Početna Sadržaj Reagovanja LAV PRELETAČ

LAV PRELETAČ

796
0
SHARE

   LAV PRELETAČ

piše : Branko Dragaš, 28.02.2012

Tajkuni su počeli da pišu.To znači da ih je velika nevolja naterala da se pojavljuju u javnosti i da iznose svoje poglede.To, opet, znači da se kriza zahuktava. A to,dalje, znači da tajkunima ne idu poslovi. Na kraju, to znači da su izvukli,isisali kapital iz privatizovanih kompanija na svoje privatne račune,da su prezadužili subjekte privatizacije i da sada,životinjski osećajući da se nešto opasno u društvu dešava,strahuju od socijalne revolucije i počinju da se prestrojavaju. U hodu.Narod je opljačkan, osiromašio i prevaren.Socijalna revolucija je pred nama.Tajkuni se plaše revizije privatizacije i konfiskacije otete imovine .Sada je pravi trenutak da se preleti na drugu stranu.To njima nije teško. To su stalno radili.

 

Tajkuni su počeli da pišu u novinama.To znači da je počelo novo pregrupisavanje novobogataša. Jedan od njih – Branislav Grujić, predsednik ozloglašenog udruženja tajkuna iz Šekspirove, narod stalno brka ko je iz Šekspirove a ko je iz Šilerove, poslovni čovek godine,koji je izjavljivao da će biti bolje u 2011 i koji podržava uništitelja srpske ekonomije Mlađena Dinkića,tajkun koga manjinski akcionari Jugodrva optužuju za malverzacije oko preuzimanja i prodaje njihovih akcija,čiji je vrtoglav poslovni uspeh počeo u vreme trgovine Jugodrva naftnim derivatima,napisao je u „Politici“, rubrika – Pogledi –svoj autorski članak.

Naslov članka „ Zavaravanje nas zatire“.  Podnaslov vrlo neobičan – da sam lav strašan lav,šta bih vam sve kazao. Taj naslov i taj podnaslov su me  privukli da počnem da čitam .Inače,ne bih čitao.Ne zanima me naknadna pamet tajkuna. Prezirem tajkune.Znam kako su nastali i znam njihovo poreklo.

Prva rečenica. Piše tajkun ovako : „Uvek sam maštao da kažem stvarno šta mislim i osećam“. Tačka. Šta da kažem na ovaj uvod? Setih se Krleže. Odbio je da čita roman jednog čuvenog komunističkog pisca i ideologa. Roman je počinjao rečenicom – „ Orač ore.“  Šta bi orač radio drugo? Ako komunistički veliki pisac i ideolog počinje roman ovakvom rečenicom, onda je to siguran dokaz da roman ne valja. Ne treba gubiti vreme. Protivrečnost u rečenicama, kaže Krleža, odraz je protivrečnosti u mislima.Protivrečnost u mislima, odraz je protivrečnosti u čoveku.A protivrečnost u čoveku je odraz protivrečnosti u društvu. Sve je međusobno povezano.Ništa nije slučajno.

Kada tajkun napiše da sam lav strašan lav,šta bih vam sve kazao i uvek maštam da kažem stvarno šta mislim i osećam, onda nemam potrebu dalje da čitam njegove poglede,jer ne znam da li on još uvek mašta ili je doživeo stvarnost. Kada tajkun napiše da uvek mašta da kaže stvarno šta misli i oseća, onda je to dokaz da – prvo, do sada nikada nije govorio šta misli i oseća, što je porazno za jednog pedesetogodišnjaka, ali je razumljivo za tajkuna,pošto se to uklapa u njegov profil ličnosti, i drugo,kako još uvek mašta,nije se izjasnio da je podvukao crtu, da se probudio iz sanjarenja, da više ne mašta,onda i njegovo pisanje nije stvarno, jer uvek mašta da kaže stvarno.Ako kaže stvarno, onda više ne može da napiše da uvek mašta,jer ne mašta, već misli i oseća stvarno i to kaže.

