ЛУДИЛО

Branko Dragaš

Kako da objasnimo društvo u kome živimo? Kako da objasnimo sve ovo što nam se dešava i što ne možemo razumom da pojmimo?

Najbolje je da citiram najvećeg srpskog književnika Borislava Pekića koji piše : „ Moć je danas onakva kakva je zemlja u kojoj se vrši. U despotiji je, osim u zatvoru, nemoguće biti demokrat. U demokratiji, osim u ludnici, teško despot.“

Ako je ovo tačno, ako se u demokratiji ne može da bude despot, onda tiranski režim Uzurpatora pravi od društva ludnicu, jer to odgovara njegovom progresivnom ludilu. On najbolje funkcioniše u poludelom društvu. To je njegova smrdljiva baruština u kojoj se najbolje oseća i gde najbolje može da opstaje.

Znači, njegov cilj je da uništi zdravu pamet i da stvori društvo po svojoj meri. Zato je okupio najveći ološ, probisvete, secikese, klošare,bandite, kriminalce, razbojnike, psihopate, barabe, nasilnike, perverznjake i ubice, koji su dobili svoga zvaničnog staratelja, šefa i zaštitnika. Koje plaća. Opljačkanim novcem od poreskih obveznika. Novac Uzurpatoru uopšte nije problem.

Opljačkanog novca ima sasvim dovoljno. Prema pisanju ovog lista, koji uvek ima najbolje informacije i koji ima hrabrosti da te informacije prvi iznese u javnost, Uzurpator i njegov brat Srednjak, pokazivao je u Ćacilendu, predvodeći horde ćacija, srednji prst, procenjuje se da su braća pokrala za 13 godina vladanja okupiranom Srbijom 70 milijardi evra.

Ako je ova cifra tačna, uzeću kao oprezan bankar da je to mnogo manje i da iznosi „svega“ 30 milijardi evra, onda je jasno da Uzurpator može, braneći život i vlast, jer kod njega je to sve vezano, braneći brata Srednjaka i porodicu, da izdvoji nekoliko milijardi za potkupljivanje povodljivih birača, koje je doveo do životne propasti i koje može vrlo lako da kupi. Nepristojna ponuda uvek ima, nažalost, svoju cenu.

Navoditi sve oblike ludila je nemoguće u jednom tekstu. Svedoci smo svakoga dana da se ludilo uvećava i da ono postaje nestvarno realno. Čudimo se, krstimo, tumačimo, ogovaramo, prenosimo, šerujemo i lajkujemo, ali pogrešno radimo. Moramo to ludilo da sabijemo, prekinemo i iskorenimo iz društva. Ne može društvo da ozdravi, ako to progresivno ludilo ne pobedimo.

Pokušaj da nadigramo  ludilo, povlačeći poteze koji rasplamsavaju ludilo, neće nam uspeti. Ne možemo da budemo veći ludaci od Uzurpatora i njegove bande na vlasti. Koji svim sredstvima, ma koliko ona okrutna, nasilna i luda bila, brane svoje živote, vlast i oteti kapital. Ne možemo, gospodo drugovi, da se takmičimo sa ludacima u njihovom ludilu. Moramo da izađemo iz tog ludačkog kaveza i da mu se suprostavimo na potpuno drugačiji način. Koji način?

Studentska pobuna je sve do 15. marta bila dobro organizovana i uspela je da izbaci pomahnitalog Uzurpatora iz njegovog svakodnevnog ludila, jer nije mogao da podnese da je nenadležan i da on ne vodi igru. Studentska pobuna je izvela, toga dana, milion ljudi u Beogradu i oni su svojim biblijskim podvigom razbili apatiju, beznađe, mrtvilo, trulost, tupavost i lenjost u društvu.

Razbili su naročito one kukavice i metiljave spodobe, koji šire defetizam po društvenim mrežama da ništa ne može da se uradi. Ako zaista mislite da ništa ne može da  se uradi, zašto to pišete? Koga je briga vaše mišljenje? Smatrate da ne može ništa da se uradi i onda se tako ponašajte u životu. Isključite se sa društvenih mreža ili, ako ste zaista ubeđeni da nam nema spasa i da ništa ne može da se uradi, isključite se iz života.

Zašto da živite kada ništa ne može da se uradi? Onda ste dosledni u svojoj radikalnoj kritici društva. Smatrate da ništa ne može da se uradi i napuštate sve. Pustite one, koji misle da nešto mogu da urade, da nastave svoju borbu. Zašto im smetate? Zašto mračite? Neka se bore! Neka pokušaju! Možda će da pobede. Možda će da izgube. Ali, to je njihov izbor. Niko ne negira vaš izbor. Sloboda izbora pripada svakom čoveku.

Za sve te što mrače postavljam jedno jednostavno piatnje – da li je bolje što su se studenti pobunili ili nije bolje? Samo politički idiot, plaćeni botovi i zombirani sektaši partije na vlasti mogu da osude pobunu studenata. Pobuna je protiv gluposti, laži, ludila, korupcije, krađa i ubistva. Pobuna je za promene, koje su neophodne spasu države i naroda. Znači, većina građana je podržala podvig studenta, jer hoće da se izađe iz sadašnje nametnute nacionalne nesreće.Za sve one koji mrače pitanje, šta ste vi lično uradili da se dese promene u društvu? Konkretno?

