LALE

LALE

piše : Branko Dragaš, 27.08.2012

Život je pobedio Nušićevu vrcavost.Više ne treba pisati komedije, život u Srbiji je nadmašio sve Nušićeve komade.Ovoga puta radi se o jednom liku iz afere Agrobanka.Njega sam bio potpuno zaboravio,dok nije izronilo njegovo ime u ovoj novoj aferi.
Nova vlast je najavila, prepodobnim i samilosnim glasom potpredsednika Vlade i ministra odbrane,koji traži razumevanje javnosti za njihovu politiku, da niko neće biti pošteđen u aferi Agrobanke i da  je počelo hapšenje velikih igrača. Nažalost, to nije tačno.Veliki igrači,koji su davali naređenja kome da se puštaju krediti,koji su,zapravo,upravljali Agrobankom, ostali su po strani,nisu uhapšeni i ostaje nam da vidimo da li nova vlast ima ozbiljne namere da se obračuna sa organizovanim kriminalom u državi i sa nezaustavljivom korupcijom. Pošto riba smrdi od glave i tako se čisti, nadamo se da nova vlast neće odustati od namere da pohapsi glavne igrače ove nameštene političke pljačke.
Za sada nam je ostalo da se bavimo procesuiranim likovima.

E,jedan od takvih likova je i Radoslav Sekulić – Lale, poslovni čovek i bivši predsednik opštine Ivanjica,koji je uhapšen zajedno sa svojim sinom.Prema izveštajima novina, Lale je, zajedno sa sinom, uhapšen u porodičnom stanu,već se bio obuka i spremio da krene u uobičajnu šetnju,kada su ušli inspektori da ga povedu u stanicu policije.Kada se policajci zakucali na vrata, Lale se vratio u krevet i počeo je naglas da kuka.Inspektori su ga puna dva sata molili da ustane i da prestane da kuka, ali on je odbijao.Kukao je i zapomagao sve dok mu inspektori nisu zapretili da će pozvati interventnu brigadu da ga iznese iz kuće. Tada je pristao da ustane i pođe u policiju, sve vreme trvdio da je nevin, da je radio sa drugovima iz vrha vlasti i da je radio specijalne poslove za obezbeđivanje novca Socijalističkoj partiji.
Na pitanje novinara o izjavama optuženog Laleta, iz vrha SPS –a su odgovorili da ne treba Laletu verovati na reč jer on, baš ovako su izjavili ,“ … ima pravo da laže i po zakonu u korist svoje odbrane!“ Kako se može i sme lagati po zakonu nije jasno,ali to su izjavili visoki funkcioneri vladajuće partije.
Meni je svakako interesantan Lale i čitav njegov slučaj.O njemu sam hteo davno da pišem, priča bi se zvala – „ HIJENA“ i moji prijatelji znaju gotovo većinu anegdota o ovom socijalističkom bizmismenu i tranzicionom novobogatašu.Dobro je što tu priču nisam ni počeo da pišem, jer ne bi imala ovu celovitost koju danas,posle ovog hapšenja i komičnog kukanja, mogu da uokvirim u literarno štivo.Ipak,sačekaću da se sve još zaokruži,ko zna šta će sve još da izađe na videlo,  i posle toga ću da napišem prilog istoriji beščašća u Srbiji.
Za ovaj tekst i za znatiželjnu javnost,koja nema pojma ko je to Radoslav Sekulić Lale,moram da priznam da i devedesetih godina mnogi nikada nisu čuli za njega,dovoljno je da naznačim osnovne konture karakternog lika naše tranzicije.
Zapravo, Laleta sam upoznao još osamdesetih godina,kada je bio direktor velike tekstilne kompanije „ Javor“ Ivanjica,koji se uzdigao od čuvara na kapiji fabrike do prvog čoveka fabrike, da bi kasnije, prema nalogu Miloševića.kao stručan kadar, bio prebačen za direktora Savezne uprave carina.Literarne opise ovoga neobičnog lika ostaviću za pomenutu priču,ali njegov uspeh i bogatsvo je raslo iz godine u godinu, tako da je 1996 godine,prema mojim procenama, bio najbogatiji čovek u Srbiji.To,naravno, javnost nije znala, jer Lale nema potrebu da se eksponira u javnosti,nema potrebu da kupuje skupe vile,jahte i da se provodi pred paparacima, nego pripada onom zelenaškom sloju špekulanata koji su tvrdice,koji teško plaća ručak,koji je nemilosrdan u poslu,koji na svakom poslu mora mnogo da zarađuje, koji zna kako se postavlja i vodi posao,za razliku od ostalih srpskih tajkuna i koji je prošao praksu i zna sve tajne srpskog biznisa.
Laleta sam nazvao papom svih prevara, koje se vrše kroz državu i prosto je neshvatljivo kakve je sve on kombinacije mogao da smisli da bi napravio veliki profit za sebe, na štetu države i svih nas na tržištu.I sve je bilo,kako oni vole da istaknu, po zakonu.Kada sam uporno ponavljao, da je i Hitler pravio koncentracione logore po zakonu i da je Staljin slao političke neistomišljenike u Gulag ,takođe, po zakonu, odmahivali su rukom i nastavljali da kradu po zakonu.To su nastavili i neoliberalni tržišni fundamentalisti u najvećoj pljački ,osmišljenu po zakonu o privatizaciji.
