Početna Tekstovi ЛИБЕК

ЛИБЕК

2796
0
SHARE

ЛИБЕК

 

Пријатељи су ми доставили брошуру „ТОП 10 ЕКОНОМСКИХ ЗАБЛУДА У СРБИЈИ“.

Издавач ЛИБЕК – Либертијански клуб.

Брошура луксузно штампана.

Неко ко издаје оваку скупу брошуру сигурно има новац.

Ко данас у Србији има новац да издаје овако луксузну брошуру?

 

Отишао сам на сајт ЛИБЕК-а.

На почетној страни парола СЛОБОДНИ И ОДГОВОРНИ.

То ми се свидело.

Вечита моја тежња је да будем слободан и, истовремено, одговоран.

Слобода без одговорности не постоји.

 

На почетној страни много младих људи.

И то ми се свидело.

Читав живот бесплатно преносим моја пословна знања, вештине и искуство на младе људе.

Када сам далеке 1984.године ушао у пословни свет, нико није хтео да ми ништа покаже.

На Економском факултету нисам ништа ваљано ни научио.

Постао сам самоук на финансијском тржишту.

Највише сам научио од Балзака, Крлеже и Пекића.

Много сам научио из историје, коју проучавам.

 

У пословном свету сам 35 година, приватник сам скоро 30 година, избацио сам преко сто пословних топ менаџера, који данас раде на светском тржишту.

То су моји ђаци.

На то сам изузетно поносан.

Најмањи број њих, нажалост, ради у Србији.

Топ менаџери су из свих нација, вера, раса , полова и узраста.

У Гетеовом стилу  могу за себе да кажем да сам – српски космополита.

Никада нисам има предрасруде према другим људима.

Људе делим на вредне и лење, паметне и глупе.

Искуство ме је научило да су вредни истовремено и паметни.

Презирем лење и глупе.

Који живе као паразити на рачун неких других људи.

Људи који су увек поробљени и којима се лењи и глупи намећу политичком прислилом, обманом и манипулацијом.

 

На сајту видим да су се млади сликали крај скулптуре Борислава Пекића.

Највећег српског писца.

Мог учитеља и узора.

Одужио сам му се 1992.године,јер сам финансијски помогао формирање ФОНДА БОРИСЛАВ ПЕКИЋ.

Кога, нажалост, несрећним сплетом околности, никада лично нисам упознао.

Али, настављам да ширим пекићевске идеје.

Зато овај чланак и пишем.

Пекић ме је натерао.

 

Млади и Пекић, зар то није добитна комбинација?

 

Банкар сам и научио сам, пре него што донесем закључак, да испратим токове новца.

Професионална навика.

То се ради или кроз анализу биланса компанија или кроз директне новчане уплате.

На корицама брошуре стоји ознака CIPE.

Одлазим на сајт  CIPE.

CIPE је један од четри института Националне задужбине за демократију  и подружница Привредне коморе САД.

 

Сада ми је потпуно јасно одакле новац за овако луксузну брошуру.

Коју већина приватник у Србији  никада не могу да штампају, јер морају да се боре за опстанак на монополизованом и строго контролисаном тржишту.

Односно, могу да издају овакве брошуре само они коју су на леђима пореских обвезника,који су блиски патрократији на власти или које финансирају стране фондације и владе.

 

Тако се и после Петооктобарског пуча појавила невладина организација Centar za liberalno-demokratske studije – CLDS.

Која је корак у корак,како су се хвалили, предлагала новој Влади економску политику.

Када сам питао Ђинђића – који је смисао постојања CLDS- а , није знао ништа паметно да ми каже.

На сајту CLDS- а пише  да је :

 

„  nezavisna istrazivačko-obrazovna organizacija koja analizira i publikuje predloge za drzavnu politiku i organizuje konferencije i predavanja o centralnim problemima,kao deo svoje misije da utiče na javno mnjenje u Srbiji.“

 

Како је независна када припрема предлоге за државну политику?

Ко јој је дао такву позицију?

Зашто би се применили њени предлози?

Да ли је било неких других предлога?

Који су предлози били на тржишту идеја?

Да ли је била отворена и слободна конкуренција тих предлога?

Да ли је јавност могла да прати, тих година, мишљења стручњака, њихова сучељавања и борбу око политичких и економских идеја?

Није могла.

Зашто није могла?

Зашто је била привилегована ова невладина организација?

Зашто је она имала ту мисију да утиче на јавно мњење у Србији?

Зар то није политички монопол за једну невладину организацију о којој нисмо ништа знали?

Шта је квалификовало ту невладину организацију за овакав привилегован положај?

Докторати њених професора економије, који нису имали један дан рада на слободном тржишту и који су прежвакавали отрцане неолибералне фразетине.

 

Резултати наметнуте и накарадне неолибералне политике у свету су довели свет на сами руб ратова и пропасти друштва.