Posebna grupacija su Teoretičari zavere, koji studente vezuju za mračne sile, tajne službe, Soroša, Bila Gejtsa, koji optužuju sve građane koji su izašli na ulice da su statisti, da su izmanipulisani, da ne razmišljaju svojom glavom, da je sve unapred dogovoreno i da mračne sile upravljaju svetom, te neće dozvoliti nikakve promene u društvu, jer Uzurpator je njihov igrač. Svi mi, koji podržavamo studentski protest i narodnu bunu, smo plaćeni od tih mračnih sila i ne vidimo šta nam neutralni, uzvišeni, prepametni i sveznajući govore.

Moje pitanje tim neutralnim zaverenicima, koji sede kod kuće i mrsomude na društvenim mrežama, da li ste bili sa narodom na ulici? Da li vi verujete da je taj narod plaćen da izađe? Da li verujete da je taj narod glup? Izmanipulisan? Da li ste razgovarali sa tim narodom? Da li ste ih pitali – zašto ste izašli? Šta vas muči? To da ste uradili, onda biste videli kakva je zaista muka naterala naš dobri i pametni narod da se osmeli i da izađe na ulice. Izašli su jer više ne mogu da trpe nepravdu, laži i obmane. Interesantno, nisu izašli zbog sve većeg siromaštva u društvu.

Nisu izašli što su im plate i penzije sve manje i ne mogu da izdrže toliku skupoću. Nisu izašli na ulicu iz ekonomskih razloga, kako bi izašli, recimo, evropski narodi, nego su izašli na ulice i ustali iz moralnih, slobodarskih i pravednih razloga. Zar to nije za pohvalu? Zar nije za pohvalu studentima što su uspeli da probude narod iz narkotizovanog ludila Uzurpatora?

Jedino su studenti dobili poverenje naroda. Niko drugi! Vratilo se poverenje, koje je izgubljeno. Nema promena u društvu bez vraćanja poverenja. I studenti su u tome uspeli. Na tome moramo da im se zahvalimo. Probudili su i pokrenuli narod. Koji im je poverovao, koji ih sledi i koji traži sistemske promene u društvu. Narod traži i lustraciju i konfiskaciju. Narod traži promenu političkog i ekonomskog sistema. Traže bolje, pravednije i socijalno uravnoteženo društvo.

Pokret MOBA je podržala proteste studenta od prvog dana. Razumeli smo njihov istorijskih značaj. Nismo naseli na propagandne laži Uzurpatora, njegovih medija i zabrinutih teoretičara zavere. Ali, Pokret MOBA ne pravi od studentana svete krave. Ne fetišiziramo njihov podvig. Iznosimo samo ono što je, prema našem shvatanju, prihvatljivo i što podržavamo. Danas, daleko bilo, kada bi studenti odustali i rekli da oni više nemaju snage da se bore za spas države i naroda, njihova pobuna bi ostala biblijski podvig. Istorijska činjenica koja će se izučavati po svojoj originalnosti, energiji i ingenioznosti. Oni su bar pokušali. Pokrenuli su narod.

Pokazali da može da se sruši fašizam, samo ako masovno budemo odlučni i hrabri u odbrani naših sloboda. Interesantno, teoretičari zavere ne govore o fašizmu u Srbiji, koji posle policijske torture pokazuje svoje pravo lice. Pisao sam već i opominjao da dolazi Teror. Ludaku na vlasti je jedino ostao Teror, pre njegovog konačnog pada. To da mora da padne, potpuno je jasno, jer ako on ostane na vlasti, Srbija će da nestane. Posle 7534.g. srbskog kalendara, to se neće da dogodi. Zato nemojte da nasedate na laži propagatora beznađa i apatije, nego pronađite svoj oblik borbe protiv fašizma. Ne morata da podržite studente. Ne morate da podržite zborove. Ne morate da podržite MOBU. Pronađite svoj način borbe protiv fašizma. Vaš, originalan način! Pokažite! Istupite! Nemojte da se krijete! Borimo se za budućnost našeg pokolenja.

Sada je pravi trenutak da izađete iz teorije zavere i straha od Terora. Iznesite svoje mišljenje! Učinite nešto!

