Početna Sadržaj Priče МАГАРЕ

МАГАРЕ

2430
0
SHARE

Био сам млад пилот. Виша команда ми је доделила задатак да, заједно са другим пилотима, учествујем у снимању ратног филма Сутјеска. Отишли смо у Мостар и сместили смо се у касарну.

Снимали смо данима и то је за мене било једно ново искуство. Било је неопходно да се неки кадрови понове. Доснимавали смо нове сцене.

Једнога дана, видим пиротехничар ставља експлозив магарету око трбуха. Шта је ово? Приђем мало ближе. Имам шта да видим. Магаре на прелазу реке треба да одлети у ваздух. Замислили сниматељ и пиротехничар да дигну јадно магаре у ваздух. Хоће да добију аутентичан кадар.

Ја полудим!
Не дам магаре!
Отмем ти ја оно магаре.
Магаре је моје! Вичем из све гласа.
Не дам моје магаре!
Они љути на мене.
А ја, тврдоглав као магаре.

Нађем неки улар, вежем га и пођемо према касарни.
Ја и магаре.
Ишли смо једно десетак километара.
Дођемо на улаз касарне, стражар ме не пушта.
Каже, ти можеш, магаре не може.
Молим и кумим га, он ми не да.
Магаре неће да пусти у касарну.

Станем крај капије, шта да радим?
Нећу да вратим магаре, макар умро овде на капији.
Ако га пустим, можда ће га опет пронаћи.
Гледам оно магаре, гледа магаре мене.
Лепо магаре!
Топле очи!
Паметно магаре!
Коме да га дам?
Никога не познајем ван касарне.

Одем од стражара. Правим се да сам одустао.
Сетим се да има на жичаној огради нека рупа.
Туда је војска кришом бежала у град.
Нађем ти ја ону рупу, провучемо се ја и магаре.
Уђемо у касарну.
Сместим магаре иза зграде где сам спавао.
И тако смо се ја и магаре дружили.
Заволео ја њега, заволео он мене.

Завршило се снимање филма.
Из више команде стигла наредба да се вратим.
Спакујем се.
Шта ћу са магаретом?
Не могу другара да оставим.

Имао сам фолксвагена.
Отворим врата да убацим магаре у кола.
Магаре паметно, помаже ми да се некако смести.
Види и он да морамо да се снађемо.

Гурај вамо, гурај тамо.
Не иде.
Не могу да га сместим.
Нема места.
Велико магаре.

Шта ћу сад?

Одем на железничку станицу.
Хоћу да га транспортујем возом.
Може.
Одлично, обрадујем се ја. Магаре маше радосно ушима.
Али, каже железничар, мораш да закупиш вагон.
Читав вагон? Не можемо ја и магаре у купе?
Не може. Магаре не може у путнички воз.
Зашто не може? Ово је моје магаре.
Уредно и чисто. Васпитано магаре.
Културно магаре.
Не може.
Неће да њаче. Биће тихо. Пусти нас да путујемо заједно.
Неће ником сметати у купеу. Ево, обећавам!
Не може!
Молио сам га и преклињао.
Не вреди.
Колико кошта закуп вагона?
Рече неку велику цифру.
Немам пара да платим.

Шта да радим?

Вратим се у касарну.
Нађем неког официра.
Замолим га да ми сачува неко време магаре.
Само да се снађем и вратићу се по њега.
Он пристане.
Тражио сам да се закуне да ће чувати магаре.
Он се закуне.

Гледам ја магаре, гледа оно мене.
Кажем му да морам да идем.
Виша команда ме зове.
Магаре маше репом.
Обећавам му да ћу се вратити.
Само да средим све око његовог пута и новог смештаја.
Магаре клима главом.
Загрлим га и пољубим.
Сузе ми саме пођоше.
Магаре стриже ушима.

Пођем.
Не смем да се окренем.
Чини ми се да ће ми срце препући.
Уђем у кола.
Када сам зашао за улицу, чујем како магаре њаче.
Нагарим гас из све снаге.
Само да га не чујем.

После месец дана вратим се у мостарску касарну по магаре.
Дођем тамо. Срце куца да искочи. Тражим своје магаре.
Нема мог магарете.
Шта је сад ово?
Нађем онога официра.
Где је моје магаре?
Побегло?
Како побегло?
Ето, побегло.
Хтео сам да свиснем од бола.
Тужан, вратим се назад.
Никада нећу заборавити топле очи мога другара.
Људске очи!

Бранко Драгаш, према причи легендарног пилота Стевана Попова

SHARE