Kada ovom uvek maštanju dodamo podnaslov –da sam lav strašan lav,šta bih vam sve kazao, onda mi dobijamo celovitu sliku uplašenog malog miša,koji sanja da postane strašan lav, da nas svojom lavljom pojavom ,strašnom i opasnom, uplaši i da onda, kada mi postanemo mali miševi, rikne šta uvek mašta,šta misli i oseća, kako bi nas zadivio,kako bi nas zaprepastio, kako bismo se mi preplašili, povukli i ustuknuli, kako bismo svisnuli od straha i zaboravili da ga pitamo – ko si ti, odakle ti kapital,kako si postao tajkun i zašto se sada javljaš da nam pišeš o zavaravanjima,kada još uvek maštaš da kažeš stvarno šta misliš i osećaš i maštaš da si strašan lav,narogušen i ljut sav,strašan lav koji jede oblak ceo i tramvaja jedan deo,strašan lav,zubi oštri,pogled zao,koji za milost nije znao. Poruka je više nego jasna,stari dobri čika Frojd nam uvek pomaže da razumemo nesvesno, miš-tajkun,uplašen pred socijalnom revolucijom koja dolazi, još uvek sanja da postane strašan lav – da sam lav strašan lav, šta bih vam sve radio.
U prvoj rečenici smo razotkrili poruku uplašenog tajkuna. Da vidimo još nekoliko sledećih rečenica. Ovo me sada počinje da zabavlja.Kako ide dalje ovo zavaravanje strašnog lava ?

Ko je kriv što tajkun uvek mašta da kaže šta stvarno misli i oseća?

Nažalost, kultura u kojoj sam rastao vuče korene od vazalnih petstotina godina,pa i mnoge naše narodne poslovice / Sila boga ne moli,Koga je moliti nemoj ga ljutiti,Lakše muvo brzo će i suvo…/  upućuje na drugačije ponašanje.“

Kakve misli! Da li su ovo stvarno njegove misli ili on još uvek mašta? Ko je kriv što on još uvek mašta da kaže šta stvarno misli? Ko je kriv što on nema petlju, što je štreber,jajara,poltron, mali miš,licimer,mrsomud,uvlakač,skorojević i pičkica? Ko je kriv? Kultura! Kultura je kriva?! Kultura koja vuče korene od vazalnih petstotina godina.Kultura koja ima takve narodne poslovice. I narodne poslovice su krive.Krive su što su proklamovale da– sila boga ne moli,koga je moliti nemoj ga ljutiti i lakše muvo brzo ćeš u suvo… I tri tačkice su krive. Krive su zato što se nastavljaju. Zašto nije stavljena tačka. Tačka. Znači da nema više. Ovako, tri tačkice su dokaz da toga ima još. Ima još krivaca. Svi su oni krivi što mali miš nije postao strašan lav,što još uvek mašta da kaže stvarno šta misli i oseća. Krivi su jer – upućuju na drugačije ponašanje! Kakvo ponašanje? Drugačije. Kakvo drugačije? Ponašanje u kome mali miš još uvek mašta da postane strašan lav i koji bi tek tada sve otvoreno kazao, jer je strašan lav, jer se obezbedio, zauzeo je monopolsku poziciju,niko mu ništa ne može,osigurao se da može sve da govori, da drži moralne pridike i da nas prekorava,jer nas zavaravanje zatire. Takvo ponašanje malog miša je razumljivo i treba ga opravdati, jer on nije kriv zbog toga, nego su krivi vazalnih petstotina godina naše istorije, naša kultura i naše narodne poslovice.
Izdresiran je da sila boga ne moli,da koga je moliti nemoj ga ljutiti, da podvije rep, da liže ruku gospodaru, da maše poslušno repom i da još uvek sanja kada će postati strašan lav i kada će smeti, makar na trenutak, da oseti slobodu, da slobodno udahne, da slobodno misli i govori, da se oslobodi vazalnog,podaničkog, psećeg puzenja pred zlom i silom, da, makar jednom u životu, bude slobodan čovek i da postane ponosan na te trenutke slobode kada je bio ispunjen i svoj.Kako to postići? Makar na tren. Pa, najbolje je da napišete u režimskom listu svoja zavaravanja.

I još nešto o vazalnom odnosu. Priča o vazalnom odnosu  postala je opšte mesto.Ne mogu više da je slušam. Mi,Srbi, smo,prema tom tumačenju, stoka,mali miševi,podanici i kukavice jer smo petsto godina bili turski vazali.To je, navodno, opravdanje koje – upućuje na drugačije ponašanje.Međutim, kako onda objasniti stradanje kosovskih junaka,despota Stefana Lazarevića, despota Đurđa Brankovića, ustanak Karađorđa, državotvornost kneza Miloša Obrenovića, stradanja u balkanskim ratovima i prvo i drugo Veliko klanje, gde smo,nažalost, stradali najviše.Kako to objašnjavaju strašni lavovi od papira? Kako je moguće da su ti njihovi vazali ustajali i revolucije dizali, sukobljavali se sa Velikim silama, kada niko na Balkana i Evropi nije imao kuraži da se  suprostavi i kada su se svi prilagođavali i gledali svoja posla.Samo su Srbi, ti ludi Srbi, vekovima ginuli za tuđe interese. Zašto? Zbog čega? Bilo bi mnogo bolje i mudrije  za Srbe da su znali da se prilagoden i da su gledali svoje nacionalne interese,nego da postanu topovsko meso za interese Velikih sila.To strašan lav od papira ne može da razume.

