Treba provesti neko vreme u tom izolovanom gnezdu koga zovu Narodna Skupština, pa da se shvati kako su ljudi koji pojma nemaju o stanju koje vlada u zemlji gotovo uvek oni koji tu zemlju predstavljaju. Ovo upozorenje Žozefa Prudona iako je izrečeno polovinom devetnaestog veka ima i u našem vremenu svoje univerzalno značenje i smisao. Delovanje ovako utvrđene političke činjenice i društvene pravilnosti možemo videti skoro svakodnevno u našoj javnosti. Najnovoji primer ove svojevrsne slepe mrlje i nedostatka osećaja za realni život je izveštaj grupe“nezavisnih“ ekonomista u čijem zaključku se može naći ocena da je Beograd najjeftiniji grad među osam glavnih gradova u regionu. Na osnovu istraživanja koje su sproveli može se izvesti zaključak da stanje nije toliko tužno kao što se moglo pretpostaviti kada se čitaju određeni paušalni i tendenciozni izveštaji i kada se po više puta objavljuju neprecizne informacije u medijima naglasio je jedan od autora ovog istraživanja nezavisni ekonomista Dragan Đuričin.
Međutim, osnovna poenta a očigledno i glavna svrha ovog istraživanja bila je u tome da se pokaže da određeni tgovački lanci(pogodite koji) nisu iskoristili svoj povoljni položaj i stvorili monopolsku poziciju. To je dragoceni rezultat ovog objektivnog istraživanja naših „nezavisnih „ ekonomista, da se dokaže da mi živimo u društvu u kome nematrgovačkih monopola i da naprotiv cveta konkurencija, čiji je epohalni rezultat da je Beograd kako je to sada naučno utvrđeno i provereno najjeftiniji grad u regionu. Još samo da građani poveruju u ovu licemenrnu farsu koja jednostavno vređa zdravi razum ali osećanje za funkcionisanje i spoznavanje realnog života. Ipak vrhunac licemerstva , političkog autizma i bahatosti pokazao je ne prvi put ministar trgovine Slobodan Milosavljević nastupajući još jednom kao glasogovornik i port-parol velikih trgovinskih lanaca koji su po njemu oličenje zdrave konkurencije i nepostojanja monopola. . Koliko je akturelni ministar trgovine daleko od uvida u realni život pokazuju i njegove ocene o ovom „nezavisnom“ istraživanju u kome se može jasno videti , i to na osnovu objektivne i nepristrasne procene prosečne zarade i cena da se u Beogradu neosporno bolje živi. On takođe kaže da njemu kao ministru ta činjenica boljeg života imponuje tim pre što je Beograd konkurentan zahvaljujući proizvođačima analiziranih proizvoda ali i trgovcima i pre svega trgovinskim lancima koji su uspeli da razviju ozbiljnu konkurenciju i tako spreče nastanak monopola. Ministar trgovine je iskoristio i ovu priliku da na predstavljanju rezultata istraživanja dokaže da su tvrdnje o postojanju monopola trgovačkih lanaca a posebno kompanije Delta samo prazne i proizvoljne priče nepotkrepljene istraživanjima pouzdanih „nezavisnih“ ekonomista. Pri tome se on žali da nije imao dovoljno naklonosti pojedinih medija da prezentira svoje uverenje o blagotvornom delovanju konkurencije. Jer ovo istraživanje nije naručilo ministarstvo trgovine već su istraživanje obavili „nezavisni „ ekonomisti i ono po tumačenju ministra Slobodana Milosavljevića daje pravu slikku o društvu u kome sve bolje živimo zahvaljujući delovanju konkurencije i nepostojanju monopola u trgovini. Nije sasvim jasno kada ministar govori kao član vlade koja se bori protiv monopola a kada kao zastupnik velikih trgovačkih lanaca koji ostvaruju monopol na našem tržištu. Zaista nezavidna pozicija i raspolučenost jednog vladinog predstavnika . Još samo da poverujemo u ovu potemkinovsku marketinšku operaciju ministra trgovine da živimo u najjjeftinijem gradu u regionu i da ne postoji jasno utvrđeni monopol u trgovini , već da imamo ostvareni ideal tržišne konkurencije . Zaista je neprihvatljivo da član jedne evropski i reformski opredeljene vlade uporno zastupa interese velikih i dominantnih trgovačkih lanaca služeći se analizama koje samo iskrivljuju realne odnose u društvu. To je očito licemerstvo i odsustvo odgovornosti predstavnika izvršne vlasti koji pokušava da nas ubedi da ono što mi vidimo svojim očima i osečama na svojopj koži nije prava slika realnosti, već da živimo u gradu u kome nema ni traga trgovačkog monopola već da uživamo u blagodetima niskih cena i sveprisutne konkurencije. Za ovakve neodgovorne i neprilične izjave u ozbiljnim demokratskim zemljama ministar bi bio pozvan na odgovornost ili bi podneo ostavku pod pritiskom javnosti.
