ŠLJAM
Branko Dragaš, 21.08.2013
Svakoga dana čitamo u dnevnim novinama koliko svetskih prevaranata dolazi u Srbiju na poziv režima. Otkud tolike belosvetske bitange baš kod nas? Objašnjenje je jednostavno. Šljam brzo nađe svoj šljam. Oni se prepoznaju i razumeju. Oni su prirodni saradnici. Njihova prevarantska priroda je jednorodna. Potpuno je normalno da Aca Prvi pozove Alfreda Guzenbauera, koji je politikant i lažov, koji nikada nigde nije radio van politike, koji je lagao svoje birače u predizbornim kampanjama, koji je obesmislio politiku i proteran iz stranke, koji je bio u poslovodstvu bankrotirane Alpine i koji je drukao vođe opozicije Kazakstana režimu u Kazakstanu, za koje je bio najmljen da radi, potpuno je, dakle, normalno da njega Aca Prvi pozove za svog savetnika, jer, kako naš pametni narod kaže, krpa uvek pronađe svoju zakrpu.
Tako je i u životu.
Svako nađe svoju drugo lice.
Navešću jedan primer iz ličnog iskustva koji me je uvek oduševljavao.
Godinama sam , kao dečkić, kasnije i kao student, putovao na najprometnijoj relaciju u bivšoj Jugoslaviji, na relaciji voza Dioklecijan od Beograd do Knina i obrnuto. Ta relacija je uvek bila prepuna, tražila se karta više, jer je povezivala Dalmaciju, Liku, Bosansku Krajinu i Baniju sa Slavonijom i Srbijom. U letnjim mesecima i u vreme praznika vrlo teško je bilo obezbediti kartu. Čini mi se da sam više vremena proveo u hodnicima stajući od Knina do Beograda, nego što sam imao mesto u drugom razredu kupea.
Na tim relacijama sam mnogo naučio od običnog sveta sa kojima sam putovao. Kasnije sam to pretvorio u svoju teoriju o filosofiji kupea, o kojoj ću pisati literarno drugi put. Ovde želim da iznesem nešto što sam primetio i što je bezbroj puta u praksi dokazano.
Naime, moj rođak koji voli da potegne, u Dalmaciji se kaže – pjano, putovao je mnogo puta sa mnom od Knina do Beograda. Naravno, svaki put je bio pod gasom. Ako smo u Kninu ušli u poslednji vagon prepunog voza, koji se kasnije uz Unu, sve do Novske stalno punio novim putnicima, onda je za mene bilo neverovatno da je taj mom rođak svaki put nepogrešivo, kao da je bio teledirigovan, kao da je imao sedmo čulo, uspevao u takvom prepunom ambijentu, u velikoj gužvi, gde se stajalo u hodnicima i gde kondukter nije mogao da prođe da pregleda karte, savršeno precizno pronalazio svog pobratima u piću, združio se brzo sa njim i nastavili bi da piju sve do Beograda. U tim vozovima nije bilo vagon restorana, ali oni su se uvek snalazali da pronađu piće i dobro bi se nalili do Beograda. Kako su pronalazili biće, to je za mene bila potpuna tajna nerazjašnjena do današnjih dana, ali je zaista činjenica bila da su oni u takvoj vanrednoj situaciji savršeno funkcionisali.
Moja teorija je da se pijanice uvek pronađu i da oni imaju nos da nanjuše jedni druge. Slična situacija je i sa kriminalcima i političarima. Oni su jedna, ako tako mogu da kažem, posebna rasa ljudi, bez obzira na naciju, veru, boju kože i klasne razlike, rasa koja se fizički odmah prepoznaje i koja se nalazi na istim frekvencijama, razumeju se odlično i brzo se organizuju.
Problem kod dobrih i čestitih ljudi je da se oni isto brzo prepoznaju, ali njihov veliki nedostatak je taj što oni nemaju životnog soka za organizovanjem, što veruju da će to drugi neko da urade za njih, što je njih sramota da se nameću, što su previše fini i vaspitani, učtivi, što su kultivisani, uviđajni, ne žele da smetaju, ne znaju da se hvale, ne znaju da lažu, povlače se u svoje misli i strahove, previše su osetljivi, previše pate za bolom čovečanstva, što bi pesnik rekao – mene sve rane moga roda bole, previše su obrazovani i načitani, pa dozvoljavaju primitivcima, uličarima, klošarima, neznalicama, neradnicima, lenjivcima, barabama, psihopatama i ludacima da im komanduju, da odlučuju i da preuzimaju više životnog prostora, koji tim nakazama nikako ne pripada.
