Početna Sadržaj Reagovanja LAŽOV

LAŽOV

859
0
SHARE

     LAŽOV

piše : Branko Dragaš,22.04.2012

Boris Tadiće je pataloški lažov.Ne samo da je za osam godina svoje vladavine uništio Srbiju,prema naredbi njegovih gazda iz sveta, nego se protivustavno kandidovao za svoj treći mandat. Taj mediokritet ,bolesno ambiciozan,želi da nastavi svoj posao uništavanja Srbije. Prepotentni i bahati folirant je savladao sve marketinško-medijske trikove obmanjivanja javnosti i danas se pojavljuje kao gnusni lažov i prevarant spreman da pogazi sve kako bi se dokopao svog trećeg mandata.

Kampanja Borisa Tadića je besramno ponižvanje inteligencije građana Srbije.Ukoliko Borisu Tadiću ,ipak, pođe za rukom da, zastrašujući i preteći građanima Srbije,kao što je to radio i u prošloj kampanji,potkupljujući siromašne građane i davajući im lažna obećanja,dobije treći mandat, onda Srbija neće preživeti tu njegovu vladavinu.

Jedino spasonosno rešenje za Srbiju je da Boris Tadić izgubi izbore.Nakon toga treba sudski procesuirati sve što je radio u vreme svoga mandata i kazniti ga za veleizdaju države. Naravno, zapleniće mu se sva ogromna imovina u inostranstvu.Njemu i njegovim saradnicima. Ta zaplenjena imovina će se uplatiti kao kapital u penzione i socijalne fondove.

 

Ovoga puta, hteo sam da navedem očigledan primer ludila Borisa Tadića i njegovih megalomanskih laganja. Tiče se njegove jučerašnje izjave vezane za privatizaciju,gde je on izjavio,posle dopisa iz Brisela da se preispita 24 privatizacije, da on prvi put čuje za te sporne privatizacije i da jedva čeka da se provere sve te privatizacije.

Šta su činjenice koje BT neće da prizna?

Boris Tadić je došao na vlast 27.juna 2004 godine.
Tačno toga dana osnovana je , na moj predlog, nevladina i nestranačka organizacija Udruženja manjinskih akcionara – UMA Srbije, čiji sam ja bio jedan od osnivača i glavni ekonomski savetnik.

Pošto sam bio stručnjak za finansije,privatizacije,akcionarska društva, berze i hartije od vrednosti,pošto sam od 1984 radio na svetskom tržištu novca i hartija od vrednosti,pošto sam imao bogata iskustva u periodu 1990 -2000 sa privatizacijama u svim zemljama Istočne Evrope, odlučio sam da pomognem UMA Srbije. Ključno je bilo da se edukuju neobrazovani akcionari,jer država ništa namerno nije htela da uradi na njihovoj edukaciji da bi mogli tajkuni lakše da prevare manjinske akcionare, i da se naprave stručni materijali o profilu kompanija koje su privatizovane,analiza bilansa i procena kapitala, kako bi se utvrdila realna tržišna vrednost kompanija koje su se privatizovale i tako da se stručno pokaže  sva okrutnost dobro smišljene i podle pljačke države i građana Srbije.

Napominjem, da sam jedini imao hrabrosti da stanem u zaštitu manjinskih akcionara protiv kriminalaca u državi,koji su bili na mestima ministara, i protiv kriminalaca i tajkuna , koji su mi predlagali da se uključim u privatizaciju parama korumpiranih banaka , jer, tačno mi je tako jedan od njih rekao  – ko sada uzme, uzeo je! Nisam pripadao tom polusvetu koji se bogatio pljačkanjem države i građana i opredelio sam se da svoje znanje stavim u funkciju zaštite interesa manjinskih akcionara i njihovih novoosnovanih udruženja.

