LAVINA
bRANKO dRAGAŠ, 23.08.2013
Bacili smo grudvu snega.
Očekujem snežnu lavinu.
Nakon velikog pritiska ljudi koji prate moj rad, pokrenuli smo udruženje građana EKONOMSKI POKRET, koje je osnovano pre četri godine. Namerno ništa nisam hteo da radim sa EP, očekujući da ćemo, posle svih urušavanja, doći do ovog bezizlaznog stanja raspada društva , stanja u kome se svako stajanje sa strane i neučestvovanje može smatrati saučeništvom u zločinu. Moj problem je što nikada nisam stajao sa strane i posmatrao vršenja zlodela, nisam se pokrio po ušima i gledao svoja posla, nisam zatvarao oči pred nasiljem režima, jer sam poslovan čovek i moram da vodim računa o svojim poslovnim interesima, ništa od toga nisam radio, nego sam impulsivno ustajao u odbranu zdrave pameti, moralnih principa i interesa društvene zajednice.
Ni sada ne mogu da ućutim, uprkos strahu mojih nabližih da su vremena opasna i da ne treba toliko da se izlažem opasnosti.
Slažem se, ali , dragi moji, recite mi koja vremena nisu u Srbiji bila vunena? Kada se to u Srbiji živelo bezbrižno? Zašto su tolike generacije žrtvovane da se odbrani sloboda i nezavisnost Srbije? Koji smisao tolikih stradanja?
Naša je moralna obaveza da se pobunimo i da ne pristanemo na ropstvo koje nam se priprema od strane Velikog Brata. Nepristajanje je početak pobune. Nepristajanje je begstvo u slobodu.
Prošle godine sam pisao o digitalnoj direktnoj demokratiji. Mnogi dobronamerni ljudi me nisu razumeli. Nisu shvatali o čemu pišem.Tražili su da uzmem stvari u svoje ruke, da stanem na čelo pokreta i da krenemo u borbu za spas Srbije. To je zahtevalo klasično bavljenje politikom. Stvaranje političke stranke. Osvajanje vlasti. I onda mi radimo isto ono što su svi pre nas radili, jer tako traži Veliki Brat. Ne mogu da pristanem na takav scenio. To je negacija svega što sam radio u životu. Ne mogu da pregazim samog sebe. Ako sam hteo da se bavim politikom, to sam mogao još 1980 godine, jer sam imao najbolje reference za politički rad. Ako sam hteo da se bavim politikom, mogao sa da prihvatim ponude Miloševića 1988, 1990 i 1994. Sve sam odbio sa gađenjem.
Moja strategija je potpuno drugačije. Moje poimanje politike je suštinski različito od današnje politike. Meni je mnogo bliži atinski državnik Perikle, nego ovaj politički ološ na vlasti. Bliži mi je i egipatski faraon Ehnaton, o kome sam pisao, nego današnji japijevci političari.
Nije sporno da nam treba preobražaj i spas Srbije. Nije sporna borba za spas Srbije, ali ona ne može u novom dobu, elektronskom dobu, da se vodi na stari, prevaziđeni, politikantski i prevarantski način, na način ja tebi ti meni, na način da se Kurta i Murta večito dogovaraju i zamajavaju narod, na način da totalitarne vođe i njihove partijske sluge uzimaju sve za sebe i da uništavaju ideju o slobodi, demokratiji i pravdi.
To, gospodo drugovi, istorijski više nije moguće.
Mora da se pojavi neka nova istorijska politička ideja.
Duh vremena traži novi način bavljenja politikom.
Kako mi je odvratan svaki oblik totalitarizma, kako prezirem te lažne vođe i našminkane lidere, folirante i zamlate, prevarante i špekulante, kako je predstavnička demokratija potpuno obesmislila pojam demokratije, onda sam došao na ideju o digitalnoj direktnoj demokratiji. Nije to moja originalna ideja, nego je to ideja duha vremena u kome danas živimo.
Traži se novi oblik političkog organizovanja. E, ja sam prvi ponudio, na opšte zaprepašćenje uspavane političke javnosti,političara, političkih analitičara i režimskih medija, ideju o digitalnoj direktnoj demokratiji i politici bez profesionalnih političara. Razmrdali smo političku javnost u Srbiji, bacili smo grudvu snega, koja će se pretvoriti u veliku snežnu lavinu.