Evo šta on dalje piše :

A to šta ja stvarno mislim,a lako bi lo da sam samo ja,misli većina,ali nema načina da se taj ubogi glas nas pojedinaca čuje, osim na internet forumima.

Ne mogu da verujem! Tajkun sebe svrstava u – ubogi glas nas pojedinaca.Šta je, bre, ovo ljudi? Kakav je ovo bezobrazluk? Oni koji čitavu deceniju kradu i uništavaju građane Srbije ,oni koji nastupaju na svim televizijama i svim medijima, oni koji nam čitavu deceniju drže predavanje i kritikuju nas, oni  su danas  ubogi pojedinci,jedni od nas,koji smo deceniju zabranjeni, i oni se poistovećuju sa nama.Ne mogu da dođem sebi! Kakav prostakluk! Šta mi treba da uradimo? Da se sažalimo na sudbinu novobogataša ,koji su se okupili na jednom mestu i tako sami sebe izolovali od života i ljudi? Da ih amnestiramo i poštedimo? Da im uplatimo socijalnu pomoć na njihove prezadužene kompanije da ne bi otišli u bankrot?

Znam da ima odgovornih ljudi u Srbiji koji misle isto,ali ne znaju kako to da urade,jer smo svi postali taoci sopstvenog sistema.Došlo je doba da platimo za sve svoje greške,zablude i nažalost i za ono što za šta kao pojedinci nismo krivi“.

Strašno! Kakvo licemerje! Pred naletom socijalne revolucije, tajkun se poistovećuje sa svima nama koji nisu učestvovali u uništavanju države i privrede.Nismo mi stvarali taj neoliberalni sistem. Nije to naš sopstveni sistem. To je vaš,tajkunski i političkog ološa, sistem koji je uništio državu.Zašto ste prihvatili i sproveli taj razarajući sistem? Ko je kriv? Mi nismo krivi. Zašto nisi tako pisao pre deceniju? Zašto si se sada setio da pišeš kada je svima jasno da smo bankrotirali i da socijalna revolucija sledi? Zašto se sada poistovećuješ sa ubogim i opljačkanim narodom? Zašto prelećeš na na našu stranu? Nisi dobro došao.Zašto govoriš u množini? Zašto svi da platimo? Neka plate politički ološ i tajkuni koji su imali koristi i koji su doveli do ovog stanja.Vi treba da platite! Vama treba da sudi ovaj narod! Vaša ekipa treba da izađe na sud istorije i da odgovara.
Ne možeš da govoriš – nismo krivi kao pojedinci! Ja nisam kriv! Većina građana Srbije nije kriva. Ali, ti si, strašni lave od papira, kriv! Ti si učestvovao sa tim gangsterima u svemu što nam se desilo.Zašto sada se povlačiš? Zašto sada bežiš? Zašto baš sada?

Ali krivi smo što smo dozvolili da nam mozgove isperu i naprave od nas puke navijače partijskih oligarhija,koje nas jedanput u tri-četri godine hipnotišu obećanjima koja neće ispuniti,religijom do koje im nije stalo,pričom o malim ljudima na koje zaborave kad se završi glasanje“

Opet, ta  nesretna množina. Mi nismo krivi. Znamo ko je kriv i znamo šta treba da se radi. Te partijske oligarhije su sedele sa tajkunima i nakaradno upravljanje ovom zemljom. Oni su sve uništili i sada pokušavaju da se izvuku.Počinju ponovo prevrtači da menjaju strane. Gledao sa to več mnogo puta.Nema napretka Srbije bez katarze. A katarze nema dok se ne kazne oni koji su krivi za našu propast.

Ne mogu više da čitam baljezganja tajkuna prevrtača.Ne samo da više nemam živaca,dobro sam uspeo da se koncetrišem i ovo da napišem, nego tu više nema šta da se pročita.

Napisao sam ovaj prikaz samo zbog javnosti i ljudi koji prate moj rad. Budite oprezni.Ne verujte tajkunima.Strašni lav samo strahuje da ga Brana gumicom ne obriše.

Beograd,28.02.2012

Branko Dragaš

 

 

 

SHARE