Svakodnevni život u Srbiji se u velikopj meri pretvorio u stalnu i sve suroviju borbu za preživljavanje i goli opstanak, širi se siromaštvo i nezaposlenost,privatizacija se po svojim pogubnim posledicama manifestuje kao nadiruća pustinja,ugrožene su vitalne socijalne funkcije državnih institucija, ali to ne dotiče pesničku dušu ministra trgovine i “nezavisne“ ekonomske istraživače jer su oni dokazali da je naša slika stvarnosti izvitoperena i da je stanje životnog standarda ali i ekonomije mnogo bolje nego što se nama pričinjava. Ovakvo neodgovorno ponašanje ministra trgovine samo je izraz ukupnog odnosa ove vlade prema realnim ekonomskim i socijalnim problemima i izazovima u društvu u kome se sve otvorenije oglašavaju ljudi koji ukazuju na na pojavu gladi među otpuštenim radnicima i penzionerima ali i veliku zabrinutost i strepnju pred nadolazećeom razornom ekonomskom krizom. Ali svet sigurno drugačije i ružičastije izgleda na gala prijemima prilikom otvaranja velikih trgovinskih centara kao stvorenih za razvijanje i podsticanje konkurencije. I ministar ekonomije Mlađan Dinkić tvrdi da će građani Srbije kao nekada davno opet moći da uđu u prodavnicu i kupe frižider, regal ili automobil, a da to i ne osete. Da li je ovom hiperaktivnom ministru poznato da ljudi danas u prodavnicama kupuju samo najelementarnije prehrambene proizvode potrebne za svakodnevni život i da to itekako osećaju kao sve veći teret.
Pored ovog očiglednog primera licemerstva i političkog autizma jedan od vrhunaca političke i moralne hipokrizije mogli smo videti u odluci članova Republičke izborne komisije iz Demokratske stranke da podnesu ostavke na članstvo u ovom važnom državnom organu, nakon što su primili milionske svote nadoknade za svoj mukotrpni i predani rad. “Kao i u svim drugim institucijama tako i u RIK-u mi imamo veoma moralne i odgovorne predstavnike koji su sami odlučili na taj čin. Isključivi razlog za ostavke jeste moralne prirode. Predstavnici DS-a su ostavkama izrazili stav o događajima u RIK-u i o neodgovornom trošenju novca, iako nisu učestvovali u kreiranju procedura kojima je omogučeno neodgovorno trošenje novca. Dakle oni su na ovaj čin odlučili kao odgovorni i moralni ljudi“ kaže ne trepnuvši u svojoj izjavi port-parol DS Jelena Trivan . Članovi RIK-a su u stvari žrtve procedure a oni su prave moralne gromade, moralni uzori ne samo za Demokratsku stranku. Da li smo mi do te mere izgubili osečaj za stvarno značenje moralnih normi i odgovornosti, i ogrezli u politikanstvu i moralnom relativizmu, da ne možemo više da prepoznamo stvarno značenje moralnosti i čestitosti. Proglašavati članove RIK-a za moralne uzore što su tek nakon otkrivanja u javnosti njihovih ogromnih novčanih nadoknada odlučili da iz „moralnih“ razloga podnesu ostavke može se tumačiti kao vrhunac hipokrizije,licemerstva, neodgovornosti i bahatosti partijsklih funkcionera koji pokušavaju da svojim izjavama umire javnost. Duh Bodruma kao da je još uvek prisutan.
Jer članovi RIK-a nisu prekršili zakon ali su ipak smogli snage da postupe kao moralni i odgovorni ljudi. Verovatno da im dugujemo veliku zahvalnost i poštovanje za njihov visoko moralni i humani podvig. O moralnoj odgovornosti za primanje dvostrukih plata i dosledno poštovanje utvrđene procedure nema ni reći, jer se odgovornost ni ne predviđa za kadrove koji su samo legalistički poštovali proceduru. . Dovoljno je verovatno što je port-parol DS Jelena Trivan našla za shodno da nam pruži neposredne dokaze o izuzetnoj moralnosti članova DS-a u Republičkoj izbornoj komisiji. Tako se pokušava anulirati očigledna činjenica da je članstvo u RIK-u samo još jedna od unosnih sinekura koje koriste državni i partijski funkcioneri kao posvečeni pripadnici vladajuće državne i partijske oligarhije. Da li se neko od moralnih i časnih članova DS zapitao pre otkrivanja ove afere da li je moralno prihvatljivo da za rad u ovom državnom organu primaju više od šest prosečnih plata pored svojih redovnih primanja . Naknadna pamet kao i naknadna moralnost ne vrede mnogo. To je samo naličje licemerstva i hipokruizije u kojoj danas živimo. Nije se niko zapitao jer je legalistički poštovana nametnuta procedura , zato im se nudi častan izlaz iz ove situacije proglašavajući ih za izuzetno odgovorne i moralne ljude. Za ovu hrabru odluku o ostavkama bi verovatno morali da budu posebno nagrađeni, možda članstvom u upravnim odborima jer moralnih i odgovornih kadrova uvek treba. Pouzdani kadrovi ako su još visoko moralni ipak rešavaju sve. Najopasnije je za jednu stranku kada ne uspeva da realno sagleda i procenjuju situaciju u društvu i to je uvek znak da se ostaje u izolovanom gnezdu, dok se spremaju veliki socijalnii politički potresi i izazovi. Ali istorija je neumoljiva, onaj ko ostaje zatvoren u svom zatvorenom i lažnom svetu obmana i iluzija završava kao po pravilu nasukan na svom politički izolovanom ostrvu dok život i istorija protutnje svojim putem.
12 . Februar 2009 godine
