ЉУДИ
Нема системских промена у друштву без људи.
Људи стварају нове вредности и разарају труло друштво.
Али, најтеже је радити са људима.
Посебно данас када је наше друштво у потпуном распаду.
Које дуго траје, пуне три деценије.
Људи су на ивици стрпљења.
Не могу да издрже оволике стресове, немарштину и безперсективност.
Једном речи, неки људи су – пукли.
Не могу више да носе терет тешких времена.
Мени је то све јасно.
Разумем људе, јер волим људе.
Трудим се да им помогнем, јер људима треба помоћ.
Некоме мала, а некоме много већа.
Ако не могу да им помогнем, не желим ни да им одмогнем.
Не желим да им, како народ каже, стајем на муку.
Мој однос са људима је увек искрен и отворен.
Не волим скривене мисли, оговарања и погледе са стране.
Све што мислим директно им кажем.
Зато волим послован свет.
Ту је све одмах јасно.
Имамо интересе и радимо или немамо интересе и не радимо.
Када су друштвени односи у питању, онда је ту много сложеније.
Мој јавни рад ми је донео само велике невоље.
И велике сукобе са људима.
Који су свој јавни рад претворили у уносан бизнис.
Такве људе, политичаре и тајкуне, искрено презирем.
Такви људи ми се гаде и њих јавно нападам.
Скоро четри деценије браним јавно добро.
И то радим из убеђења. Без икаквог личног интереса.
Не могу да поднесем да народ неки замлата и згубидан понижава и вређа.
Уверен да смо ми, грађани, глупи и да не можемо да схватимо његове прљаве комбинације.
Разликујем се од многих што јавно говорим о темама, које нико не сме да покрене.
Обично о њима првим говорим у друштву.
Говорим о друштвеним проблемима и указујем на њих.
То радим из разлога да решимо те проблеме и да нама свима буде заиста боље.
Не радим то из свог личног интереса, него из интереса заједнице.
Мој лични интерес мора да буде уклопљен у интерес заједнице.
И онда мирно спавам, јер ми је савест чиста.
Урадио сам шта је било у мојој моћи и шта сам могао да урадим.
Такав мој наступ у јавности људи данас су препознали.
Све више људи верују у моју искреност, вредноћу, енергију и поштење.
Све више људи подржавају идеје које износим.
Разумеју да то не радим због свог личног интереса, него због интереса угрожене заједнице.
Моје одбијање, скоро четри деценије, да се професионално бавим политиком је најбоља препорука да ништа не тражим из мог јавног ангажмана.
Тако је данас.
Ништа се није променило.
Где онда настаје проблем са људима?
Проблем настаје са оним људима који траже, из свог јавног ангажмана, испуњење својих личних интереса.
То је онда велики проблем. И ту почиње наш сукоб.
Људи се лажно представљају.
Лажу себе и лажу све нас.
Тврде да су забринути за судбину Србије, али то није истина.
Глуме да су родољуби, али то хоће да уновче.
Неки људи долазе до мене, јер мисле да тако могу да остваре своје личне интересе.
А интереса има разних.
Богатство личних интерса.
Траже да их примим, нуде се, хвале ме и секу вене.
Величају ме и обећавају брда и долине.
Куну се да ће да погину за спас Србије.
Рекао би човек да су искрени.
Прихватим их и примим их у нашу заједницу.
Дајем им прилику да се покажу на делу.
Али, после свега неколико дана, најдаље две недеље, они се разочарају.
Откривају своју праву пророду и своје праве побуде.
Њихова неискреност не може више да се сакрије.
Када виде колико морају да се одричу, раде и залажу, док нема никакве сигурности или гаранција да ће остварити своје личне интересе, они разочарани одлазе.
Немају стрпљење. Неће да чекају.
Хоће све сада и одмах.
Нису истински заинтересовани за судбину заједнице.
Хоће да реше само своје личне проблеме.
Повлаче се и одлазе, напуштају нас, љути и огорчени.
Мене почињу да окривљују за свој неуспех.
Почињу да ме јавно прозивају, вређају и пљују.
Коментаришу јавно моје наступе и све најгоре пишу о мени.
Али, то су исти они наступи у јавности које су толико недеавно хвалили.
Због тих наступа су долазили код мене.
Молили су ме да их примим, као да је било тешко доћи до мене.
Сви знају колико сам организован и оперативан.
Нема губљења времена и нема празних жвалављења.
Конкретан сам и реалан.
Три деценије причам исту причу.
Ништа се у мојој причи суштински није променило.
Само су званични подаци наше пропасти све гори и гори.
Настојим да јавности предочим могућа решења спаса државе и народа.
Не кукам, него нудим решења.
Нисам се уморио и није ми досадило.
Наступаћу све док будем имао снаге и воље или док не остваримо идеје за које се залажем.
Све док моји наступи буду имали смисла.
Зашто ме сада нападају ти људи?
Зато што нисам остварио њихове личне инересе.
Зато што сам изневерио њихове похлепна очекивања.
Из тог разлога и треба да ме нападају.
Тако показују да нису разумели смисао мог јавног делвања.
Понављам, не наступам три деценије у јавности због свог личног интереса, него због одбране јавног добра.
А то је огромна разлика.
Непремостива између њих и мене.
Како даље?
Требају нам људи који све ово разумеју.
Који интерес заједнице постаља изнад својих себичних интереса.
Такви људи су нам добро дошли.
Заједно да мењамо Србију.
Позивам их да урадимо оно што је историјска обавеза наше генерације.
Радујем се таквом историјском задатку.
И поносан сам на људе који су са мном у нашој заједничкој борби.
Београд, 7528.година, сечко, дан тринаести
