Šta da radim?
Ne ide mi se po stare dane u inostranstvo da operišem.
Ne mogu da preživim u Srbiji.
Ne mogu da kradem.
Šta da radim?
Ovako više ne mogu.
Radim dan i noć i jedva preživljavam.
Hronično sam umoran. Nervozan. Nezadovoljan.
Ne vidim nikakvu perspektivu.
Kada upalim televiziju, smuči mi se život.
Ne palim više ni televiziju.
Ne čitam novine.
Svaki dan ista sranja.
Volim ovu državu i ovaj narod.
Moj deda je bio solunac, otac partizan, majka skojevka.
Šta sam ja?
Ko sam ja?
Šta da kažem?
Koja je moja ideologija?
Ne uklapam se nigde.
Nisam komunista, jer ne mogu svi ljudi da budu jednaki.
Nisam kapitalista, jer sam u duši humanista.
Nisam lopoov, karijerista i lažov.
Doktor sam koji zna da leči ljude.
Hirurg sam koji zna da operiše.
Trudim se da budem najbolji.
Moje kolege sa godine, koji su otišli davno iz ove nesretne zemlje, danas su bogati ljudi. Ne gledaju u novčanik da li će imati novca za školovanje dece. Ne razmišljaju kako će da žive od penzije, koju će uvek neka nesposobna vlast da smanjuje i osporava.
Ostao sam da živim u Srbiji jer je to moja zemlja.
Hoću da lečim moj narod.
Za to sam učio škole.
Hoću da budem radoljub kao što su bili moj deda, otac i majka.
Hoću da pomognem mome narodu.
Ako svi odemo, ko će da leči narod?
Ko?
Ne mogu da uzimam koverte.
Nisam tako vaspitan.
Ne mogu da uzimam od te naše sirotinje.
Svaki dan gledam kako propadamo.
Sve smo siromašniji.
O, sirotinjo naša!
O, jadi naši!
Donese mučenik flašu rakije.
Nema više.
Sramota njega, sramota mene.
Ponižavamo se obojica.
Šta će meni flaša rakije?
Hoću za svoj rad pristojnu platu.
Ne tražim milione, tražim pristojnu platu za ovakve uslove u kojima danas živimo.
Guvernerka ima šest hiljada evra i NBS ima gubitke.
Ja spašavam živote ljudi, ne pravim gubitke, vraćam ljude u život i imam platu kao referent u NBS, službenik u Agenciji za privatizaciji ili nekoj državnoj agenciji.
Ko to određuje kolika će čija plata da bude?
Kako se to određuje na nivou čitavog društva?
Ne razumem.
Zar oni koji više doprinose društvu ne moraju više i da imaju?
Šta da radim?
Pozivaju me da se uključim u stranku.
Kažu, tako ću rešiti sve svoje finansijske probleme.
Koju stranku?
Ja nisam stranački lekar. Ja sa narodni lekar.
Ja hoću da radim svoj posao.
Ne zanimaju me stranke!
Baš me briga za stranke!
Ne mogu da odem!
Šta će da kaže moj deda Solunac? Zbog čega je on krvavio?
Mogao je da bude trgovac u Solunu, umesto što je probijao Solunski front.
Šta će da kažu otac i majka?
Partizanski komandat i skojevka.
Zašto su oni ranjavani?
Mogli su da budu inženjer u Parisu i lekarka.
Ostali su da budu sa svojim narodom.
Šta će da kažu moja deca?
Ne mogu da odem!
Ne smem!
Sramota me je da odem.
Ostajem!
Valjda će biti bolje.
Beograd, 09.11.2014
