Početna Sadržaj Osvetljenja Manevrisanje kao vrlina u srpskoj politici

Manevrisanje kao vrlina u srpskoj politici

761
0
SHARE

Marinko M. Vučinić Otcepljenje Kosova od Srbije predstavlja početak ulaska Srbije u EU. Secesija Kosova je dobra vest i veliki uspeh za Prištinu, ali to nije Poraz za Srbiju – Bernar Kušner, ministra spoljnih poslova Francuske

U srpskoj političkoj tradiciji najviše se ceni i poštuje sposobnost političkog taktiziranja,manevarsko nadigravanje političkog protivniika i vođenje političke igre u iznudici kada se povlače često nevoljni i nepredvidljivi politički potezi.Oni se kasnije proglašavaju za vrhunac političke tehnologije i u nas toliko cenjene i slavljene veštine vladanja.To je najbolje i najizrazitije sadržano u poznatoj rečenici Zna Baja šta radi, koja je inače pratila dugogodišnje političko delovanje Nikole Pašića kao neka vrsta političkog mita.O toj njegovoj spasonosnoj političkoj veštini najrečitiju ocenu dao je Radoje Domanović u njegovoj znamenitoj priči o Vođi.Koliko smo se mi danas stvarno odmakli od ove domanićevske metafore o vođi koji zna pravi put i sledi svoje mesijansko proviđenje, veliko je pitanje.

Vojislava Koštunicu su mnogi analitičari i ostraščeni stranački funkcioneri poslali u političku penziju nakon saopštavanja rezultata predsedničkih izbora.Međutim,ko danas nekoliko nedelja kasnije uopšte spominje predsedničke izbore i ko se više seća slavljeničke euforije koja je trajala samo jedan dan i nestala već nakon prvih političkih sudara DS i DS odmah posle ovih izbora.Trebalo je samo nekoliko dana da bi uveliko otpisani Vojislav Koštunica pokazao svoju političku veštinu preuzimajući još jednom od kolebljive i nedosledne Demokratske Stranke političku inicijativu i na stešnjenom političkom prostoru koji mu je preostao uspe, da igrajući iznova na važnost i neophodnost političkog kompromisa i državnog jedinstva , ne samo da obezbedi dalji opstanak na vlasti već i da preuzme upravljanje i oblikovanje posledicama političke krize nastale nakon proglašenja jednostrane i nelegalne nezavisnosti Kosova.Pre toga on je takođe uspeo da prebrodi još jednu na izgled nerešivu krizu vlade i ostane tako glavni politički faktor u funkcionisanju koalicione vlade koja je već bila na ivici da se raspadne.On je tako ostavio Demokratsku stranku u praznom prostoru i bez političke inicijative koju je Predsednik DS Boris Tadić imao samo između dva kruga izbora kada je odbio uslovljavanje DSS oko potpisivanja prelaznog političkog sporazuma sa EU i upravo je ta njegova odlučnost i značajno uticala da pobedi na izborima za novi predsednički mandat.

