ШТЕФАН ЦВАЈГ
„ МАРИЈА СТЈУАРТ“
Изнећу пет цитата из ове одлично написане историје сукоба две краљице, eнглеске Елизабета I Тјудор / 1533 – 1603 / и шкотске краљице Марије Стјуарт / 1542-1587/, која могу да буду интересантна нама данас, који смо потпуно потонули у нашој наметнутој политичкој трагедији.
Зар из историје, учитељице живота, никада ништа нећемо да научимо?
Истовремено, ево историчарима, писцима, новинарима, биографима и драмтаурзима примера како се пише хроника неког историјског доба и историјских личности које су обележиле то доба.
Напомињем, да сам одгледао два филма на ову тему и да ниједан од тих филмских отварења нису могли да се приближе генијалности Цвајговог књижевног талента.
Нажалост, многе историјске истине су извитоперили и филмски уметници нису разумели, нити су гледаоцима могли да дочарају и објасне, саму суштину сукоба две женске таштине.
Први цитат о грижи савести :
„ Грижа савести је била потпуно туђа једном времену које свој морал није добијало из Светог пима него из Макијавелија : ко је тада хтео да се успне на престо, обично се много није оптерећивао сентименталним разматрањњима нити се много обазирао на то да ли су степенице, или пак нису, још влажне од проливене крви.“ / стр.319 /
„ Ко је хтео да постане краљ, убијао је, тровао свога оца, брата, гонио хиљаде невиних људи у рат, разарао је уништавао, не питајући за право, и једва да се у тадашњој Европи може начи једна владарска кућа у којој нису јавно вршени такви злочини. Када је у питању била круна, четрнаетогодишњи дечаци женили су се педесетогодишњим матронама, и незреле девојчице су се удавале за старце, није се многи питало ни за крепост, ни за лепоту, ни за достојанство, ни за морал, женили су и удавали слабоумнике, грбоње, кљакате и сакате, сифилистичаре и злочинце..“ / стр.320 /
Шта се данас променило?
Ништа!
Нема гриже савести у човечанству, јер да има онда не бисмо овако глупаво и безглаво срљали у нашу сигурну пропаст.
Људска природа се није променила.
Тапкамо у месту као крдо зомбираних преживара двопапкара, упркос ненормалном развоју технике и технологије.
Други цитат је о смислу историјске одговорности.
Марија Стјујарт је осуђена на смрт, али она схвата своју историјску одговорност.
„ Она тек пред лицем смрти схвата свој прави задатак. Смисао историјске одговорности величанствено надмашује њену дотадашњу нехајност. Она зна да само херојски потресна смрт може окајати пред светом трагичну заблуду њеног живота и да јој је у том животу дата само још једна победа : достојна погибија.“ / стр. 393 /
Који је наш данс прави задатак?
Схватамо ли нашу историјску одговорност да зауставимо нашу националну трагедију?
Шта смо урадили на том историјском плану?
Зашто смо нехајни?
Питам сваког нашег човека, без обзира где живи.
Свако нека каже шта је лично урадио да заустави наше даље срљање у пропаст.
Без гриже савести и историјске одговорности, нема нам спаса.
Размислите добро о вашем животу.
Предузмите, напокон, нешто и прекините нашу трагичну националну заблуду.
Трећи цитат је о масакру на двору Марије Стјуарт 9.марта 1566.године. у осам сати увече.
Убијен је на свиреп начин италијански дворанин, добар музичар, одличан певач и поверљиви секретар краљице Шкотске, спретан и богат пословни човек Давид Рицо, кога је краљичин љубоморни муж краљ Дарнли, због блиског пријатељства с краљицом, оптужио за прељубу.
Завереници племићи су пред трудном краљицом у њеним одајама извршили масакр:
„ …забијају своје ножеве у тело беспомоћног човека, без престанка и, опијени задахом крви, толико су подивљали да су један другога рањавали. Под је сав већ пливао у крви, а они су и даље беснели…тело тог несретника је крварило од 50 рана…А онда је леш највернијег пријатеља Марије Стјуарт, као ужасно изнакажена гомила меса, био бачен кроз прозор у двориште.“ / стр.146 /
Шта кажете на овај верни опис масакра?
Нико није Шкоте, због овог масакра, прозвао да су варвари и нижа раса, мада је у завери учествовао и њихов краљ.
Када су 337 година касније у ноће 28 и 29.маја 1903.г. на двору у Београду масакрирани Краљ Александар Обренови и краљица Драга и када су, такође, избачена њихова масакрирана тела у двориште, онда је читава Европа устала да прогласи Србе варварима и нижом расом, које треба сурово казнити, истребити и побити, јер су реметилачки фактор на Балкану.
Двојни стандарди су уништили похлепну Европу.
Четврти цитат је о лажи Елизабете.
„ Једна он најзначајнијих особина хистеричних или овлаш хистеричних природа није само њихова способност да запањујуће добро лажу, него и да саме себе лажу.То што оне хоће као истину, то за њих бива истина, и њихово сведочанство може каткад да буде и најпоштенија од свих лажи и стога најопаснија.“ / стр.417 /
Шта кажете?
Прва дијагноза за патолошког лажова Узурпатора.
Разлика је само огромна.
Елизабета је Енглеску претворила у светску Империју, док нарцисоидни егоманијак Узурпатор има задатак да Србе угура под једну осушену шљиву.
Пети цитат је ван овог историјског доба о коме пише Цвајг, али је врло поучан за разумевање пропалих европских стандарда, који се намећу нижим расама за Балкана.
„ Волфганг Амадеус Моцарт и стари седи Хајнд, иако већ слави у целој Европи, нису јели с племством и владарима, него за незастртим и непоствљеним столом с коњушарима и собарицама.“ / стр. 134 /
Ако се Европа овако односи према својим генијалним људима, шта онда можемо да очекујемо ми, Срби, од те надмене, сурове и геноцидне Европе?
Изабрао сам оно што је мени било интересантно за разумевање наших данашњих несрећних прилика.
Али, нажалост, још немамо нашег талентованог Штефана Цвајга да то све опише и остави потомству у аманет.
Опомену о бестидном времену, када није било гриже савести и историјске одговорности, када је читав древни србски народ пристао да буде масакриран од полуделе банде разбојника и ниткова, све уз подршку нацистичких комесара из Брисела, док су србски генијални појединци били исмејавани, забрањивани и оптуживани да су највећи народни непријатељи.
Време је да се ова агонија прекине и да србски Штефан Цвајг опише период нашег националног спаса.
Београд, 7534.г. сечко
