Budimpešta gori.Građami su izašli na ulice. Obračuni sa policijom su sve žešći. Istorija se ponavlja po ko zna koji put. Kada je ugrožena demokratija, kad instititucije sistema zakažu, kada premijer države, koji je u vrhu po ličnom bogatstvu, prizna da je u predizbor kampanji njegova stranka lagala mađarsku javnost i to, kako je iskreno priznao, lagali su i ujutru i uveče, da su porazni učinci njegove vlade, doslovno je rekao da ne može da se citira nijedna ozbiljna mera vlade kojom može da se ponose; onda je potpuno normalno da nastane pobuna, da građani uzmu stvari u svoje ruke i da ne veruju polititičarima koji tako gnusno lažu. Premijer Ferenc Đurčanj je na zatvorenom sastanku, čije su tajne informacije procurile u javnost i izazvale pobunu, istakao da su u Mađarskoj na redu teške ekonomske reforme, nakon šesnaest godina sprovođenja tranzicije, i zaključio:“Nema mnogo izbora. Nema ga jer smo zajebali stvar. Ne malo,mnogo. Nijedna evropska zemlja nije uradila tako glupo kao što smo mi urdili.“
Završen citat. Nastavak pobune. To je mišljenje mađarskog ppremijera o njihovoj tranziciji. Reformama koje su toliko omiljene bile kod naših transparentnih neznalica na vlasti. Opominjao sam na samom početku da nije dobar mađarski primer. Imao sam početkom devedesetih tri firme u Mađarskoj: u Budimpešti, Baji i Bataseku i video sam koje sve greške prave naši susedi. O tim greškama, kao i o greškama iz drugih tranzicionih zemalja, govorio sam reformatorima, nadajući se da će oni iskoristiti moje iskustvo sa tržišta da ne ponovimo iste te greške.
Nažalost, tranzicija u Srbiji je najgora. Hoće li to građani Srbije shvatiti tek 2016 godine, ostaje da se vidi. Nadam se da će proces otrežnjavanja ići mnogo brže nego sa rušenjem despotije. Sada se nalazimo na polovini tog puta , nezadovoljstvo građana na terenu je ogromno, ali je još veće njihovo nepoverenje, tako da još uvek nema neke organizovane snage koja če da stekne poverenje prevarenih ljudi i koja će da organizuje građanske proteste radi ubrzavanja procesa demokratizacije društva. Organizovane opozicije nema. Sve stranke su na vlasti. Svi stranački prvaci lažu. Ali još nisu objavljena njihova priznanja.
Moram da istaknem, danas je mnogo teže organizovati opoziciju nego na početku, recimo, 1989. godine. Postojao je jedan čovek koji je svu vlast prigrabio sebi i svojoj partijskoj klijenteli, dok su sve partije danas na vlasti i uzimaju koliko kojoj treba, uvek medijski optužujući one druge da znatno više kradu od njih. Socijalisti su se plašili da Vođa nešto ne sazna i živeli su u stalnom strahu da to što uzimaju mogu vrlo brzo da izgube ako ne budu lojalni podanici Vođe i partije. Reformatori su razbili kult vođe i uveli su samoupravno dogovaranje i sporazumevanje oko pljačke. Dogovor je bio da se niko nikome ne meša u pljačku, da svako krade u svom feudu i da nikakve kontrole nema, jer su svi oni svesni da takvo samoupravno pljačkanje države i njenih građana neće dugo potrajati i zbog toga političari otimaju sve što mogu., izgubivši svaku pristojnu meru.
