MUKE AKCIONARA SOKO ŠTARKA
Pišem ove redove,mada nisma ni pisac niti novinar,nego običan radnik i neobičan akcionar.Pišem od muke , tuge i bola.Ne znam kako svoje razočarenje da iskažem.Moje osećanje i osećanje mojih kolega.Radnika i akcionara.Koji su decenijama gradili naš SOKO ŠTARK. Namerno kažem naš, zbog mlade generacije, koja ne može da shvati da smo mi radnici primali manje plate i izdvajali da se napravi fabrika.Fabrika je napravljenja od naših para.Kada se fabrika napravi od sopstvenih para, čija je to fabrika? Neka mi odgovore današnji kapitalisti i velike gazde. Oni koji nisu pravili fabrike , nego su preotimali.Zahvaljujući političarima.Koji nikada nisu pravili fabrike.Niti ih to zanima. Ali koji su za proviziju uzimali naše fabrike.Tako smo mi, radnici i penzioneri,prevareni
.
Prevare se nastavljaju dolaskom novog vlasnika iz Hrvatske.Kontroverznog hrvatskog tajkuna koga u Sinju optužuju da je trgovao oružjem.Tako ga tamo prozivaju za prevaru. E, taj lik je postao većinski vlasnik naše fabrike.U našoj Srbiji.Da li bi neki srpski tajkun koji je trgovao oružjem,kako ga optužuju zemljaci, mogao da postane većinski vlasnik Kraša? Ne bi mogao. Pametni Hrvati to nikada ne bi dozvolili. U moju radničku glavu ne ulazi kako je onda moguće da u Srbiji može sve.Nažalost, kao što vidimo, sve je moguće u opljačkanoj Srbiji.
Taj hrvatski tajkun je preuzeo našu fabriku već godinu dana i ignoriše nas radnike i penzionere, suvlasnike u fabrici koju je on preuzeo.Da li mogu da se manjinski akcionari šikaniraju i ponižavaju u EU? Ne mogu. Ali u Srbiji mogu.Ne mogu ni u Hrvatskoj, ali u okupiranoj Srbiji mogu. Od prvog dana otkada je hrvatski ATLANTIK preuzeo našu fabriku prema namamanjinskim suvlasnicima se ponašaju bahato,primitivno i bezobrazno.To je dovelo do toga da su doveli u firmu , da bi nas zastrašili, čak i momke u crnom koji su trebali da nam uliju strah.Ali mi nemamo strahui.Čega da se plašimo? Sve su nam ionako opljačkali u životima, ali našu imovinu u fabrici nedamo.Borićemo se do poslednjeg trenutka da zaštitimo svoju imovinu.Nemamo ni neki veliki iozbor.Ostalo nam je jedino da se borimo.Makar išli i do međunarodnih institucija.
Većinski vlasnik da je fabrika u celosti njegova i nas ne priznaje.Pokušao je da nas preuzme i ponudio cenu od 1050 dinara, dok je obračunska cena akcija bila 1240 dibara, a cena na berzi 2.000 dinara.Realna tržišna cena akcija je nekoliko puta veća, jer naša fabrika svake godine pravi profit, tako da se taj iznos neraspoređenog profita popeo na preko 20 miliona evra.Šta mi imamo od tog profita? Ništa. To što fabrika dobro radi i pravi profit , mi se tome radujemo, ništa ne donosi nama, manjinskim akcionarima.Samo većinskom akcionaru.Koji donosi odluke da ne deli dividende akcionarima. Kako je to moguće? U Srbiji je sve moguće.
Mi, manjinski akcionari, tražimo da nam se podeli ono što je zarađeno i ono što je proknjiženo kroz knjige, tražimo naš prinos na kapita. Ali nam ne daju. Zašto? Jednostavno – neće! Eto, oni imaju moć i neće.Hoće da otkupe akcije po višestruko nižoj ceni samo da nas obmanu i prevare.Veliko evropejci neraspoređenu dobit reinvestiraju,ali za to nemaju odluku skupštine.Kako je to moguće? Ne znam, ja sam radnik. U moju radničku glavu ne mogu da uđu te novokomponovane transakcije,čiji je cilj da se manjinski vlasnici prevare.A mi se nedamo prevariti.