Međutim, odmah nakon izbora Demokratska Stranka je izgubila političku inicijativu pristajući da se pitanje evropskih integracija odloži na kako sada vidimo neodređeno vreme.Bez obzira što je ovaj politički sukob gotovo oborio koalicionu vladu i što je Demokratska Stranka davala nepomirljiva saopštenja i isticala da oko evropskih integracija nema pregovaranja i uslovljavanja ona je iznenada pristala na politički kompromis koji je njenim biračima i mnogim članovima doneo gorko osećanje još jednog političkog povlačenja i izbornog izneveravanja.Ponovio se isti scenario kao u vreme formiranja demokratske vlade nakon parlamentarnih izbora.Tako je još jednom u kratkom razdoblju Demokratska Stranka pacifikovana i dovedena u poziciju da nije sasvima jasno šta je njena realna politika a šta su gromoglasne izborne parole i marketinške poruke koje više niko ne pamti i spominje.Politika je mnogo više i ozbiljnije od najsjajnije marketinše kampanje a ova jednostavna istina pokazala svoju neumoljivu verodostojnost i snagu.Tako se desilo da je Vojislav Koštunica još jednom demonstrirao svoju veštinu političkog manevrisanja i taktiziranja bez obzira što se ona u našim prilikama svodi na bezočno stranačko šibicarenje.On je ostao u političkoj igri i premijerskom mestu proizvodeći političku krizu vezanu za opstanak vlade ali je u isto vreme on uspeo da bude onaj odlučujući faktor u njenom rešavanju i prevazilaženju.Još jednom je kao i mnogo puta do sada u srpskoj politici prevagu odnela politička veština efikasnog održanja na vlasti koja se poziva na neophodnost političkog i državnog jedinstva u vođenu politike oko odbrane Kosova, političkog zahteva u kome nema mesta za druge političke prioritete kao što je iskreno opredeljenje Demokratske Stranke za što ubrzanije sprovođenje evropskih integracija.Veliko je pitanje kako će , nakon proglašenja nezavisnosti i uloge Evropske Unije i Amerike u proglašenju nezavisnosti Kosova, Demokratska Stranka vratiti u naš politički život svoju viziju evropskih integracija kao programsko opredeljenje koje čini sada najznačajniju ideološku i političku okosnicu ove stranke.Odlaganje evropskih integracija, po svemu sudeći na duži rok je politička cena koju mora da plati Demokratska Stranka za još jedan kompromis u kome je ona samo izgubila svoju političku inicijativu zadobijenu velikim političkim uspehom Borisa Tadića kao njenog kandidata na predsedničkim izborima.Ta velika politička i ljudska energija nastala na talasu evropskog opredeljenja nestala je jednostavno u živom blatu još jednog nevoljnog političkog kompromisa, ona je očigledno žrtvovana zahtevu da se ostvari toliko neophodno političko i državno jedinstvo u kome neće biti mesta za vođenje stranačke politike jer je država sada u opasnosti.Problem za Demokratsku stranku je u tome što je Vojislav Koštunica veštim političkim manevrom uspeo da kompromis oko jedinstvene vladine kosovske politike pretvori u revitalizaciju svoje političke i stranačke pozicije , dok je Demokratskoj stranci ostalo da brani postignuti državni i politički kompromis i to bez velikih izgleda da u politički život Srbije vrati svoje osnovno političko i programsko opredeljenje o potrebi da se pored odbrane državnog jedinstva i integriteta na političku agendu vrati u dogledno vreme pitanje evropskih integracija.Ona će to očigledno moći da uradi tako što će nastati ponovo kriza vlade i državnih institucija ali će onda DSS i SRS nastupati kao državotvorno odgovorne stranke koje brane i zastupaju dostignuto političko i državno jedinstvo oko odbrane Kosova.

Ako Demokratska Stranka ne pokrene pitanje evropskih integracija i po cenu rušenja koalicione vlade ona će dočekati kraj mandata sa velikim opterećenjem da joj je održanje na vlasti važnije od njenih najznačajnijih demokratskih i pro-evropskih programskih opredeljenja.Demokratska Stranka se još jednom izlaže političkom riziku da bude optužena da svoje stranačke interese stavlja iznad državnog jedinstva bez obzira što je ona sama dala najznačajniji doprinos upravo stvaranju i profilisanju jedinstvene državne politike. To je zamka u koju je Demokratska Stranka upala i sada će biti veoma teško izaći iz ove političke stupice.Iz nekoiko izjava funkcionera koalicionih partnera Demokratske Stranke u vladi Srbije može se jasno videti šta je prava posledica što u postizbornom sporazumu dve demokratske stranke nije ni navedena mogućnost nastavljanja procesa evropskih intergracija.Na pitanje da li će biti nove krize vlasti kada sporazum sa EU opet dođe na dnevni red Miloš Aligrudić-potpredsednik DSS-a kaže“Sporazum u ovom trenutku nije predmet razmatranja.Ne znam da li će sporazum uopšte doći na dnevni red.Što se nas tiče samo je očuvanje teritorijalnog integriteta važno.Sporazum sa EU nije predmet razmatranja, dok se ne stvore uslovi da se o tome može razgovarati.Mi nismo protiv ulaska u Evropu.Za vreme Koštuničinog prvog mandata uradili smo mnogo po tom pitanju.Ali ako je Srbija ucenjena time zarad otimanja Kosova i Metohije, na to ne pristajemo“. I Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije ima slično gledište o mogućnosti nastavka razgovora o evropskim integracijama.“ O sporazumu se neće raspravljati sve dok se EU prema Srbiji ponaša na ovakav način.Slanjem misije oni su pokazali da nisu prema Srbiji dobronamerni i potpisivanje tog sporazuma nije tema za ovu vladu, bar u neko skorije vreme.Ne očekujem da će neko pokrenuti pitanje potpisivanja sporazuma sa EU sve dok je Evropa rešena da nam šalje misiju u južnu srpsku pokrajinu“.

