МАРШИРАЈМО!
Послали сте ми прилог о једном мрсомуду.
Који годинама блати и ружи наш народ.
Прича како смо – пропали народ!
Како нам нема спаса.
Како нам нико не може више да помогне.
И онда наводи баналне и глупе примере.
Како би показао колико је наш народ пропао.
Прича у тренуцима када се дешава библијска побуна нашег народа.
Када је читав свет запрепашћен начином побуне Срба.
Када се вратила вера, нада, поверење и воља.
Када искрене сузе народа чисте нашу Душу.
И када се назире сунце Слободе.
У таквим историјским тренуцима слушате тог мастурбатора.
Мизантропа.
Егоцентрика.
Мрачњака.
Демагога.
Немојте да га слушате.
Губите време.
Троши вам енергију.
Увлачи вас у своју смрдљиву рупу.
И хоће да вас удави у свом парзитском задаху.
Окрените се према колонама студената.
Који марширају.
Жртву подносе.
Насмејано.
Чило.
Озарено.
Невино.
Поштено.
Које народ дочекује у сузама.
Радосницама.
Сузама покајања.
Подршке.
Буђења.
И побуне.
Следите те колоне.
Марширајмо.
Заједно.
Чврсто.
Одлучно.
Јако.
Смислено.
Прегазимо.
Све смрдљиве рупе.
Наше пропасти.
Ружне.
Наказне.
Замке.
Подле.
Покварене.
Мрачне.
Злобне.
МАРШИРАЈМО!
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
Београд, 7533.г. сечко