Zato smo dva meseca bili u štrajku ispred fabrike.Mučila nas je ova velika nepravda i krađa naših para.Dolazile su sve televizije i snimani su prilozi.I ništa. Hrvatski tajkun je nastavio da nas vređa i ponižava.Pojačao je broj momaka u crnom koji treba da štiti njegovu pljačku manjinskih vlasnika.Da li je to ta čuvena hrvatska kultura? Zar nije bilo domaćinski i evropejski da nas je pozvao većinski vlasnik da nas sasluša i da se dogovori sa nama kako da saradjujemo. Mi hoćemo da saradjujemo, zbog interesa fabrike, ali on to neće.Većinski vlasnik hoće sve naše akcije da nam preuzme po cenama koje su višestruko niže od tržišnih cena.
Šta smo mogli da radimo nego da izađemo na ulice. Naš primer danas slede građani Amerike koji su u Njujorku blokirali Vol Strit i brokere na berzi.Oni tvrde da su to gangsteri.Koji pljačkaju Ameriku. Mi smo bili mnogo kulturniji.Mi nismo nikoga vrfeđali.Tražili smo samo naša vlasnička prava i naše pare. Priznajem, mi nismo u nikakvom savezu sa ljudima koji danas protestuju u Njujorku. Ovo kažem unapred.Odmah da se ogradim. Ukoliko izbije socijalna revolucija u SAD neću da nas optuže da smo ih zaveli i naterali na revoluciju.
Kod nas nema još revolucije, ali nisam siguran da je neće biti. Mi manjinski vlasnici smo dobili tužbe od većinskog vlasnika.Tužio nas je kao građane. Mi nismo za njega građani, nego njegovi partneri u firmi.Mi smo suvlasnici firme. On je na nas izveo oružanu silu i tužio nas. Umesto da njega država uzme za uši i privede pravdi, da ispita gde nestade neraspoređena dobit od preko 20 miliona evra, mi moramo da idemo na sudove da se branimo.
A tuži nas advokatska kancelarija Simeunović- Ikonović-Isailović, koja je bliska sa vrhovima režima. Glavni lik te režimske advokatske kancelarije je bivši direktor JAT-a , Srdjan Radosavljević, oteran zbog mnogobrojnih afera.Savetnik te kancelarije je izvesni tranzicioni profiter po imenu Siniša Mali,koji je bio u sukobima interesa jer je radio u Agenciji za privatizaciji i nameštao tendere firmama, gde je posle prelazio da radi.Kako to može? Ne znam. Ali u Srbiji sve može.
Ta dva lika su bila u vezi sa bivšim vlasnikom Vukićevićem i mi radnici ih se sećamo kao drskih i bezobraznih ljudi,koji su nam pretili, vređali nas i ponižavali, terajući nas da prodamo svoju imovinu većinskom vlasniku.Svakodnevno su vršili na nas pritiske da prodamo akcije, ucenjivali nas i zlostavlajali.Ali mi se nismo uplašili tih prevaranata.
Iz te advokatske kancelarije je i tip po imenu Živorad Ikonović koji je i predsednik skupštine akcionarskog društav i koji održava kozačke skupštine, na kojima se mi manjinski akcionari osećamo kao da smo dovedeni na preke sudove da nas po kratkom postupku eliminišu iz akcionarskog društva.
Zastrašivanje akcionara i dalje traje.Menjaju se vlasnici, ali represija banalnih i primitivnih ludaka se nastavlja.Mi se ne plašimo. To su videli i sudije i zato nas oslobađaju svih tužbi.Mi se samo borimo za naša prava i našu svojinu. Znamo da bi radnici iz Hrvatske bili mnogo agresivniji da je neki srpski trgovac oružja kupio njihovu tvornicu.Najurili bi ga odmah. Nogom u tur! Marš iz Hrvatske ! Mi idemo zakonskim putem.
Ulica nam je poslednje sredstvo odbrane.Ne damo našu imovinu! Makar nastala revolucija. Ne damo da nas kradu i vraju taksisti i trgovci oružjem! Ne interesuje nas kojoj naciji pripadaju. Lopovi i prevaranti nemaju naciju.Oni sa Vol Strita i ovi naši džulovi pripadaju istoj banditskoj grupaciji. I njoj moramo stati na put.MAKAR I SOCIJALNO REVOLUCIJOM!
Beogard,30.09.2011
SUVLASNIK SOKO ŠTARKA
SINIŠA ZLATKOVIĆ
