Početna Tekstovi i kolumne Svedok Leteæi Gusani

Leteæi Gusani

848
0
SHARE

Ljudska glupost je svemirska pojava. Uprkos ubrzanom tehnološkom razvoju, gde nove tehnologije zastarevaju veæ pri prvim prodajama, uprkos pohlepnoj težnji èoveka da se što pre pojavi na veèeri kod marsovaca, uprkos, dakle, silnoj potrebi savremenog èoveka da se što više udalji od svojih peæinskih predaka, da se odrekne svojih roðaèkih veza sa neandertalcima i kromanjoncima, postoji nešto što nam ne dozvoljava da se dostojanstveno uspravimo u svom hodu ka božanskom savršenstvu, nešto što nas vraæa hiljadama godina u nazad i što nas prati od samog roðenja do veènog poèinka, a to nešto je – ljudska glupost.

Ljudska glupost nas u stopu prati kud god da krenemo i ako je nešto postojano, sveprisutno i neuništivo onda je to ta naša ljudska glupost. Kada posmatramo istoriju ljudske civilizacije, onda možemo da kažemo da su se epohe, dogaðaji, klase, revolucije i profitne stope menjali mnogo brže nego oblici ljudske gluposti. Nešto što je bilo jednako glupo pre jednog veka, ostalo je takoðe glupo i nakon svih tehnièko – tehnoloških inovacija robotizovanog èoveka. Možda bi èak mogli da kažemo da je ljudska glupost danas i gluplja nego u vreme kada su stanovnici planete bili ubeðeni da je zemlja ploèa koja pliva u ogromnoj vodi. Pored tolikih tehnoloških pomagala savremni èovek je osto zatucan i primitivan u svom neznanju, razlikovao se samo u tome što je trošio mnogo više sredstava za liènu higijenu nego njegov roðak iz nekog ureðenièkog plemena. Šta se to dešavalo sa evolucijom èoveka? Zašto se ponašamo gluplje od nekih nižih vrsta koje preziremo? Recimo, posmatrajmo jato gusaka u letu. One se ponašaju pametnije, civilizovanije i organizovanije nego naše politièke stranke. Kada guske lete u formaciji one putuju oko 70 odsto brže nego kada lete usamljene. Guske se stalno smenjuju u vodstvu i tako daju dinamiènost njihovom letu, nastojeæi da što više prelete. Formacija u kojoj lete je u obliku slova „V“ i kada se voða umori vraæa se na kraj formacije prepuštajuæi iz praktiènih razloga da drugi doðe na èelo i bude voða jata. Guske se drže zajedno i u propasti. Kada bolesna ili slaba guska padne iz leteæe formacije po nepisanom pravilu najmanje jedna guska joj se pridružuje kao pomoæ i zaštita.

Nažalost, ovakvo ponašanje nije svojstveno našim politièkim voðama. Kada naš politièki gusan zasedne na èelo države, on se ponaša kao da æe tu ostati veèno. Jedan bivši socijalistièki lider mi je prièao da je on bio ubeðen da æe vladati do kraja života i da mu je politièka funkcija predodreðena. Jedan drugi voða mi je nakon oktobarskog preokreta rekao da æe oni vladati najmanje dve decenije. Politièke voðe smatraju da im vodstvo samo po sebi pripada i nemaju nikakve namere da u tom letu, kad se umore, ustupe svoje mesto drugome. Politièki lideri se nikad ne umaraju.

Èim neka politièka formacija doðe na vlast ona zabranjuje slobodne izbore naredne èetiri godine. Èemu izbori? Vodeæi gusan ne dozvoljava nikome iz jata da posumnja u pravac njegovog leta. I ne samo to, vodeæi gusan ni ne pravi formaciju u toku leta. Naši gusani lete svako za sebe. Zašto bi neko leteo po tuðim upustvima? Zašto bi leteli u formaciji kad može svako da leti za sebe? Demokratsko je pravo svakog gusana da izabere svoj let i da odredi kako æe leteti. Zašto bi se neki drugi gusan mešao u njegov let? Moderni gusani preziru formaciju kao prevaziðeno i antireformsko stanje. Svako je odgovoran za svoj let.

Tako naši ministri dele politièke finkcije kao ratni plen feudalci koji su pošli u rat da bi osvojili što više privilegija samo za sebe. Niko ne sme da se meša u nadležnost resornog ministra. Najomiljenija reè reformatora u poniranju je – nismo nadležni. Kada veæinski akcionari pljaèkaju male akcionare u akcionarskom društvu, kada ih vreðaju, ponižavajui fizièki zlostavljaju, Komisija za hartije od vrednosti æe na prispele pritužbe ugnjetenih akcionara, hladnokrvno napisati – nismo nadležni! A ko je nadležan? Pokušajte da pronaðete sami u šumi besmislenih uredbi, propisa i loših zakonskih rešenja.