Резултати шок-терапије, операције без анастезије, бандитске приватизације –почетак за иметак, раслојавања друштва у коме су богати све богатији, док су сиромашни све сиромашнији,транзиционе пљачке и преласка друштва из ничега у ништа, корупције и криминала политичке олигархије, оличене у јапијевцима транзиције и тржишним талибанима, резултати такве политике данас су да је Србија, према мојим прорачунима од 2001 до 2018 године опљачкана, по свим видовима пљачкања скоро 200 милијарди евра.

 

Да ли су ти чувени уображени професори за продају густе транзицоне магле, који су монополизовали све медије у Србији, одговарали за погрешне предлоге који су дали за  вођене накарадне државне политике?

 

Нису, господо другови.

 

Остали су и даље да примају плате из државног буџета, док су нама, приватницима који пунимо тај буџет, пропагирали благодети брзе разбојничке приватизације и  значај партијског слободног тржишта.

 

Ако је приватизација била тако добра, зашто професори и доктори економије нису отворили своје приватне факултете на слободном тржишту?

Зашто својим личним примером нису показали да су за приватну иницијативу и слободу тржишта?

Зашто су били саветници државе, коју су приватизовали?

Колико је коштао тај њихов политички ангажман?

 

Могу ли млади из Либека све то да питају своје професоре, који су, колико видим, присутни и код њих, а били су главни заговорници овакве неолибералне политике која је уништила Србију?

 

CIPE припада оним америчким институцијама које шире демократију и приватизације по свету.

Тиме се чак на свом сајту и хвале.

Америчка представничка демократија је потпуно обесмишљена.

Када је донет закон да корпорације могу да финансирају председничке кандидате, умрла је Демократија у САД.

Да ли ви, млади људи, знате шта се заиста политички дешава у САД?

Да ли знате дубину стварних дефицита у САД?

Да ли знате колико се дневно лажних долара штампа и убацује у банкротирани економски систем?

Да ли знате какав крах на Вол Стриту следи у 2019.години?

 

Када сам већ на политичким темама, ево још неколико питања.

 

Да ли знате шта се дешава на улицама у Француској?

Да ли знате да горе улице Белгије и Холандије?

Да ли знате да је Италија банкротирала?

Да ли знате да је Дојче банка у минусу на асетима 75.000 милијарди евра?

 

Могао бих да набрајам на неколико страница море питања за вас.

 

CIPE припада једном систему који је наметнуо неолиберализам у свету.

Данас је неолиберелизам банкротирао.

Зар вам то нико није рекао?

Све што се дешава данас у Европи је последица тог погрешног концепта.

Кога је за корпорације смислио гуру неолиберализма Милтон Фридман.

За то су му чак дали и Нобелову награду.

Милтону Фридману није сметало да се среће  и рукује са фашистом и зликовцем генералом Пиночеом.

Који је прихватио његову шок терапију и операцију без анастезије.

Није му сметало што је убијен легално изабрани председник државе Салвадор Аљенде?

Није му сметало што су на фудбалским стадионима затварани и убијани људи који имају другачија политичка и економска уверења?

То ништа није хтео да види.

Он и његови неолиберални сатрапи.

Зашто?

Размислите сами.

 

Када сте на вашем сајту написали  да сте слободни и одговорни,обрадовао сам се искрено томе.

Млади људи и треба да буду слободни и одговорни.

То је својствено младости.

Која не сме да прави никакве калкулације и прорачуне.

Младост увек носи ватру великих идеја.

Свет мењају такви млади људи.

 

Али, моје радовање је било краткотрајно.

Ви сте написали једну велику лаж.

Која не приличи младим људима.

Који су на почетку живота.

На почетку пословне каријере.

Каријере која мора да се гради на  држању изговорене или написане речи, знању, раду и поштењу.

Само се тако може да успе.

 

Лаж је, дакле, да сте слободни.

Нисте слободни!

Слободни су само они који од никога не зависе.

Који свој новац сами зарађују на тржишту.

Који не примају донације из страних фондова.

Који не примају никакве помоћи, него сами зарађују на тржишту.

 

Слобода подразумеба искључиво економску слободу.

Када имате економску слободу, онда остварујете и политичку слободу.

Не можете бити слободни, ако ваша примања зависе од ваших спонзора.

Ви морате да слушате ваше финансијере, који вам шаљу новац.

И који вас издржавају.

Све док заступате њихове интересе.

Ако се тако не понашате, ако не следите њихове интересе, онда нема новца.

Уцењени сте.

Значи, нисте уопште слободни.

Напротив, купљени сте.

Радите за интересе вашх финансијера.

 

Тамо где је новац, тамо су увек интереси.

Политички или економски, потпуно је свеједно.

Банкар сам толико деценија и то одлично знам.

Могу вам бесплатно да држим предавање о томе.