Takođe ističem, to ne želim nikada da se zaboravi,jer naš narod je,nažalost,sklon zaboravu, da sam se upravo zbog privatizacije konačno razišao u februaru 2001 sa Zoranom Đinđićem, jer sam mu nacrtao šta će se desiti takvom nakaradnom privatizacijom. On me nije hteo da posluša.Verovao je u skotove koji su ga okružili i koji su ga lagali. Tako je marketinška kampanja – Početak za imetak- sećate li se tog imbecilnog slogana,koji je tačno govorio šta se sprema u državi, najavila najveću pljačku u istoriji Srbije. Glavni akteri te pljačke su i danas na slobodi i učestvuju u finansiranju i vlasti i opozicije.

Kada je u junu 2004 formirana UMA Srbije napravili smo stručne materijale o svakoj privatizacionoj kompaniji,čiji su nam se manjinski akcionari obratili da ih edukujemo i da zaštitimo njihova vlasnička prava, pa su udruženja manjinskih akcionara stručne materijale slali na sve državne institucije, obaveštavajući predstavnike države šta se radi u privatizaciji i tražeći njihovu zaštitu od pohlepnih i raspojasanih tajkuna,iza kojih su stajali korumpirani državni funkcioneri.

Pored dvadeset vodećih adresa u državi, svaki stručni materijal je odlazio i u kabinet Predsednika države,kako bi njega,koji je tek bio preuzeo vlast, obavestili šta se dešava u privatizaciji. Takođe, stručan materijal je odlazio u Narodnu kancelariju na ruke predsednikovog ljubimaca demagoga Dragana Đilasa.

Kakvi su rezultati tih dopisa?

Ako smo poslali preko 1.200 stručnih materijala za pet godina rada udruženja, sigurno je na svega 10 odsto dobijen je neki odgovor, dok su sva ostala udruženja bila uskraćena bilo kakvog odgovora. Odgovori su bili šturi i suvi – predsednik države nije bio nadležan za privatizaciju i usmeravali su nas na druge državne organe. Tako je odgovarala i Narodna kancelarija.
Predsednik države koji se mešao u sva državna pitanja, koji je kršio ustav svakoga dana bezbroj puta,odgovarao je da nije nadležan za privatizaciju. A kada smo ga videli na skupu sa glavnim srpskim tajkunima, bilo nam je jasno da je BT deo tog kriminalnog klana i da on zapravo štiti sve te tajkune, svoje lične prijatelje i finansijsre.

Zbog učestalih dopisa i stručnih materijala predsedniku države, kabinet predsednika je počeo da pokazuje nervozu i širili su laži o meni, ubeđujući opljačkane manjinske akcionare da sam ja problem a ne tajkuni i većinski vlasnici koji su opljačkali i uništili preduzeća uz pomoć predsednikovih ljudi.Za neke firme koje su danas na spisku za proveru, vodio se pravi medijski rat između predsednika,tajkuna,predsednikovih ljudi,predsednikovih medija,predsednikovih sudova,predsednikovih tužilaca,predsednikove policije i žandarmerije,predsednikovih ekonomista,predsednikovih analitičara i predsednikovih sindikata, svi sa jedne strane, i mene,kao najistaknutijeg pojedinca, ispred UMA Srbije.

Ja u tom medijskom ratu nisam imao ničiju zaleđinu, osim moga znanja,poštenja i podrške siromašnih i opljačkanih manjinskih akcionara koje sam branio u medijima. Tada sam opominjao predsednika da kopije svih materijala šaljemo u Brisel, da su neki predstavnici briselske administracije razgovarali samnom, da su videli u kakvim nenormalnim uslovima radi UMA Srbije, da su se uverili da nemamo ničiju podršku kao nevladina organizacija koja se bavi pravim pitanjem zaštite građana, dok su druge nevladine organizacije bile finansirane iz same vlade, jer su,poput Begovićevog Centra za liberalno demokratske studije, koračali rame uz rame sa vladom koja je namerno uništavala državu i pljačkala građane Srbije. Sve vreme rada UMA Srbije nije dobila ništa ni iz evropskih fondova.Ti činovnici EU su bili iskreni prema meni i rekli su mi da su predstavnici vlasti u Beogradu bili odlučno protiv da se podrži UMA Srbije, jer je ona, kako su isticali, kočila privatizacione i reformatorske procese u državi.

