Početna Sadržaj Društvo LGBT

LGBT

2258
0
SHARE

Moram da progovorim o LGBT grupaciji.
Tako oni sami sebe nazivaju. Sam naziv mene podseća na neku tajanstvenu organizaciju, koja ima veliku moć.
Zato onaj koji treba da piše o njima mora biti oprezan. Možda mu je  čak  bolje i da izbegava da piše o njima. Šta će mu ta nevolja?
Ko zna koje sile stoje iza tih mističnih slova?

Ali, LGBT postaju društveni fenomen.
O njima se onda mora pisati.
Slobodno i bez predrasuda.

U okviru seksualnih sloboda punoletnih osoba sam potpuno liberalan.
Svako neka slobodno bira. Slobodna volja da neko stupa u pojedinačne ili grupne odnose, određena je slobodnom voljom tih drugih.
Ako je postignuta ta sloboda u izboru, onda akteri u svojim odnosima mogu da se ponašaju slobodno i da krše sve granice koje su pred njih postavljene.
To je njihov odnos i niko nema prava da ograničava njihovu slobodnu volju.
Niko nema prava da ulazi nepozvan u njihov odnos.

Slobodna volja da bira isti pol, zaštićena je opštim pojmom slobode izbora. Niko nema prava da negira ili zabrani slobodu izbora. To je isključivo odnos onih koji učestvuju u tom slobodnom izboru.

To je postavka od koje ne smemo da odstupimo.

Prostačka pitanja tipa: a zašto je odabran isti pol? Da li je to normalno? Da li je to poremećaj? Bolest? Nastranost? Perverzija? Foliranje? Da li je urođeno? Sva ta pitanja su izlišna.

Zapamtite, nemate prava da postavljate ta pitanja.
To  nije vaša stvar. Niko ni vas ne pita o vašim seksualnim opredeljenjima. Slobodni ste da radite šta hoćete.

Moja iskustva sa homoseksualcima su pozitivna. Osim u jednom slučaju.
Pozitivna su jer u našim poslovnim odnosima nisam pridavao značaj tome. Kada bi se u razgovoru dotakli te teme, zastupao sam stanovište da je to lično opredeljenje i sloboda izbora.

Meni je taj izbor istog pola neprihvatljiv. Stran mi je i protivan mojoj prirodi. Kraj sve lepote žene, izabrati muškarca je za mene prilično loš izbor. Pomisao seksualnog odnosa dva muškarca izaziva kod mene gađenje. U velikim svetskim gradovima bio sam u noćnim barovima i imao sam prilike da vidim kako se muškarci ljube. Nisam mogao to da gledam. Naročito ako su bradati muškarci. Iskren da budem, meni se povraća kada to vidim.

Ali, to je moj problem. Izneo sam ga u ovoj otvorenoj raspravi.
Mislim da je važno da slobodno i otvoreno raspravljamo.
Tako ćemo rešiti poblem.

Moj odnos, dakle, prema homoseksualizmu ne znači da negiram homoseksualnost. Meni muškarci nisu interesantni.

Neprijatno iskustvo sam imao daleke 1988. godine, kada mi se u Beogradu udvarao jedan homoseksualac. Lekar. U prvom trenutku, nisam na to obratio pažnju. Pristao sam da izađem na piće i da razgovaramo. U toku razgovora sam shvatio o čemu se radi.

Razgovor je trajao preko četri sata. To je bio moj prvi susret sa homoseksualcem. Pričali smo otvoreno o svemu. Kada sam mu izneo svoj pogled na homoseksualnost i stavove koje do danas nisam promenio, on je počeo da me ubeđuje da grešim i da to nije tako. Ubeđivao me je da muškarci mogu bolje osetiti jedni druge, bolje se razumeju, nego muškarac što oseća ženu i nagovarao me je da treba da se oslobodim primitivnog balkanskog mentaliteta, predrasuda i da probam jedno novo iskustvo.