Нећу да вам наплаћујем, јер видим да сте залутали.

Застранили.

Забасали.

И да не идете у правом животном смеру.

То ће вас скупо коштати.

Млади сте и то сада не видите.

Зато хоћу да вам помогнем.

 

 

Немојте да радите у младости нешто због чега ћете се у старости стидети.

Фотографисали сте се са Бориславом Пекићем.

То је велика одговорност.

Да ли сте читали Пекића?

Да ли сте све од њега прочитали?

Да ли знате његову биографију?

Да ли знате да је лежао на робији у комунистичким казаматима?

Бора Пекић је био истински слободан, јер га нико није могао да купи.

Био је историсјки одговоран, јер је устао да одбрани и научи свој заведени народ.

 

Прочитао сам брошуру.

И остао потпуно поражен.

Не само непримерно луксузном штампом, него оним што је у брошури писало.

Просто је невероватно да ви не знате шта се тренутно дешава у свету.

Упркос интернету, ви живите у каменом добу неилиберализма.

Неолиберална идеологија вам је потпуно замутила памет.

Ви не видите ватре на улицама Запада.

Ви не видите да се рађа један потпуно нови свет.

Ви и даље трабуњате пропале неолибералне флоскуле о држави, слободном тржишту, популизму, макроекономској стабилизацији, инфлацији, девизним резервама и свему ономе што се данас у пракси показало погрешно.

 

У заблуди сте, драги млади пријатељи.

У великој заблуди.

Неко манипулише вашом младошћу и немањем искуства.

То није поштено.

Никаквим донацијама се не могу да оправдају такво ваше кварење.

Немојте да постанете топовско месо једне испразне идеологије.

Која је довела човечанство до пропасти.

 

Читајте добро Пекића.

Немојте да слушате своје продане професоре.

Који се продају за бакшише мултинационалних корпорција.

Који служе њима да манипулишу и шире тоталитаризам на планети.

Пекића читајте!

Учите од Пекића!

Он ће вам објаснити где је спас цивилизације која иде погрешним смером.

И која је упала у ћорсокак.

 

Могу да оборим све ваше написане заблуде.

Могу да пекићевски доведем до апсурда неке ваше тврдње.

Рецимо, оне небулозе око спољно-трговинског дефицита.

То је невероватно какве су то глупости.

Могао бих да се крлежијански поигравам и исмејавам ваше квазиекономске ставове.

Али, знам добро да то нису ваше мисли.

То су вас учили ваши нарцисоидни професори.

Економске незналица.

Исте такве глупости су ми причали министри у Ђинђићевој влади.

Исте примере су наводили.

Исте примере са оним несретним бананама, које треба да се гаје у Србији.

Ужас!

Нисам могао да верујем шта причају ти надобудни политички скотови.

Објавићу то у књизи коју пишем о ЂИНЂИЋУ.

Нека остане записано у историји какве су будале водиле државу.

 

Волим полемике.

Али, не могу да полемишем са вама.

Није поштено.

Није фер.

Не желим да то остане записано.

Запамћено.

Да се злобници наслађују.

Да вас исмејавају.

И да вас због тога касније прозивају.

Каријеру да вам покварим.

Понављам, ви нисте криви.

Ви сте млади.

И погрешно су вас учили.

Свет не функционише тако како су вас они учили.

И то је разлог данашњих друштвених немира у оболелом друштву у свету.

 

Шта вам  предлажем?

 

Понуда је крајње коректна.

Отворена и поштена.

Искрена.

Предлажем вам да организујемо заједнички састанак.

Ви, млади, и мој стручни тим.

Довешћу стручњаке са светских тржишта.

Који имају најмање 25 година радног искуства на тржиштима.

Који су сви приватници.

Који свакога дана на тржиштима праве паре.

Које нико не финансира.

Који су ИСТИНСКИ СЛОБОДНИ.

И који су национално ОДГОВОРНИ.

 

У том нашем разговору ићемо тачку по тачку.

Сваку од ваших изнетих заблуда ћемо заједнички да анализирамо.

И отворићемо неке заблуде неолиберелне идеологије.

Које нисте смели да објавите.

То не дозвољавају ваши донатори.

Плаше се отворене и слободне дебате.

Плаше се да изађу на слободно тржиште економских идеја.

Плаше да их не потучемо и не покажемо какве су  незналице.

 

Нећемо ништа да објављујемо са тог заједничког састанка.

Ми смо учинили нашу стручну обавезу.

Пренели смо вам наша искуства и знања.

Ви одлучите шта ћете даље.

Свако на тржишту има слободу избора.

И одговара за оно што је изабрао.

 

Зар ова понуда није фер?

 

Завршавам на Пекићев начин.

 

Ако падате са 52 спрата, машите рукама.

Можда ћете у међувремену научити да летите.

 

Београд, 7527.године, коледар, дан десети

 

 

 

 

SHARE