Tih osamdesetih godina, kada smo se upoznali, nisam mogao da verujem, radeći na tržištu novca državne banke, da Lale može tako vešto da osmišlja finansijsko-trgovačke kombinacije u kojima državna banka uzima samo kamate iz poslova, dok Lale i njegove firme, uvek je radio paralelno preko nekoliko firmi,uzimaju velike profite iz tih kombinacija.Kada sam mojim pretpostavljenima ukazao na tu nelogičnost i da Lale, koristeći finansijska sredstva naše banke i našu inertnost, uzima velike zarade iz posla, oni su mi odgovarali da iza Laleta stoji vrh socijalističke države, da Sloba visoko ceni Laleta, da mu je dao odrešene ruke i da sve što Lale radi zna Milošević i to lično odobrava.Nisam verovao u tu priču.Smatrao sam da je to Laletov jeftin marketing, da Milošević nešto malo od toga zna, jer njega tada poslovanje privrede nije ni interesovalo,pa sam nastavio da pratim njegove poslovne uspehe. Bilo je još tada socijalističkih direktora koji su gradili političke fabrike i koji su izvlačili novac za svoj grad,regiju i mnogo manje za sebe, ali Lale je za sve njih bio najlukaviji,najbezosećajniji i najnemilosrniji igrač na tržištu,koji je najviše uzimao samo za sebe.Kome je posle lično davao,ne mogu to da tvrdim,ali da je imao naklonost i podršku vrha socijalističke vlasti, to je bilo van svake sumnje.Za sve koji su to zaboravili podsećam na 1989 godinu kada je Milošević tako divljački i sumanuto upao u platni promet SFRJ, cifra je bila preko 1,5 milijardi dolara, o tome je cela svetska štampa nedeljama pisala,Lale je bio najbliži u tom zatvorenom krugu socijalističkih direktora koji su osmislili ovu , za Srbiju pogubnu,finansijsku pljačku.Slovenci su to sve radili mnogo suptilnije i veštije.
Uostalo, tvrdim to kao profesionalac na tržištu, Lale nijedan posao nije mogao da završi bez države,bez državne podrške,bez državne infrastrukture i bez državne zaštite, bio je državni funkcioner koji je pravio svoju privatnu imperiju,kada je sve zaokružio napustio je državne funkcije, ali je svoje ljude imao u vrhu socijalističke vlasti.Ovo namerno ističem, jer posle petooktobarske kontrarevolucije, Lale nije bio u središtu pažnje i nije dobijao poslove, ali kada su socijalisti počeli kohabitaciju sa režimom Tadića, tada se Lale vratio u igru, da bi danas završio kao glavni  optuženi za pljačku Agrobanke.
Lale je čovek pohlepe i moja priča treba da pokaže da je pohlepa bolest kojoj je teško naći leka.Pohlepan čovek ne može da se zaustavi,jer ga prokletstvo otimanja,prisvajanja i nagomilavanja neprestalno tera da nastavi dalje.Grabežljivost i proždrljivost  ne može da nahrani prazninu u pohlepnom čoveku.Takav čovek ne može da stane,da povuče kočnicu, da se isključi i da se posveti nečemu drugome.Lale je to mogao da uradi već 1995/96 godinu,kada je tražio da se hitno vidimo,uplašen što stotinu hiljada ljudi protestuje na ulici,znajući da sam dobar sa Đinđićem, tražio je, ukoliko dođe do promena,ukoliko se sruši Milošević, da njega niko ne dira i da je on spreman da finansijski pomogne opoziciji.Kako sam finansirao opoziciju i nisam se bavio operativnim političkim organizovanjem opozicije,prvenstveno Demokratske stranke, odbio sam da budem finansijski posrednik i odlučio sam da Laleta upoznam direktno sa Đinđićem.Tako su se oni prvi put sreli u kancelariji moje firme i tu je moj deo posla bio završen.Šta se posle dešavalo stvarno ne znam.Nije me ni zanimalo.Smatrao sam da je najvažnije bilo da srušimo režim Miloševića i donesemo demokratiju u Srbiji. Ni slutio nisam na šta će da se izrodi vladavina  nekadašnjih opozicionara.
