Početna Tekstovi МАНЕ

МАНЕ

406
0

МАНЕ

 

 

Лоша особина Срба је што код других људи траже мане.

Како би задовољили своју сујету.

Свој его.

Нарцизам малих диференција.

И то онда зовемо – индивидуализам.

 

То, господо другови, није индивидуализам.

То је – глупост!

Проклета глупост која нас хиљадама година уништава.

Проклеттсво овог поднебља.

Све од неадрталаца.

Који су пропали, јер су се стално свађали.

Homo sapiens је био лукавији.

Практичнији.

Прилагодљивији.

И зато их је надживео.

 

Херодот је за наше претке Трачане написао :

„ Народ Трачана је после Хиндуса најмногобројнији. Када би њима владао један човек или једна мисао, били би непобедиви и јачи од свих народа.“

Трачани нису добацили до те једне мисли.

Нису могли да се удруже.

Тражили су код сваког човека мане.

А то не води удруживању, него распаду.

Зато Трачана данас нема.

 

Остали су Срби да покушају да сачувају сећење на праву историју Европе.

Упркос свему, успели смо некако да опстанемо.

Али, данас смо поново угрозили свој биолошки опстанак.

Морамо да се узвисимо.

Морамо да научимо да прихватамо мане других људи.

 

Нема савршених људи.

Нема непогрешивих.

Нема недодирљивих.

Човек сам и ништа ми људско није страно.

Зато мора да постоји мера.

Која се ограничава слободом другог човека.

 

Духовне вредности морају да постану мера наших односа.

Мане се тада превазилазе.

Мане су човекова несавршеност.

Коју човек мора сам да победи.

Други човек му може у томе да помогне.

Ако он хоће да се ослободи мана.

Слобода избора је на сваком од нас.

 

Тешко нам је да признамо наше мане.

Боли нас истина.

Бежимо од ње.

И зато тражимо мане код других људи.

И њих истичемо.

Оговарање је бежање од наших мана.

Што више оговарамо, то смо све више празнији и баналнији.

 

Ако хоћемо да се мењамо, онда морамо да учимо.

Слушамо.

Читамо.

Понављамо.

И сами себе усавршавамо.

Односно, временом искорењивамо наше мане.

Постајемо све бољи, јер хоћемо да будемо бољи.

Свесни смо својих мана.

Стремимо духовним вредностима у одбрани заједнице.

Без духовне заједнице не можемо да опстанемо.

 

У личним односима, морамо да будемои стрпљиви.

Дајмо сваком човеку прилику.

И време да се промени.

Ако неће, немојте да губите свој живот.

Узалудно трошите ваше време.

Затуцани примитивац никада неће да се промени.

Не можете да му помогнете.

Живот ће га да казни.

Ми му не судимо.

 

Волимо људе и од њих ништа не очекујемо.

Волимо људе јер волимо заједницу.

Помажемо људима без личних интереса.

Дајемо се њима јер су људи.

Ако нас преваре, преварили су себе.

Ми ништа не губимо.

Напротив, добијамо, јер смо се ослободили лоших људи.

Сами су напустили заједницу Добра.

 

Тражимо, уместо мана, Добро у људима.

Љубав према људима није материјална.

Зато их прихватамо и са манама.

Нека сами носе свој крст искушавања.

Ако прихвате Дух заједнице.

Основне моралне принципе наших односа.

И ако то поштују.

 

Различитост није мана.

То је велика наша грешка.

Ми често у различитости тражимо мане.

Тражимо своју савршеност.

Оправдање за наше мане.

Различитост је богатство живота.

Бити различит значи имати свој поглед на свет.

И то је индивидуализам.

Који је уграђен у Духовној вертикали.

И није у сукобу са заједницом.

Напротив, прихватамо заједницу као своје природно окружење.

Наши интереси нису у супоротности са интересима заједнице.

Наши интереси се остварују кроз интерес заједнице.

 

Срби морају да се мењају.

Одбацимо баналност и глупост.

Победимо сами себе.

Вратимо се нашим коренима.

Духу заједнице.

Породице.

Моралне вертикале.

То је једини пут спасења.

Мане су пролазне.

Дух је вечан.

 

Београд, 7531.год. жетвар