Rezultati UMA Srbije za pet godina poslovanja su preko 650 raskinutih privatizacija,gde smo direktno učestvovali u raskidanju kupoprodajnih ugovora i proterivanju i hapšenju većinskih vlasnika, ne mogu da vam opišem koliko smo puta bili u tužilaštvima i policiji da dokažemo šta se sve radilo u tim preduzećima pre nego što su raskinuti ugovori. Naš uspeh je što smo u preko 520 kompanija organizovali pakete akcija za udružene akcionare i uspeli smo da ostvarimo da akcionari dobiju nekoliko puta veće iznose za otkup svojih akcija, nego pre formiranja njihovog udruženja manjinskih akcionara. I danas imam nekoliko preostalih akcionarskih društava,gde štitim interese manjinskih akcionara i pomažem im da istraju do kraja,jer smatram da bolja vremena dolaze za manjinske akcionare.

Na početku privatizacije sam tvrdio da su manjinski akcionari bili suvlasnici u privatizovanim kompanijama, da se prevareni,obmanuti,opljačkani i da su povređena njihova manjinska i imovinska prava. Kako su akcije vlasnički papiri, dakle, kako se oni tiču privatne svojine manjinskih akcionara i kako pitanja svojinska nikada ne zastarevaju, kao u slučaju otimanja imovine posle Drugog svetskog rata, onda sam učio manjinske akcionare da budu strpljivi, da ne prodaju svoje akcije i da idu do kraja. Srbija ne može da uđe u EU bez rešavanja pitanja imovine manjinskih akcionara.

Sada su ta pitanja došla na red.

Ali ne samo  preispitivanje 24 kompanije, nego treba ispitati privatizaciju svih kompanija u Srbiji.

Na osnovu svog iskustva u radu sa manjinskim akcionarima i na osnovu pregledanih dokumenata, tvrdim da je 90 % privatizacije u Srbiji podležno reviziji i raskidu kupoprodajnih ugovora. Ujedno tražim da država nadoknadi štetu koju je nanela manjinskim akcionarima,način nadoknade štete sam već smislio,jer su manjinski akcionari izgubili  privatnu imovinu u akcionarskom društvu subjekta privatizacije.
Preostalih 10% privatizacije nije sporan i te većinske vlasnike treba javno pohvaliti i pomoći njihovim kompanijama da se razviju dalje na tržištu.

Imaćemo i nekoliko slučajeva gde je država prevarila većinske vlasnike,svega nekoliko takvih primera znam, ali i te prevarene većinske vlasnike,koji su imali poštene namere u privatizaciji,koji su uložili svoj novac i koje je država izigrala, najčešće lažnim prikazivanjem i umanjivanjem stvarnih dugova, država mora da obešteti.

Pored toga, treba pokreniti krivične procese protiv ljudi zaposlenih u Ministarstvu ekonomije, Agenciji za privatizaciji,Akcijskom fondu, Beogradskoj berzi,Komisiji za hartije od vrednosti, Centralnom registru, protiv privatizovanih savetnika i revizorskih kuća,kao i protiv nekih brokerskih kuća jer su učestvovali u zločinačkom udruživanju pljačkanja države i građana Srbije.

Na osnovu svega što sam izneo i na osnovu svega što je već bilo u medijima, na osnovu mnogo veće građe koju posedujemo i na osnovu ispovesti svih prevarenih manjinskih akcionara,koji mogu da svedoče da je sve što sam napisao samo deo jedne velike istine, interesantno je da se emisija Insajder nikada nije bavila ovim slučajevima direktne pljačke u procesu pljačkaške privatizacije, odgovorno tvrdim da je predsednički kandidat DS običan – prevarant i lažov.

Nemojte da glasate za tog prevaranta i lažova.

Nadam se da će taj iskompleksirani folirant uskoro morati, zajedno sa svojom žutom bandom, da sedne na optuženičku klupu i da će pred narodom odgovarati za zločin koji je počinio državi i građanima Srbije.

Nema katarze dok se krivci ne izvedu na sud i dok im se ne konfiskuje imovina nastala na privilegijama i pljačkama države i građana. To je najbolja kazna za njih. I da im se zakonom zabrani dalje bavljenje politikom.

Beograd, 22.04.2012
 

 

SHARE