Objasnio sam mu da su naše pozicije u osnovi različite i da se moja priroda buni protiv toga, da ne mogu da idem protiv sebe, da mi se sve to gadi i da je to moj vlastiti izbor, moja sloboda da biram i da to nema nikakve veze sa balkanskim mentalitetom. On je sve to negirao i nastavljao je uporno da me obrađuje.

Voleo sam polemike i mogao sam satima da polemišem. Međutim, ovde se radilo o direktnom napadu na moju slobodu i moje lično opredeljenje. Naš razgovor je postajao sve neprijatniji. On je postajao sve napadniji, isključiviji i bezobrazniji. Nisam mogao da verujem. To više nije bio razgovora dva intelektualca, koji se ne slažu u mišljenjima, već je to bio razgovor između napaljenog i netolerantnog muškarca, koji je brutalno gazio sve pred sobom i koji je počeo da me vređa.

To nisam mogao da podnesem. Bezobrazuk muškaraca sam lako rešavao. Ustao sam i otišao. Bilo me je sramota da mu zveknem šamar. Toliko je vulgaran, prost i nasilan bio da je zaslužio da ga zavalim preko brbljive njuške. Suzdržao sam se i to je bilo najbolje rešenje.

Više nikada nisam imao takve neprijatnosti sa homosekcualcima.
Poštovali smo naše slobode izbora i družili se bez ikakvih problema.

U čemu je problem sa LGBT organizacijom?

Zakonom moraju da se zaštite sva njihova manjinska prava i da se spreči njihovo zlostavljanje, maltretiranje i ponižavanje od strane onih pojedinaca i organizacija, koji nasilno hoće da LGBT populaciju drži izolovanu u nekom novom getu. Zakon to mora da sankcioniše.

Slažem se da im se omogući da mogu da skapaju brakove, da nasleđuju imovinu i sva druga prava iz građanskog korpusa prava.

Ne slažem se da im se dozvoli da usvajaju decu. Njihova deca, njihova stvar. Ne mogu da usvajaju decu koja nisu njihova.

Šta još traže?

O svemu može da se razgovara. Sve treba staviti na sto i o svemu treba da se razgovara. Društvo treba da izađe u susret LGBT populaciji, treba da im omogući normalan život, poput svih drugih građana, mora da zaštiti njihova manjinska prava, ali da se ne ugrožavaju osnovni temelji toga društva.

LGBT populacija je manjina u društvu.
I tako treba da se ponašaju.
E, tu nastaje glavni problem.
Manjina hoće da maltretira većinu i da joj nameće svoje stavove. Manjina se ponaša kao da je većina i diktira pravila u društvu.

Ponašaju se kao onaj lekar.
Nasilan odnos je nasilje.
Silovanje je ubijanje slobode.

Zašto to rade?

Sam naziv Parada ponosa je provokativan.
Kakav je to ponos isticati svoje slobodno seksualno opredeljenje?
Zar to nije privatna stvar?
Zar to nije deo intime?
Zašto bi neko trebalo da zna šta dva muškarca rade u krevetu? Ili dve žene? Potpuno je svejedno.
Koga to uopšte zanima?

Zašto sva ta maškarada na ulicama?
Kome to treba?
Imao sam prilike u razvijenim gradovima po svetu to da vidim.
Mene je bilo sramota da gledam.
To što sam video nije bio građanski protest za ugrožena manjinska prava, to je iživljavanje perverznih likova, koji imaju neki problem u glavi i koji sve ostale u društvu maltretiraju svojim agresivnim ponašanjem.

Ja takve homoseksualce ne poznajem.

Homoseksualnost je stara koliko je staro čovečanstvu.
U svim društvima i civilizacijama je bilo homoseksualaca.
Na Istoku više nego na Zapadu.
Tvrdim da je dominatniji homoseksualnost kod istočnih naroda, nego u zapadnom svetu. Homoseksualnost na Istoku je deo njihove kulture i tradicije.

Niko na Istoku ne pravi predstavu o tome.
Niko od homoseksualnosti ne pravi homoseksualizam.
Niko ne održava Parade ponosa.
Niko ne pravi cirkus vulgarnosti i perverzije.
Istok živi sa homoseksualcima i homoseksualci uživju u svojim osvojenim slobodama.

