Piše: Branko Dragaš
U udarnom terminu u Dnevniku gledali smo prilog iz Novog Sada kako nevladina organizacija,podržana novcem EU, drži predavanje siromašnim Romima kako da se zaštite dok preturaju po kontejnerima da bi došli do hrane.Nabavili su im nove rukavice i nove zaštitne mantile u prelepoj pastelno žutoj boji.Pozvali su ih u moderne prostorije,održali obuku iz higijene,uvalili im iz donacija mantile i rukavice,doveli televiziju da sve to snimi i pustili Rome, da tako evropski pripremljeni, nastave da preturaju kontejnere kako bi se prehranili.
Da li je tako problem rešen?
Nije.
Problem je samo stavljen pod tepih.Odnosno, problem se samo upakovao u nov dizajn.
I to je suština evropskih integracija.Sjajna metafora.Eto zašto je EU danas upala u probleme.I neće izaći iz tog problema dok se ne sučeli sa istinom i realnom slikom o sebi.
Zaštita Roma je urađena po pravilima službe briselske administracije.Novac poreskih obveznika EU je otišao na plate činovnika u Briselu koji su pripremali nevladine kouče za obuku,otišao je na njihove dnevnice,hotele i putovanja,jer treba lično doći da se uverite kako projekat napreduje,na plate nevladinih nameštenika,koji parazitiraju na ideplogiji o nužnosti evropskih i evroatlantskih organizacija,na njihove dnevnice,kancelarije,promocije i PR troškove, te na kraju i na nabavku mantila i rukavica.
Sve u svemu, ogroman novac je potrošen i angožovan rad preplaćenih birokrata i njihovih nevladinih eksperata da bi se Romima omogućili higijenski uslovi i zaštita za preturanje po kontejnerima u potrazi za hranom. To što je jedan bistar Rom u kameru govorio kako se razboljevaju čitave porodice jer jedu pokvarenu hranu od nekoliko dana i kako čitave epidemije pogode njihova naselja, to briselske birokrate i njihove nevladine partnere ne zanima.Njihov interes se završava sa podelom mantila i rukavica i treningom kako da se zaštite oni koji preturaju kontejnere u potrazi za hranom.
Suština problema je u tome da se otklone sistemski uzroci koji dovode do toga da Romi ili neki drugi građani preturaju po kontejnerima i traže hranu,da se promeni sistem koji ljude dovode u takav ponižavajući položaj i da se ljudi obuče da rade i stvaraju novac na tržištu kako bi mogli da od svoje zarade kupuju hranu koju oni hoće, a ne da budu lešinari koji preturaju po kotejnerima.
Ko su,ustvari,lešinari?
Lešinari su briselske birokrate i nevladini strvinari koji na patnjama jedne marginalizovane populacije grade svoje karijere,uzimaju novac i žive od nesreće drugih ljudi.Hrist je učio svoje sledbenike da zađu u narod i podučavaju ga kako da sami, svojom veštinom i umećem love ribu,umesto da čekaju da im neko svaki dan daje milostinju i poklanja ostatke svog ručka.Briselska administracija lešinari na nesreći ljudi koji su sistemski gurnuti u siromaštvo i bedu.Nevladini profiteri lešinare jer je parazitizam njihov način života.
Zadatak civilizovanog društva je da potpuuno iskoreni siromaštvo u zajednici i da protera lešinare. To se može postići samo uspostavljanjem novih sistemskih društvenih odnosa u kome čovek čoveku neće biti – lešinar.
Beograd,21.12.2010
