Početna Tekstovi i kolumne Svedok Laki keš

Laki keš

1214
0
SHARE

Uzmeš kredu i sve je u redu! Lizing po ukusu! Vulgarna reklama devojke koja jezikom liže karoseriju automobila. To lizanje treba da predstavlja povoljne uslove za kupovinu kola na lizing. Banke se utrkuju da privuku što više klijenata jer im nude kredite. Laki keš! Bez žiranata! Bez depozita! Bez papira! Bez èekanja! Uzmeš i nosiš!

Kao da je besplatno, ali nije. To je samo privid. Bankari su pripremili zamku za siromašne i naivne graðane. Laki keš krediti su laki i dobijaju se u kešu. Ali postoji, ipak, jedan veliki problem. To su samo – krediti! Uprkos svim reklamama ne treba zaboraviti da je to novac koji se mora vratiti. I tu se krije velika opasnost. Možete postati dužnièki rob. Otplate su vam postale teški okovi oko vrata. Ako æe vam pomoæi za utehu treba da znate da je svaki graðanin Amerike višestruko zadužen.

Procenjuje se da je dug graðana narastao na iznos jednogodišnjeg društvenog bruto proizvoda i da iznosi skoro 11.000 milijardi dolara. Svaki graðanin SAD je savremeni rob koji vuèe nevidljive bukagije. Savremeni kapitalizam je razvio savršeni sistem porobljavanja graðana. Više nema logorske žice. Svi se nalazimo upleteni u internet mrežu. Ropstvo je dobrovoljno jer robovi sami sebi nameæu kreditni jaram oko dužnièkog vrata. Banke su postale glavni èuvari i teraèi robova. Još je vrcavi Mark Tven rekao da vam bankari daju kišobran kad je sunèano, a uzimaju ga nazad kad poène da pada kiša. U Srbiji sija kreditno sunce i bankari se utrkuju ko æe više kišobrana podeliti pre velikog pljuska koji se sprema. Korisnici kredita se nalaze povezani, kao stradalnici poeme I. G. Kovaèiæa „Jama“, kojima su uši bile probušene zajednièkom žicom, nad ponorom života i samo ih uredno vraæanje kredita može izbaviti od pada u jamu.

Ako, dakle, hoæe da izbegnu bankrotstvo, moraju mnogo da rade da bi vratili uzete kredite. Sve što su odjednom dobili nastalo je zaduživanjem. I mora da se vrati. Naravno, uveæano za kamatu. Tako se graðani drže pod apsolutnom kontrolom. Veliki Brat prati vraæanje kredita. Ako zakasnite jedan dan uredno stiže zatezna kamata. Nema opuštanja. Sve mora biti pod kontrolom. Ako ste imali prilike da boravite u velikim amerièkim gradovima u vreme odlaska na posao ili povratka sa posla, mogli ste da vidite robotizovane pojedince koji, sedeæi u svojim kolima kupljenim na lizing, jure da zarade novac kako bi mogli da vraæaju kredite.

Sve su odjednom hteli, ali su izgubili slobodu. Nemaju vremena više ni da razmišljaju. Vreme je novac koji ne smeju izgubiti jer se rate kredita plaæaju meseèno. U komercijalnoj civilizaciji nema demokratije. Savremeni podanik ima ogranièenu suverenost i ne sme da se pobuni protiv oligarhije. Oligarhija kontroliše vraæanje kredita. Slobodni izbori su farsa. Izbori služe za zabavljanje puèanstva. Otuda izbori toliko lièe na cirkus. Nema više državnika. Politièari su postali klovnovi. Klovnovi zasmejavaju plutokratiju.

Mali Amerikanac zna da ništa ne može da promeni u totalitarnom društvu u kome su bogataši sve bogatiji i zato, pritisnut kreditnim teretom, gleda da ne izgubi posao. Strah od gubitka posla, prema poslednjim istraživanjima amerièkih sociologa, postaje najveæi uzrok depresije savremenog sveta. Recesija pogaða radna mesta i sve veæi broj ljudi ostaje bez posla. Kada ostanete bez posla nemate novac da vraæate kredite. Morate da prodate imovinu. Milosti nema. Ništa lièno. Biznis je biznis. Kredit je kredit. Kamatu svi moraju da plaæaju. Na vreme.

Svi moji prijatelji iz Amerike beže od bankarskih kredita. Bankari su toliko napadni da su postali nesnosni. Jedan prijatelj, iznerviran stalnim uznemiravanjem, prijavio je neke banke da narušavaju njegovu privatnost. To što se dešava u samoj Imperiji danas se dešava u celom svetu. Seæate li se kako je predstavnik svetske banke u Beogradu, gospodin Saliven, molio, nakon Velikog Prevrata novi režim da uzima što više kredita. Države koje se ne zadužuju su najveæi neprijatelji finansijske oligarhije koja upravlja svetom. Hvale vas, daju vam najbolje ocene i izmišljaju nagrade samo da bi se što više zadužili.

