Tehnologija vladanja kroz istoriju se nije bitnije menjala. Samo su obmane i dekor uvek bili novi. Suština je uglavnom ostajala ista. Vlastodršci su pohlepno grabili sve za sebe, ubeðujuæi siromašne i obespravljene da žive u pravednom društvu. Sistemi su se menjali onda kada više niko nije verovao u zvaniène laži. Niko, osim vladajuæe garniture. To je bio i njen zvanièni kraj. Nezadovoljstvo mase kontrolisala je neka spretna i organizovana grupacija koja je tražila prostora za sebe. Kada bolje pogledate i razmislite, videæete da su lièni razlozi i motivi bili presudni u uzdizanju istorijskih liènosti. Dakle, istorijski dogaðaji su poslužili mnogim slavnim liènostima da naðu spas od sopstvenog ludila.
Zbog prevelike i nekontrolisane, bolesne taštine, oni postaju voðe i mesije. Dolaskom na vlast, u prvo vreme vešto prikrivaju svoje ludilo da bi, kasnije kada se ustolièe, pokazali svoje nakazno lice. Sve diktature i tiranije nastale su na borbi protiv diktatora ili tiranina. Žrtve su uvek bile široke narodne mase, slobodoumni pojedinci, institucije i pravda. Profitirale su avangarde, lideri, partije i oligarhije. Èoveèanstvo je lutalo i tumaralo tražeæi izbavljenje i put spasa. Ali, spasa nije bilo. Lažni proroci i mesije su nudili spasonosna rešenja koja su ustolièavala njihovu vlast. Manipulacija je bila dozvoljena pod razlièitim parolama. Ne moramo se vraæati u daleku istoriju, dovoljno je da se osvrnemo na tragiène dogaðaje u prošlom veku.
Uzmimo za primer samo nesretna iskustva našeg naroda. Najpre nas je avangarda radnièke klase decenijama ubeðivala kako æe na zemlji stvoriti komunistièki raj i da je diktatura proletarijata legitimno sredstvo, da æe ljudski rod da usreæi i dovede u red. Projekat inženjera ljudskih duša oko usreæivanja se pokazao potpuno promašen, dok su redovi za sibirske logore i za izbeglištvo u inostranstvo bili sve veæi. Fraza o diktaturi proletarijata pretvorila se u krvavu diktaturu crvene buržoazije. Moæna komunistièka imperija je decenijama izdržavala najezde svih neprijatelja naroda, ali se raspala iznutra sama od sebe, bez ispaljenog metka, uprkos moænim raketama sa nuklearnim glavama. Zašto se raspala? Sistem vladavine avangarde radnièke klase porušio je sve moralne stubove na kojima je poèivala ideja o bratstvu, jednakosti i slobodi. Obesmišljeno je sve oko èega su ljudi ginuli, uvereni da grade pravedno društvo. Ništa više nije moglo da saèuva lažni socijalizam od propasti.
A onda su se pojavili lažni nacionalisti. Željni vlasti i materijalnog blagostanja skrivali su svoje namere iza opasnih parola o ugroženosti nacije i o nebeskom narodu koji je pozvan da se bori za svetsku pravdu. Ratne trube su zvuèale na sve strane samo da bi se spreèilo nezadovoljstvo osiromašenih graðana koji, izluðeni i izmanipulisani, nisu smogli snage da razmišljaju sopstvenom glavom. Niko nije govorio o tome kako da se bolje živi i kako da se izgrade graðanske institucije. Ideologija krvi i tla je pomutila razum veæini balkanskih naroda. Katastrofa je bila neizbežna. Pogotovo kad znamo da je meðunarodna birokratija tražila svoje liène interese u balkanskoj drami. Svako ko je pokušao da kritièki razmišlja bio je ismejan i gurnut u stranu. Tako smo svi izgubili. Što je gubitak bio veæi, to je više ljudi bilo u opoziciji lažnom nacionalizmu. Na kraju, despot je srušen na izborima a graðani su na ulici samo odbranili svoju izbornu volju. Iza vladavine lažnih nacionalista ostali su leševi, rastavljene i raseljene porodice, invalidi, siromašni, beda i depresija razoèaranih i prevarenih graðana. Èitavu deceniju smo izgubili dok nije srušena ideologija primitivizma.
A onda su došli reformatori. Novi izbavitelji i spasioci. Dobili smo novu laž. Umesto velièanja radnièke klase ili nacije, danas je na delu ideologija neoliberalizma koja propagira reforme. Posle skoro dve godine vladavine reformatora, preko 80 odsto graðana je nezadovoljno politièkom i privrednom situacijom u zemlji. Izgleda da se brzo opameæujemo. Ne moramo da èekamo decenije da bismo srušili demagoge na vlasti. Nešto smo ipak nauèili iz istorije. Reformatori, nažalost, nisu ništa nauèili. Ponovili su iste greške njihovih neuspešnih prethodnika. Željni vlasti i materijalnog blagostanja poèeli su na isti naèin da vladaju. Èak vrše istu kontrolu finansijskih tokova, medija, policije i vojske. Nisu se odrekli ni usluga organizovanog kriminala. Tvrde da nema alternative i da su oni najbolji. Ko kritikuje njihovu vlast, napada i koèi reforme i treba ga izolovati. Na svu sreæu, ne šalju nas u koncentracione gulage. Oni poštuju meðunarodne standarde i plaše se da izgube finansijsku potporu svojih mentora. Dovedeni su da rasprodaju društvenu imovinu i zemlju pretvore u koloniju.
Sebe vide kao dobro plaæene najamnike koji æe primitivnom i budalastom narodu prodavati gnusne laži o boljem životu.
I tako, ništa se ne menja. Borba za bolji život, slobodu i pravdu se nastavlja. Važno je da što pre prepoznamo laži. A to danas više nije teško. Skupo smo platili sve zablude i verovanja. Graðani Srbije traže odgovorne državnike. Traže politièare koji æe raditi u interesu države i naroda. Koji æe biti vredni, pošteni i neæe lagati. A to je najvažnije za poèetak.
Posle æe sve iæi lakše.
Beograd, 06.08.2002. god.