Naša kritika studenta je bila usmerena sa osnovnim ciljem da promenimo politički i ekonomski sistem. Problem je u nakaradnom, totalitarnom, danas fašističkom, sistemu, koga moramo da promenimo. Kritikovali smo studente uvek kada su vukli pogrešne poteze. Smatrali smo da to što rade nije dobro za temeljan preobražaj okupiranog i silovanog društva.Nudimo konkretna i operativna rešenja, koja mogu da nas dovedu do Slobode. Nazvali smo ih – Šest koraka do Sllobode. Predložili smo korak po korak. Prvi korak – OKRUGLI STO. Poslednji korak – GENERALNI ŠTRAJK! Nažalost, studenti nisu ovo prihvatili. Dosta ideja stručnjaka MOBE su prihvatili. Ne razumemo zašto ne sazovu javni Okrugli sto, gde bi bile uključene kamere i gde bi se iznosila rešenja izlaska iz naše nacionalne tragedije. Kamere nam trebaju da građani vide ko šta priča, zato što ima mnogo plaćenih dupljaka koji su dobili zadatak od Uzurpatora da sve obesmišljavaju i uništavaju. Javnost u radu nam je potrebna da bi se sačuvalo poverenje građana.

Ali, nažalost, studenti su krenuli drugim putem. Progutali su udicu o vanrednim izborima i tako pristali da igraju na blatnom terenu Uzurpatora, što je on od početka protesta priželjkivao. Koliko se plašio naše ideje o Prelaznoj vladi stručnjaka, jer zna šta ga tada čeka, toliko se radovao, mada to ne pokazuje, navodno oteže sa izborima, kada su studenti progutali bačenu udicu o prevremenim izborima. Tako se poraženi Uzurpator vratio u igru.

Postao je nadležan. Likovao je i preuzeo inicijativu. Studenti su pravili sve veće greške, koje je Uzurpator vešto koristio da poentira. Vidovdanski protest, na kome je bilo 250.000 građana, što je za mene bilo veliko iznenađenje, to pokazuje da građani, uprkos gebelsovskoj propagandi, batinašima, nasilju i pretnjama, izlaze na ulice jer su se oslobodili straha, šta na ovo kažu teoretičari zavere, taj, dakle, Vidovdanski protest je završen katastrofalnim pozivom studenata građanima da sami odluče šta će dalje, što je otvorilo prostora Uzurpatoru da sprovede represiju.

Nakon toga, policija pokazuje da je sastavni deo fašističkog režima i da će braniti odnarođenu vlast svim sredstvima. Napadi na prostorije SNS sekte, ubačeni kriminalci koji su sprovodili nasilje, kako bi se stvorio utisak u javnosti da to sve rade studenti, doveli su do policijske represije koja je zapanjila sve dobre ljude. Da li je moguće da srbska policija  tako okrutno bije devojke i dečake? Da li je moguće da deset policajaca tuku vezanog dečaka, koji leži na zemlji?

Da li je moguće da njihove starešine izgovaraju te pogrdne, vulgarne i pogane reči? Moguće je, braćo i sestre! Sve institucije sistema su u službi fašizma. I zato sve institucije moraju, nakon oslobođenja, da budu iz temelja promenjene, zlikovci u vlasti moraju da se pohapse, da im se zabrani trajno zapošljavanje u državi i da se sude za zločin koji su počinili.

Potpuno je jasno da je Uzurpator dobio zadatak od svojih gazda da izazove građanski rat u Srbiji. To je njihov plan još od raspada propale Jugoslavije. Građanski rat u Srbiji! Krvoproliće! Zato je važno da studenti, kao najveća i najjača politička grupacija, kojoj građani veruju, hitno sazovu Okrugli sto i otvore raspravu o tome kako da se pobedi fašizam u Srbiji, kakvo društvo hoćemo da izgradimo i ko će biti nosilac tih istorijskih promena. Sada je istorijski trenutak za Okrugli sto. Oni koji savetuju studente, pogrešno ih savetuju.

Potrebno je napravit Plan rada, jer pred nama je veliki posao. Potrebno je odabrati startegiju delovanja. Uskoro će kraj leta i narod se vraća kućama. Sačekaće ih velika inflacija i sve veći računi za plaćanje. Nezadovoljstvo naroda će da kulminira. Potrebna je dobra organizacija, koja će usmeravati i voditi nezadovoljstvo naroda prema promeni političkog i ekonomskog sistema. Potrebno je što pre da se napusti ovaj teren obračuna na ulici sa policijom. Ne treba nam kamikaza politika. To nije naša politika. Odbićemo mnoge ljude, koji ne žele da učestvuju u kamikaza politici. Odbićemo mnoge ljude koji se plaše građanskog rata.

Izlazak iz programiranog ludila je moguće novom političkom startegijom. Novu političku strategiju mora da odrede studenti. Jedini način je da sazovu – okrugli sto i da čuju ljude koji znaju, umeju i mogu. Oklevanjem, sakrivanjem studentske liste, politikanskim kalkulacijama, čaršijskim abrovima i lošom organizacijom ne može da se pobedi fašizam. Sve mora da bude otvoreno, jasno, čisto, pametno, stručno, pošteno i operativno. Imamo ljude koji to mogu da ostvare.

Sve je na studentima. Ako oni propuste ovu istorijsku priliku, na proileće će se, usled socijalnog cunamija, pojaviti nove političke snage, koje će ispuniti ono što su studenti propustili. Zašto da gubimo dragoceno vreme?

Nemamo vremena za gubljenje. Navijam za studente. Studenti su na potezu.