Interesantno je napomenuti, da je još početkom devedesetih godina Lale praktikovao begstvo u bolnicu kada bi nešto dobro zabrljao.To mu je bio manir koga se,koliko vidim, nije oslobodio do danas.Pouzdano znam da je ležao na VMA i primao infuzije,zbog navodne slabosti organizma, da bi ,isključigvši  brzo infuziju,čuvši da stranci hoće da sklope posao sa jednom beogradskom tekstilnom kompanijom, požurio kao državni funkcioner na taj sastanak,prekinuo ga, preoteo posao i usmerio ga na firmu koju je on kontrolisao,zaključio ugovore i vratio se u bolnicu da prima infuziju.To je taj  mag špekulacija kroz državne poslove za svoje lične potrebe.To je vešti poslovni čovek koji je menjao zakone prema njegovim potrebama.Navodim jedan interesantan primer, kada je ,početkom devedesetih godina,donet zakon o zabrani izvoza košulja broj 43, poslanici ne čitaju zakone i glasaju po naredbi, to je dovelo do opšte pometnje među proizvođačima košulja,da niko nije znao kako je donet taj zakon,ko ga je predložio,da su svi bili u čudu i nisu mogli da rade dok se zakon nije izmenio, da bi jedini radio Lale,koji je smislio tu prevaru,da je on izvezao sve zalihe košulja i preuzeo izvoz drugih fabrika, zamislite da su odabrane baš košulje broj 43, koje se najviše prodaju, a ne neki veći ili manji brojevi,da je trebalo nekoliko meseci da se promeni taj stupidni zakon i da je,na kraju, sve pripisano greškama daktilografa i administracije, tako da je Laki na ovom poslu zaradio nekoliko miliona nemačkih maraka.
Slične podvige kroz administrativne lavirinte pravio je svakodnevno.To je ono malo što ja znam i što mi je sam priča.Znam da je jedne prilike, smejao se kao hijena dok mi je to pričao, tako mi se rodila ideja da napišem priču o njemu, rekao da je poslao čitavu kompoziciju voza praznu u Segedin, da je vratio čitavu kompoziciju praznu nazad za Suboticu i da je na tom šetanju prazne kompozicije zaradio nekoliko miliona maraka.Viđali smo se na kratko nekoliko puta mesečno i nije mogao da razume moje eksponiranje u javnosti.Nije mogao da shvati da neću da radim poslove sa njim i visoko je cenio moje stručno znanje i iskustvo na stranim tržištima. Jednom sam mu pomogao u Sofiji, gde sam imao veliku kompaniju i jak uticaj u vrhu vlasti,kada se zaglavio u hotelu Šeraton u sobi,kada nije smeo da izađe ,jer je nekim Arapima bio obećao neki poslovni aranžman i sve ih je prevario,pa su oni,ljuti na njega,zabarikadirali ga u sobi hotela i nisu mu dali da izađe,dok ne ispuni preuzete obeveze.Pozvao me je na smrt preplašen, zakukavao je kao sada dok su ga hapsili,preklinjao je i molio da mu pomognem,jer nema više kome da se obrati i ja sam povukao sve svoje veze u ministarstvu policije Bugarske,izvadili ga iz nevolje i vratili ga za Beograd.Kada me je video, zagrlio me je snažno i nastavio da priča o novim kombinacijama.Nikakve topline i nežnosti nije bilo u njemu.To je bio čovek bez emocija i nabijen samo svojim ličnim interesima.
Posle sam čitao afere oko uvoza citostatika i to mi je sve išlo uz tog nemilosrdnog špekulanta.Opet je bežao u bolnicu i odlazio je u Švajcarsku,gde mu je glavno finansijsko sedište.Ponovo se pozivao na bolest. Kukao je i zapomaga,optužujući uvek druge. Danas je uhapšen zbog afere Agrobanke.
Sve sam ovo ispisao jer me je motivisalo to što sam pročitao u novinama da je Lale kukao  i da se pozivao na bolest.Moje mišljenje je, poznavajući ga dobro, da je on smišljao finansijske kombinacije kako da se prevari Agrobanka,ali da on to nije mogao da uradi bez zaštite nekog u vrhu države.Ko ga je štitio? Sigurno vrh SPS-a, jer on za njih radi čitav život i on je dobar deo novca usmeravao stranci i ljudima iz stranke.Njegova pohlepa je bila nezadrživa .Neshvatljivo mi je da neko ko je imao toliki novac,koji je rešio sve svoje životne probleme,koji nije morao više ništa da radi, da nije mogao da se povuče i uživa u svom bogatstvu,nego je morao da nastavi još jedan krug obmana,koje su ga došle glave.I šta sad? Šta će biti sa junakom ove nove prevare?
Sada je na redu nova vlast.Ona sada treba da pokaže da li je stvarno spremna za odbranu države od organizovanog kriminala.Već sam sve napisao u mom tekstu“ Hapšenja“, šta nova vlast treba da radi. Vučić pokušava da nas ubedi da je uhvaćen vrh hobotnice ovim hapšenjem.To je velika greška.Lale nije vrh hobotnioce, on je samo vrhunski operativac na terenu.Hapšenjem Laleta i zaplenom čitave njegove imovine,mislim da je ta odluka presudna da bi on konačno sve  progovorio, može se dobiti zaštićeni svedok koji će sve ispričati.Pošto je i Duško Antonić plakao dok su ga uvodili u policijska kola, mislim da Vučić sada ima otvoren put prema glavnim kriminalcima u vrhu države.Kažu da je Korićanac već izgovorio imena dva visoka politička funkcionera. Čekamo rasplet.Hoćemo li ,napokon, dobiti glavne gazde?
Lale je šekspirovski lik. Koji je dostojan mletačkog trgovca.
Beograd, 27.08.2012