Pobedila je poslovna filozofuja novobogataša da se sad ili nikad vrši prvobitna akumulacija kapitala i onaj ko uzme danas, brate, uzeo je i nikada ga niko više iz sadašnje vlasti neće pitati kako je do tih prvih para došao. To je otvoreno pre nekoliko godina priznao prepredeni i proračunati Labus, koji se na vreme izvukao iz kolektivnog samoubistvu šifrovane organizacije sa njihovim, krajnje opasnim i diktatorski nastrojenim liderom, tržišnim talibanom koji priznaje da vlast neće dirati tajkune, jer i legendarni Anjeli je sarađivao sa Dučeovim režimom. Tako govori političar koji po izgledu, isturena brada, stegnute čeljusti, zaobljen podvaljak i pojedene usnice, sve više podseća na prkosnog Despota ili njegovog uzora Dučea, i takvog se opasnog demagoga treba čuvati jer izvan prljave politike njegov svet ne postoji. Taj krajnje opasni tip će preduzeti sve da decenijama ostane na vlasti, jer je njemu vlast psihološka hrana za mentalno opstojavanje, jedini lek da se sačuva od vlastitih demona, pa treba očekivati u narednim izborima da preduzme sve kako bi prešao cenzus i tako nastavio da zlostavlja i siluje politički život Srbije.
Opominjem srpsku javnost da se čuva takvog demagoga i da je sada pravo vrema da se obuzda njegovo štetno delovanje u državi , jer sve što se kasnije bude preduzelo protiv njega doneće ogromne troškove i nevolje Srbiji. Opominjem građane Srbije da se ne prodaju za sredstva Nacionalnog investicionog plana, jer su to pare poreskih obveznika koje će se suludo trošiti u novim izborima samo da bi večiti asistent prešao cenzus i nastavio da trguje i u novoj vladi, tražeći zaštitu države od svih onih koje je svojom bahatošču i isključivošću upropastio.
Politička istorija je pokazala da sam u mnogim slučajevima, nažalost , bio u pravu, te stoga smatram da imam dovoljno i stručnog i moralnog kapitala da opomenem građane Srbije na veliku nevolju koja nam se sprema. Agonija se produžava. Nacionalna nesreća uvećava. Veliki novac je u igri i zbog toga ne treba očekivati na narednim izborima ništa spektakularno. Izbori će se pamtiti po ogromnoj količini državnog novca koga će političari trošiti u svojim kampanjama za kupovinu glasova i velikim manipulacijama u kojima će svi toliko lagati i obećavati da će to biti nesnosno slušati.
Narodnjaci i šifrovana sekta već su spremili tolike količine novca za potkupljivanje birača Nacionalnim investicionim projektima da će, poznajući svest naših birača, sigurno ostvariti dobar izborni rezultat i učešće u novoj vladi. Tu novu vladu će formirati narodnjaci, šifrovani i žuti tako da će radikali biti presrećni što su ponovo izgubili i neće ni primećivati kako im se članstvo značajno osipa. Nova vlada, u kojoj se mogu pojaviti neki stari likovi iz naše nacionalne nesreće, nastaviće sve da rasprodaje, veličajući značaj evropskih integracija i značaj saradnje sa Hagom, kriminalci će se ubijati na ulicama oko crnog tržišta, privreda će ostati pod kontrolom političkih feudalaca, statistika će se falsifikovati da bi prikazala neverovatne uspehe, mediji će biti pod finansijskom kontrolom tajkuna i samocenzurom će uništiti svaku kritičku misao, intelektualci će biti plaćene sluge novobogataša i nacija će nastavljati da se zaglupljuje pink ideologijom.
Sve dok ne završe rasprodaju. A kada ne budemo imali više ništa da prodamo, postaćemo Budimpešta. Ulica će pokrenuti reforme. Oko 1,5 miliona nezaposlenih će potražiti uzroke naše propasti. Tada dolazi do otrežnjenja. Laže i paralaže ne mogu zaustaviti bes poniženih i prevarenih. Njihovu snagu treba usmeriti u obnavljanje države i nacije.B ez katarze nema boljeg društva. Svako treba da dobije što je zaslužio. Ali otetu imovinu treba vratiti narodu.To je jedina kazna koja pogađa krivce naše nesreće. I to se mora uraditi. Još dok vatre budu gorele.
Objavljeno u listu Tabloid broj 108, 28. septembar 2006. pod naslovom „Opominjem!“