Iz ovih istupanja se jasno može videti na koji način je zatvoren krug kompromisa čiji je deo sada postala i Demokratska Stranka.Njena politička pozicija je danas izuzetno teška i nezahvalna. Kao stranka koja je sebe uvek pozicionirala kao državotvornu političku organizaciju ona mora ostati na putu odbrane državnog jedinstva Srbije ali ona je u isto vreme stranka spremna i odlučna da predvodi proces ubrzanog integrisanja naše zemlje u Evropu.To je izuzetno ranjiva istorijska i politička pozicija Demokratske Stranke u kojoj je kompromis nužno i nezaobilazno političko sredstvo, samo se postavlja pitanje do koje se granice može ići u popuštanju koalicionim partnerima koji su se bez obzira što se neprestano pozivaju na potrebu održavanja državnog jedinstva , uprli sve svoje snage da maksimalno politički kapitalizuju političku situaciju nastalu nakon jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova. Već se pokazalo da kompromis u koji je ušla Demokratska Stranka izuzetno rizičan politički poduhvat jer on i dalje predstavlja DS kao stranku spremnu na neprincipijelno popuštanje i oklevanje, ali i kao stranku nespremnu da pokaže odlučnost u odbrani svog bazičnog pro-evropskog političkog opredeljenja izraženog veoma jasno i rezolutno u predsedničkoj kampanji ali i u opredeljenju izraženom u sloganu I Kosovo i Evropa.Dušan Petrović, zamenik predesednika DS je nedavno izjavio da ni Demokratska Stranka ni njen predsednik neće dozvoliti bilo kakve ucene kada se radi o sudbonosnim stvarima za Srbiju“Naša zemlja ide vrlo jasnim putem ka Evropi i oko toga nema nikakvih nedoumica, ni sporova niti odustajanja“.

Ali upravo oko Evropskog puta Srbije i načina kako će se i kojom dinamikom sprovoditi proces evropskih integracija ima u samoj vladajućoj koaliciji najviše žestokih sporova i neslaganja.I neće mnogo pomoći reć ohrabrenja funkcionera DS jer kompromis koji je nakon ovih velikih reći o sudbonosnim pitanjima Srbije napravljen nakon predsednićkih izbora sigurno nije ojačao poziciju Demokratske Stranke i proevropskih političkih snaga, več je ih je doveo u poziciju da same sada staju na svoju senku uporno tražeći od svojih birača i članova da iznova imaju razumevanja za njihove ničim najavljene,nepredviđene i nedovoljno politički utemeljene i celishodne političke kompromise.Biće izuzetno teško ponovo pokrenuti više od dva miliona ljudi da učestvuju u svojevrsnom referendumskom i istorijskom izjašnjavanju kojim putem Srbija treba da krene, evropskim ili će ostati na pozicijama himerične odbrane političkih ideja koje postoje samo u uobrazilji naših nacoinalno osveščenih političara.“Kompromis je kao pantljičara, raste i nastavlja se sve dok mu se ne odseče glava, dok se ne odrekne,ako se može, što je retko, onaj prvi od koga je taj strašni parazit ljudske egzistencije počeo da živi, i od koga živi sve do poslednjeg segmenta“, upozoravao je očigledno neuspešno i uzaludno Borislav Pekić.