Zašto je to na Zapadu tako ogoljeno i napadno?

Ništa nije slučajno.
Sve je detaljno isplanirano.

Razloge treba tražiti u totalitarizmu savremene civilizacije.
Na vrhu piramide moći se nalazi Familija , koja sve kontroliše preko Velikog Brata.
Familija javno govori da je sedam milijardi ljudi mnogo na planeti i da treba na planeti živi samo 1,5 milijardi ljudi. Radikalniji članovi Familije smatraju da je i to mnogo. Oni se zalažu da se smanji čovečanstvo na svega 500 miliona ljudi.

To je projekat Novog svetskog poretka.
Projekat šizofrenih upravljača sveta.

Kako će se doći do te programirane cifre?
Svetskim ratovima, lokalnim ratovima, epidemijama, izazivanjem prirodnih katastrofa, izazivanjem kriza, uništavanjem država, nacija i potpunim uništavanjem porodice.

Uništavanje država i naroda vrši se iznutra.
Na vlast se dovode ucenjeni političari, koji rade prema planu Velikog Brata. Oni sprovode nametnuti neoliberalni koncept. Tim konceptom se uništava ekonomski nacionalna država, rasprodaju se nacionalni resursi multinacionalnim kompanijama, zadužuje se država, privreda i građani, svi se pretvaraju u dužničke robove, stvara se velika nezaposlenost, socijalni kriminal u društvu i uništava porodica.

Uništavanje porodice se odvija kroz gubitak posla, veliku nezaposlenost, čime se ugrožava ekonomska moć porodice da opstane,  kroz veliko zaduživanje i nemogućnost da se mesečno servisiraju uzeti krediti. To je sve ekonomsko uništavanje savremene porodice.

Duhovno i psihičko razaranje porodice ostvaruje se kroz idiotsku propagandu o građanskim slobodama i manjinskim pravima. Mada u razvijenim društvima nema građanskih sloboda i prava manjina, Veliki Brat nameće samostalnim državama da moraju u okviru svoje politike da usvoje sve mere koje vode daljem ratakanju društva, institucija i porodice.

Kao što su ekonomske ubice priznale da su obučavani, školovani i trenirani u CIA kampovima kako da ekonomski unište privredu suverenih država, predlažući im pakete mera koje će dovesti te države do ekonomskog kolapsa i finansijskog bankrota; tako postoje i , hajde da ih tako nazovemo, Ubice duša, čiji je jedini zadatak da potpuno unište nacionalni identitet, kulturu, veru, tradiciju i sve što nije pod kontrolom Velikog Brata.

Porodica je poslednje utočište za razočaranog čoveka. A deca, kao jedini smisao, čovekovog postojanja, borbe za opstanak i nade da se civilizacija jednoga dana, ipak, može promeniti, postaju najveći neprijatelji totalitarnog režima u bolasnoj dekadenciji. Zato se sve smišlja da se unište porodica i deca.

Tako  Veliki Brat osniva programirane nevladine organizacije, finansira ih i oni moraju da sprovode naloge kako bi se uništile porodica i deca i kako bi postala zavisna od Velikog Brata. Sve je u toj službi : internet, FB, igrice, televizija, rijaliti šou, grand parade, manekenke, silikonske pevaljke, voditelji, moda, sport, mediji i političari.

Estradnin nevladin sektor je plaćen da to radi i likove, koje skoro dve dcenije gledamo na našoj javnoj sceni, su obične sluge, poltroni, psihopate i lopovi, koji nikada na tržištu ne bi zaradili jedan jedini evro, nego moraju da sprovode naredbe svojih gazda. Ti skotovi preziru Srbe i Srbiju, mada su srpskog porekla, bespogovorno izvršavaju sve naredbe i primaju novac za dobro izvršenje posla.

Veličaju najgore vrednosti zapadne civilizacije u raspadu i uništavaju biološki našu naciju.

