nije razumeo istorijske prilike u kojima se našao, i to što je ženi dozvolio da ga uništi svojim neprekidnim pojavljivanjem u javnosti.
Ozbiljni ljudi na vlasti stvaraju ozbiljnu državu.Diletantni na vlasti se dodvoravaju svojim gospodarima. Mediokriteti na vlasti pokušavaju da navuku maske ozbiljnih država, ali ta im prevara više ne prolazi. Rezultati najbolje pokazuju njihovu nesposobnost.
Kada aće nam biti bolje?
Biće nam bolje kada budemo ponovo imali ljude sa starih fotografija na čelu države. Takvih ljudi imamo, ali oni moraju da se trgnu, razmdrdaju, povežu, organizuju i preuzmu svoje mesto u društvo. Oni to mogu. I niko im drugi ne treba.
Beograd, 06.10.2013