Nakon održane sednice Skupštine Srbije na kojoj je velikom večinom potvrđena odluka srpske vlade o poništenju deklaracije o nezavisnosti Kosova više je nego jasno da je međustranačka idila u Srbiji završena pre nego što je zaista počela i da od zalaganja za državno jedinstvo oko politike odbrane Kosova koje bi bilo iznad stranačkih interesa jednostavno nema ništa.Ako je i bilo iskrene namere da se ono u ovim teškim istorijskim vremenima uopšte održi.Iz govora zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića i predstavnika SPS je očigledno moglo naslutii da je njima do državnog i nacionalnog jedinstva stalo ko do lanjskog snega i da su oni procenili da je već sada povoljan trenutak da se Skupštinska govornica iskoristi za klasičnu stranačku predizbornu kampanju,novo političko pregrupisavanje i žestok obračun sa političkim protivnicima.Očigledno je da će u Srbiji slediti oštri politički obračuni i politička borba koja se neće voditi oko dinamike evropskih integracija već oko toga ko je vreći patriota i branitelj Kosova.Srpska Radikalna Stranka je procenila da je sazreo trenutak da na talasu probuđenog nacionalnog ponosa i dostojanstva konačno dođu na vlast jer je to politički prostor vanrednih društvenih i socijalnih okolnosti na kome se oni ipak najbolje snalaze.Time je položaj Demokratske stranke teži i izazovniji jer rušenje jednokratno postignutog kompromisa oko državnog jedinstva Srbije imaće veoma teške posledice i za koalicionu vladu i za samu Demokratsku Stranku.Ovu veoma tešku i dramatičnu dilemu nedavno je naznačio i Dragoljub Mićunović , predsednik Političkog Saveta Demokratske Stranke.“Pitanje evropskih integracija, od kojih neposredno zavisi bolji život građana, samo je na kratko odloženo u Vladi Srbije i biće ponovo pokrenuto uskoro jer oko toga nema cenkanja i od toga zavisi opstanak vlade ili raspisivanje vanrednih izbora.Jasno je da se sporazum sa EU može potpisati čim izađemo iz neposredne krize, ali se ne može odlagati na duži rok“.

Opet dolazimo na teren političkog manevrisanja i političke taktike, ali sada je Demokratska Stranka ostala bez velikog nadahnuća, oduševljenja i energije koju je imala nakon predsedničkih izbora nasukana još jednom na opasni sprud političkog kompromiserstva i političkog kuntatorstva.Da li će Demokratska Stranka uspeti da ponovo pokrene večinu jasno evropski orijentisanih građana da joj ponovo stvori mogućnost za pokretanje evropskih integracija veliko je pitanje, jer očigledno da je pitanje evropskih integracija odložena na neodređeni rok i da će biti veoma teško ponovo ga politički i vrednosno reafirmisati.Politička scena se u Srbiji se nakon održanih predsedničkih izbora a još više posle nelegalnog otcepljenja Kosova u samo nekoliko dana dramatično promenila.Završena je post dosovska politička epoha i ko to ne vidi i ne razume biće u situaciji da oseti kako izgleda kada se iznevere birači i građani bez obzira što su na delu bili zahtevi ostvarivanja državnog jedinstva oko odbrane Kosova.Osnovno pitanje je kako će Demokratska Stranka izaći iz ove samonametnute političke stupice jer su nikad snažniji radikali več jasno pokazali u kom pravcu će se razvijati njihova politička borba.Sada je na redu da to učini Demokratska Stranka koja mora da pronađe novu političku formulu i osvoji novi politički prostor za okupljanje svih, i nakon neprihvatljive i nerazumljive uloge Evropske Unije u nelegalnom proglašenju kosovske nezavisnosti , proevroepski orijentisanih građana.To je veliki politički izazov koji zahteva velike promene i u samoj Demokratskoj stranci koja mora da pokaže da su joj poštovanje demokratskih principa i evropskih vrednosti važniji od pukog održanja na vlasti.Što se političke pozicije Vojislava Koštunice tiče, on je kao i uvek do sada zauzeo poziciju iščekivanja , odmeravanja političkih snaga i sigurno je da će još jednom pokušati da sebi stvori manevarski prostor da bez obzira na svoju realnu političku snagu bude i dalje onaj politički faktor koji ima presudnu i odlučujuću ulogu. Jer zna Baja šta radi.

20 Februar 2008 godine

SHARE