Tako se donosi zakon da deca do 14 godina mogu sama da odlučuju o svom zdravlju, roditelji nemaju prava uvida u zdravstveni karton svoga deteta. Deca se štite zakonom od roditelja, navodno zbog nasilja, pa se na taj način pokazuje da deca ne pripadju roditeljima , nego Velikom Bratu, koji postaje njihov istinski gospodar od kolevke do penzije.

Otac i majka nisu više otac i majka, nego roditelj jedan i roditelj dva.
To je samo prelazna faza ka potpunom ukidanju oca i majke.
Razvojem novih tehnologija, otac i majka neće biti potrebni ,jer će se deca programirano proizvoditi iz epruveta.

Pomera se i granica punoletnosti na 12 godina, kako bi pedofilima otvorilo tržište za nove seksualne apetite.

U odnosu polova, propagira se homoseksualizam.
LGBT se organizuje kao sekta, koja je finansirana da sruši odnose između polova. Tako homoseksualci modni kreatori ruše pojam lepote kod žene i lansiraju anoreksične mlade žene, kako bi mladim muškarcima ogadili pojam žene i približili ih muškom polu.

Zašto se u medijima stvara takva slika da su svi modni kreatori  homoseksualci? Poznajem dosta modnih kreatora po svetu koji nisu homoseksualci. Poznajem one koji su homoseksualci, ali to se uopšte u njihovom ponašanju ne vidi.

Da li homoseksualci mogu biti nacionalisti?
Da li homoseksualci mogu biti tradicionalisti?
Zašto je stvorena pogrešna slika o homoseksualcima kao multikulti idiotima?

Sve je  isplanirano.
Ekstremni homoseksualizam se naslanja na ekstrizam huligana. Jedni druge dopunjuju. Jedni od drugih žive. Hrane se istim ludilom. Odvlače pažnju društva sa važnijih problema.

Šta je važnije, kako će večina stanovnika da preživi ovo namerno uništavanje države ili da li će LGBT da prošetaju gradom? Šta je važnije zdravlje nacije koju planski ubijaju ili manjinska prava LGBT? Tako mogu da nabrajam u beskraj.

Na kraju, izvorno značenje demokratije je vladavina većine. Manjina mora da se prilagođava većinskom stavu u društvu. Manjine ne mogu da siluju većinsko mišljenje u društvu, samo zato što su profesionalni aktivisti plaćeni da to rade po zadatku.

Idiiotizam nakaradng poimanja građanskih sloboda pročitao sam u hrvatskim novinama, gde je dala intervju jedna njihova profesorica prava na državnom fakultetu u Zagrebu. Ta pobornica manjinskih prava i sloboda govori kako država mora da obezbedi sva građanska prava i slobode pripadnicima manjinske populacije.
Naprimer, icest. Ukoliko otac i kćerka žele da žive u incestu ili majka i sin, onda je to njihovo pravo i njihova sloboda. Građansko društvo to  opredeljenje mora da poštuje i da zaštiti njihova prava i slobode.

Ta logika može da se proširi dalje.

Recimo, ima muškaraca koji vole da opšte sa kozom ili nekom drugom životinjom. Oni žele da se njihova seksualna sloboda poštuje i njihova manjinska prava. Udruže se nekoliko stotina takvih perverznjaka i žele da organizuju Paradu ponosa. Povedu svoje partnerke u šetnju. Traže da mogu da sklapaju brakove. Ko je koze i ostale životinje pitao da li se one slažu? Da li su se one izjasnile? Šta ako je to zlostavljanje jadnih životinja?

Šta ćemo sa onima ljudima koji se zaljube u neki predmet?
Kakva su njihova prava?

O ostalim seksualnim slobodama ne želim da pišem.
Mislim da je jasna suština izvitoperenog poimanja slobode i građanskih prava.

Na kraju, kakva su prava i slobode većine? Ko štiti prava većine da ih manjinske grupacije ne zlostavljaju?

Poručujem manjinskim organizacijama, umesto vođenja politike, vodite ljubav.

Beograd, 25.09.2014

SHARE