Kada razgovarate sa nekim ministarstvom imaæete uvek isti problem – resorni ministar bi sjajno radio svoj posao ali mu neprestano klip u toèkove podmeæu neki drugi gusani koji hoæe da nametnu neki svoj pravac letenja. Kako su naši gusani jogunasti i sujetni do bola, onda oni nikada neæe pristati da ih neki drugi gusani, sigurno gori od njih, uèe kako treba leteti u formaciji i koji je pravac letenja.

Taj elementarni nedostatka pristojne organizacije je glavni izvor naše današnje propasti. Društva se dele na siromašna i bogata. Ova bogata su to postala na moænoj organizaciji. Siromašni su to što jesu jer ne mogu da se organizuju zbog bolesne sujete koja razara naše nacionalno biæe. Ima li sujetnije nacije od nas? Svaki naš èovek se raða sa predubeðenjem da je on izuzetan i da mu niko nije ravan. A sve što može da postigne to je samo na liènu incijativu, snalazeæi se na razne prevarantske naèine.

Prezir prema susednim narodima, o èijoj velièanstvenoj istoriji i kulturi nismo znali ništa, u vreme komunistièkog blagostanja, vratio nam se kao bumerang u vreme nacionalsocijalizma i neoliberalizma kada smo propali ispod nivoa granice siromaštva nekadašnjih socijalistièkih zemalja. Tako se toèak istorije okrenuo i kaznio nas za našu prepotentnost, bahatost, raskalašnost i nadobudnost. Ništa o našim susedima nismo znali a tražili smo da oni sve znaju o nama.

Dok je gvozdena zavesa bila podignuta mi smo tim taocima neostaljinizma bili svakako veoma interesantni. Meðutim, kada su demokratija i potrošaèka groznica stigle u realsocijalistièke zemlje, svakome ko se ozbiljno bavi politièkom analizom, bilo je savršeno jasno da smo mi pogrešili pravac letenja i da æemo platiti ceh tog pogrešnog izbora. Veliki Gusan je bio opsednut sopstevnim letom i bio je zaljubljen u Veliku Gusku. Mnogi ljudi su odlazili da poginu za svetu ideju krvi i tla, izmanipulisani nacionalnom tragedijom, verujuæi da je upravo to najbolje za državu i naciju. Nisu ni slutili da ih vode Gusan i Guska.

Na èelo jata nije mogao da doðe svako. Samo oni koji su bili spremni da lete u formaciji i da prvi budu koji æe svojim kljunom razbijati predrasude i gluposti. Na žalost, naše reforme su propale upravo zbog gusana koji nisu hteli svoje mesto da prepuste nekome koje je bio sposobniji. Šok terapija i operacija bez anestezije su služile samo da se uplaše svi kritièari reforme. Tako su tranzicioni gusani postali tranzicioni profiteri jer su izbegli smenjivost i tako su došli u poziciju da, bez valjanih rezultata, budu potsvaljeni za voðe formacije.

Danas je svima jasno da su se gusani izgubili u magli korupcije, privilegija, provizija i afera. Vlada više ne može da obuzda bahatost i gramzivost osnaženih lokalnih feudalaca. Bogatstvo koje su za kratko vreme opljaèkali boljari tranzicije postalo je preteško za brzi privredni let. Gusani su postali opasnost za jato. Propao je pokušaj ubeðivanja jata da je mnogo bolje da svako leti za sebe i da odgovara za svoj let. Žalosno je bilo slušati sva ta glupa objašnjenja zašto je demokratski, evropski, integracioni let bolji od èvrste formacije gde se voðe brzo smenjuju. Kada smo zalutali u tranzicionu maglu više niko nije ni govorio o cilju. Zaboravilo se gde se letelo.

Dirigent nije mogao da vodi filharmoniju u kojoj je svaki instrument svirao neku svoju muziku. Èak da su muzièari pravi virtuozi, takva muzika se ne bi mogla slušati. A pošto se naši gusani neprestano tuku oko toga èije æe medijsko gakanje postati nacionalna muzika, onda nije èudno što nam javni život više lièi na zverinjak nego na formacijski let jata. Ono što nam je zajednièko sa guskama je to da se èvrsto držimo u propasti. Nedamo nikome da uzleti. Ako moramo da propadnemo, neka propadnemo – svi! Ljudska glupost je neuništiva. A guske su spasile Rim. I još nešto. Ne zaboravite. U cunamiju nije stradala nijedna životinja.

Svedok, 29. mart 2005

SHARE