Prema poslednjim podacima za poslednjih dvadeset godina zemlje u razvoju su otplatile putem kamate sve uzete kredite i ostala im je opet glavnica u iznosu od 4.000 milijardi dolara. To je novo ropstvo. Nema više potrebe kao u ranijim vekovima da osvajate tuðe teritorije, vodite ratove i gubite vojnike. Dovoljno je da štampate dolare bez zlatnog pokriæa. To priznaje i guru neoliberalizma Milton Fridman koji kaže da nije problem što SAD štampa dolare bez pokriæa i njima kupuje naftu, sve dok te zemlje daju naftu za dolare, treba samo spreèiti, naglašava pobornik slobodne konkurencije i slobodne trgovine, da se ti lažni dolari ne vrate na amerièko tržište.

E, to je onda opasno. Dok se to radi u tuðoj kuæi to je dozvoljeno. Dok se lažnim dolarima kupuje neophodna nafta onda je takva špekulantska trgovina – OK. Ali kada Kinezi naprave 69 milijardi dolara na izvozu tekstila u SAD, onda to nije u redu i traži se zaštita domaæeg tržišta. To što raste zaduženost zemalja u tranziciji, podržava se od strane Svetske Banke i MMF-a. Uzimajte kredite! Laki keš! Okujte se sami! Svaki graðanin Bugarske zadužen je 324 evra, Maðarske – 1602 evra i Hrvatske 2157 evra. Hrvatska je za nekoliko godina postala najzaduženija zemlja jer joj je dug narastao na fantastiènih 33 milijarde dolara. A Hrvatska je postala zadužena od momenta kada su joj uništene domaæe banke. Danas je 96 odsto hrvatskog bankarstva u rukama stranaca.

Taj isti scenario se sada priprema Srbiji. Prvo je asistent za Guvernera namerno žrtvovao èetiri velike banke da bi otvorio prostor za dolazak stranih banaka, a onda je, sve pod parolom reforme, rasprodao preostale domaæe banke. Bankarski sektor se nalazi u rukama stranaca. Prvi sam se još pre dvadeset godina zalagao za dolazak stranih banaka kako bi se pojaèala konkurencija na finansijskom tržištu. Ali sam smatrao da je sasvim dovoljno da se stranim bankama prepusti samo 25 odsto tržišta. Zašto èitavo tržište? Da li su strane banke donele novac u Srbiju? Nisu. Doneli su osnivaèki kapital koji su vratili kada su poèeli da prikupljaju štednju. Danas štednja dostiže, prema hvalospevu reformatora, èitavih 2 milijarde evra. Banke uzimaju novac od graðana i plaæaju im kamatu od 3 – 5 odsto godišnje, dok im plasiraju kredite po kamatama od 12 do 40 odsto godišnje. Tako banke postaju uspešne. Uspešne u bankrotiranoj privredi.

Eto objašnjenja kako je moguæe da u gradovima Srbije preduzeæa ne rade, radnici su otpušteni i nezaposlenost se uveæava dramatièno, dok istovremeno u centralnim ulicama nièu prostori, uvek ekskluzivni i šljašteæi, banaka koje otvaraju sve više filijala. Prema zvaniènim podacima graðani Srbije su zaduženi svega 147 evra. To – svega – daje prostor bankama da poveæaju kredite graðanima, jer graðani za razliku od nelikvidne privrede, sa procentom od 98 odsto, vraæaju uzete kredite. Graðani Srbije su gladni kredita. Ako se poredimo sa prezaduženom Maðarskom onda možemo da se zadužimo svako pojedinaèno još 1457 evra.

Ukoliko, recimo, milion ljudi odluèi da uzme kredit, banke mogu da plasiraju još 1,457 milijardi evra i to je prostor koga one danas osvajaju. Agresivne reklame i laki keš krediti su samo posledica kalkulacije da postoji veliki prostor za novo zaduživanje graðana. Kako se krediti daju uz valutnu klauzulu, zbog zaštite od predstojeæeg znaèajnog klizanja dinara, banke su se potpuno zaštitile od rizika.

Nažalost, neæe doæi do razvoja srpske privrede. Banke velike kredite odobravaju samo državnim kompanijama koje moraju da vraæaju uzeti novac. Ako, pak, ne vrate nije ni strašno jer æe te kompanije vrlo brzo krenuti u privatizaciju i banke æe naplatiti svoje kredite. Veliki prostor ne postoji ni za razvoj preduzetništva. Ukoliko neko uspe da dobije stambene kredite sa niskim kamatama ili kredite za poèetak biznisa po kamatama sa razvijenih tržišta, to je samo izuzetak. Ti krediti se obezbeðuju iz depozita po viðenju klijenata. Banka može uvek marketinški odvojiti novac za takve kredite kako bi privukla nove klijente.

Sve u svemu – budite oprezni! Moj savet svima: NE UZIMAJTE KREDITE! Èuvajte se devizne klauzule! Naredne dve godine biæe izuzetno teško. Kurs æe se znaèajno pomeriti. Nemojte da se zadužujete! Pokušajte sami. Uzmeš kredu i dobiješ bedu! Bežite iz reda! Šta èekate? Još ste tu?

Svedok 25. oktobar 2005.

SHARE