Ne pripada im to ni po prirodnom pravu, niti po sposobnostima za život, ali ti agresivni skotovi, taj ološ i šljam za tim ne mari, oni nemaju stida, nastavljaju dalje, uporni su, žilavi, pasivari koji žele uspeh po svaku cenu, gaze preko mrtvih da bi se dokopali materijalnog bogatstva i moći. Tako dobijamo ono što From zove iracionalni karskter vlasti u društvu, a to znači da najgori upravljaju društvom.
Srbija je u poslednjih tri decenije doživela da sve gori ološ upravlja državom i doživela je da nas namerno te hulje, planski i tendenciozno, radi sopstvenih interesa, sve po uputstvima Velikog Brata, uništavaju. A današnji članak jednog novinara, koji žali za vremenom Slobodana Miloševića, isti je onaj žal koji moja generacija ima za vremenom Druga Tita ili generacija moga đeda za vremenom našega srpskoga Kralja, što je samo dokaz da iz generacije u generaciju tonemo sve dublje, da nam život u prethodnoj epohi izgleda idiličan prema sadašnjem stanju, ali istina je, zapravo, samo jedna, da to loše stanje traje već čitav jedan vek, bez obzira na ideologiju i režime, da su dripci uzjahali ovu našu Srbiju i da je uništavaju, da se taj totalitarni sistem, ta matrica poraza i pogrešnih odluka, vek jedan uopšte ne menja i da će našoj deci vladavina današnjih skotova izgledati idilična prema vladavini Velikog Brata, koji će lobotomijom stvoriti totalitarni robotski svet.
To su fakti. I tako treba posmatrati čitavo ovo kretanje prema tom robotizovanom Vrlom novom svetu. Ne znam da li ste primetili da je komercijalna industrija prošlih nedelja izbacila vibrator za muškarce, posle vibratora za žene, što je veliki pomak napred, jer se više osamljeni i napušteni muškarci neće mučiti da zavode devojke, da budu rečiti i šarmanti, nego će sve rešavati vibratorom, koji je , kako kažu sa reklame, savršeno obložen i pruža muškarcu sva zadovoljstva.
Iskorak je moguć i ja u njega duboko verujem. Verujem da je život neposredna borba i da se moramo boriti za svoje principe, za svoj pogled na svet, za svoj životni prostor, ne smemo da dozvolimo šljamu da nam zagadi prostor i da nas uvuče u svoje ludilo, pa je zadatak svakog čoveka, ponavljam svakoga normalnog čoveka, da se odupre, da ne pristaje, da se pobuni i da ne dozvoli da mu primitivci i bezobraznici unište život. Poseban zadatak ima nacionalna elita, koja mora da se žrtvuje za dobrobit zajednice i koja mora da pronađe unutrašnju snagu za tu civilizacijsku borbu.
Ništa vam novo nisam otkrio. Sve ste ovo već znali. Sada samo treba da se oslobodite večitog straha i da budete iskreni i otvoreni. Mudri Meša Selimović je napisao – boj se ovna, boj se govna, pa, kada ćemo živeti?
Ne smemo da dozvolimo da domaći šljam dobije podršku međunarodnog šljama. Tada je mnogo teže napraviti preokret. Opštom pobunom svakog građanina Srbije šlajm će biti proteran iz javnosti i društvo će se osloboditi nametnutih okova.
Dobri ljudi moraju da se pokrenu i udruže. Toga se šljam najviše boji. Plaše se slobodne konkurencije. U borbi sa dobrim ljudima oni sigurno gube. Zašto? Zato što princip koji brane dobri ljudi je princip dobra zajednice, dok ološ barni samo svoj lični interes. U sukobu dobra svih nas u zajednici i pojedinačnih interesa uskog kruga ološa, mora da pobedi dobro zajednice jer brani veći i širi interes. To je uvek bilo tako. Problem je samo da dobri ljudi to shvate.
I zato pišem ove redove.
Beograd, 21.08.2013