Tako se rodio EP.
Mislim da je naziv odgovarajući za ovo doba ekonomske propasti i siromaštva građana. Ekonomija je u osnovi našeg preobražaja. Ekonomijom se niko ne bavi. Ekonomija danas samo građane interesuje. Ekonomija nas može izvući iz ovog propadanja. Ekonomija nam može jedino doneti bolji život. Ekonomija nas jedino može udružiti.
Da li je pravi trenutak za EP?
Jeste.
Preko 75% građana ne znaju za koga da glasaju. To je naše biračko telo. To su gubitnici tranzicije koji su opljačkani,prevareni, nezaposleni i razočarani. EP će svojim načinom organizovanja i svojim konkretnim političkim i ekonomskim programom privući sve te nezadovoljne birače. Potrebno je samo da ih obavestimo o nama i EP. Potrebno je samo da dopremo do svakog građanina u Srbiji.
Kažem samo, ali to je najteže jer je izuzetna medijsk cenzura. Mediji su u službi režima i to je dobro, jer nam se otvara ogroman prostor delovanja, pošto građani neće više da prate izdajničku i propalu politiku režima. Građani su izgubili svako poverenje u političare, pa je to odlična prilika da se nametnemo kao grupacija koja se zalaže za društvo bez političara i za uvođenje digitalne direktne demokratije.
Politički i ekonomski program imamo, znamo šta treba da se radi i ne smemo dozvoliti promašaj koji je imao italijanski komičar Bepo. Izašao je na izbore iz zajebancije, nezadovoljan političarima, hteo je da ih ismeje, kandidovao se i očekivao da dobije do 500.000 glasova. Rezultati posle izbora su bili šokantni. Komičar je dobio 10 miliona glasova birača. Šta nam to govori? Građani su nezadovoljni postojećim političarima i glasali su iz inata. Kada je komičar dobio tolike glasove, nije znao šta dalje da radi.
E, takvo stanje nećemo da dozvolimo. Zato smo sve pripremili za preuzimanje vlasti. Priča Srpske Nesposobne Stranke je najbolji dokaz da oni niti znaju šta treba da rade, niti imaju stručne i ugledne ljude. Tako su se isto ponašali, nakon petooktobarske kontrarevolucije, i čuveni eksperti iz DOS-a. Rezultate njihove ekspertske vladavine danas ispaštamo.
Koja je moja uloga u svemu ovome?
Ponavljam. Želim da to bude jasno do kraja.
Ja nisam politički vođa i nisam stranački lider. Meni je to strano. Ne znam da radim taj posao.Ja sam samo jedan od pokretača ove nove političke ideje. Ja sam njen promoter i zaštitni znak. Moja malenkost nema nameru da se bavi politikom. Takvih ljudi kao što sam ja ima dosta. To su stručnjaci koji hoće da menjaju društvo i koji hoće da stvore ambijent za privredni razvoj Srbije, ali ne želimo mi da budemo u politici, jer smo mnogo korisniji za Srbiju kada radimo posao za koji smo se školovoli.
Da li je ovo jasno?
Da li je ovo prihvatljivo?
Ako jeste, onda nema bojazni stvaranja novih političkih oligarhija. Digitalna direktna demokratija to sprečava. Uspeh možemo da postignemo na sledeći način- EP treba da dobije 300.000 sigurnih članova. Ti članovi glasaju za EP. Oni i njihovi rodjaci i prijatelji. Tako predstavnici EP ulaze u parlament. Stavili smo nogu u vrata i otvaramo jedno novo političko delovanje. To je prva faza. Druga faza je uzimanje vlasti i sprovođenje političkog i ekonomskog Programa za spas Srbije.
Finansiranje pokreta ne sme da bude od tajkuna i stranih obaveštajnih službi. Opredelio sam se da svi članovi EP mesečno izdvajaju JEDAN evro. To može svako da podnese. Finansijsku kontrolu novca će sprovoditi 9 kontrolora, koje odredi Skupština EP.
I to je to.
Sve je jasno.
Grudvica je bačena.
Čekamo lavinu.
Beograd, 23.08.2013
