Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Kvarenje naroda

Kvarenje naroda

863
0
SHARE

Nikada u istoriji civilizacije nije bilo ovakve Imperije kakvu danas predstavlja SAD. Sve dosadašnje imperije, bez obzira koliko dugo trajale, imale su ogranièenu moæ, odnosno bile su omeðane sopstvenim prostorom na kome su sprovodile zakone i vlast, a izvan tih granica za njih nije bilo ništa. Zapravo, svi ti mnogoljudni i razlièiti narodi van granica imperija, koji su imali sopstvenu kulturu, religioznost i društveni život, bolje reæi – sopstveni pogled na svet, nazivani su jednim pogrdnim imenom – varvari!

Bilo da su imperije nastajale na istoku ili pak na zapadu, jednako okrutne su bile prema varvarima i za njih je važio èelièni zakon koji je dozvoljavao da svi oni budu ubijeni ili pokoreni kako bi se državotvorni mir i blagostanje imperije saèuvali.

Naravno, najgore su uništavani narodi koji su živeli na samoj granici imperije, dok su oni udaljeniji bili manje interesantni i mogli su uživati u sopstvenoj slobodi da grade osobeni pogled na svet. To je bilo presudno za dalji razvoj civilizacije.

Kada bi rastrovane i razvratne imperije poèele da propadaju i da se raspadaju, što je bila prirodna posledica njihovog zaokruženog i zatvorenog tapkanja u mestu, jer nijedna više uzvišena ideja ili misao nije imala svoje utoèište, onda su na istorijsku pozornicu stuplali drugi narodi, varvari, koji nisu bolovali od opasne bolesti o sopstvenoj velièini i znaèaju. Ti drugi narodi donosili su civilizaciji novu svežinu i produžavali su nadu da æe, ipak, jednoga dana, kada više ne budemo imali kud, èovek biti primoran da stvori ugodno mesto za život na zemlji i da æe zajednica slobodnih i jednakih ljudi, ali prilièno razlièitih i i osobenih ljudi sa sopstvenim identitetom, moæi da zaštiti našu vrstu od gneva razljuæenog Boga.

Hoæe li zaista u tome upseti ostaje neizvesno, ali bar nada i vera ne umiru danas. Kada bi i tu nadu izgubili onda bi potpuno izgubio i nestao smisao i svrha našeg postojanja, a raspoluæeni i obezglavljeni èovek lutao bi izbezumljen meðu senkama i konaèno bi izgubio želju da, ipak, nešto pokuša. Borba traje do tog poslednjeg pokušaja. A ko sme da nam ga oduzme? Ko je taj koji bi se usudio? Nevidljiva granica mora da postoji i mora da odvaja bitno od nebitnog. Nijedan smrtnik ne sme nikad da je preðe. A oni koji bi iz obesti zaboravili meru i pohlepno poèeli da uzimaju više od onoga što im pripada, surovo su kažnjavani. Pre ili kasnije osveta je stizala.

Tako su se vremenom, na opšte zaprepašæenje navodnih mudraca, raspadale imuæne imperije kao kule od karata. Zvaniènici nisu uspevali da proniknu u samu suštinu tog procesa. Propast se nije mogla izbeæi. Zbog toga je sve uvek poèinjalo iz poèetka. Greške su veèito ponavljane. Civilizacija se vrtela u zaèaranom krugu. Uvek je neki nesreænik pokušavao da se izleèi porobljavanjem drugog èoveka i uništavajuæi život od Boga podaren. Uvek, dakle, samo prolivena krv i smrt. Obmane i laži bile su sve modernije, dok se broj žrtava iz epohe u epohu višestruko uveæavao. Što smo se više udaljavali od drveta i slabo osvetljene peæine, to smo bili sve suroviji, okrutniji i bezdušniji. Kako to objasniti? Nijedna životinja, bez obzira koliko krvoloèna bila, nije nanela toliko zla sopstvenoj vrsti da ju je dovela na sami rub opstanka. Kako spreèiti da razjareni demon u raspoluèenom èoveku ne zagadi i uništi sve oko sebe? Ništa nismo nauèili iz istorije života i smrti. Namesto starih, propalih i zatvorenih imperija, nastajale su nove koje su jedno izvesno vreme donosile svežinu i novu nadu, da bi, ubrzo potom, kada bi postale moæne, postale žrtve sopstvene taštine i pohlepe. I sve tako iznova, do neke nove laži.

Kada malo bolje pogledamo razvoj naše civilizacije, kada zanemarimo sve banalne razloge i opravdanja, našeg lutanja i ludila onda možemo da kažemo da se upravo tako odvijala istorija našeg propadanja. A to što danas imamo privid da se nikada nismo toliko visoko popeli, da nikad nismo bolje živeli i da, prema tome, ništa ne treba ni da menjamo, osim što moramo što više da razumemo blagodati potrošaèkog društva, treba da budemo zahvalni današnjoj Imperiji. Nikada nije takve Imperije bilo. Ona brine o svima nama. Niko ne sme da bude van njene kontrole. Ona poseduje neogranièenu i nekontrolisanu vlast. I to je sve, kako pokušavaju da nas ubede, u našem interesu.

Razlika izmeðu današnje Imperije i onih pre nje je u tome što ova današnja ne priznaje nikakve granice i teži da istovremeno porobi sve na zemaljskoj kuli. Nema slobode izvan dozvoljenih pravila. Više èak nemate ni tu sreæu da pripadate varvarskim narodima jer to više nije u interesu Imperije. Svi moraju biti pod kontrolom Velikog Brata. Nikakva proizvoljnost ili simulacija nije dozvoljena.

Oligarsi sa Vol strita su uspeli da potpuno porobe sopstvene sunarodnike i danas èitavom svetu nameæu svoju volju. Tako tiranija postaje jedini moguæi oblik života za sve. Naravno, zadatak marketinških struènjaka je da sakriju pravu suštinu tiranije i zato sve pakuju u prilièno kièastu propagandu, potrošaèki mit o sve veæem standardu, demokratiji, slobodama i pravdama za sve poslušne podanike. Iz tih praznih reklamnih spotova krije se nemilosrdno porobljavanje èitavog èoveèanstva u okviru svog pogleda na svet, vrši se bezdušna eksplotacija drugih naroda i klasa, tako da oni koji su bogatiji postaju još bogatiji, dok se primanja siromašnih smanjuju, ali se njihov broj znaèajno uveæava. To je ideologija neoliberalizma.

Velièa se korisnost i veština berzanskih manipulacija, teži se ka ekonomskom i efikasnom društvu bez morala, a surovo se kažnjavaju svi neposlušni koji ne prihvataju ropstvo. Oruðe za to sveopšte porobljavanje pojedinaca i naroda su najsavremenija dostignuæa u oblasti informacionih sistema. Razvojem interneta i kompjuterske tehnologije globalno smo postali toliko vezani da je operativno upravljanje svetom postalo igrarija. Ostvario se san mnogih bolesnih umova, usreæitelja èoveèanstva, koji su vekovima ranije pokušavali, uprkos žrtvama i troškovima, da vladaju ovom siromašnom planetom na kojoj je život uspeo, ko zna zbog èega baš tu da se rodi i da se, uprkos svim našim glupostima, kako tako razvije i održi.

Ne možemo se, nažalost, pohvaliti da je èoveèanstvo zaslužno za taj održiv razvoj, veæ moramo priznati da je današnji razvoj civilizacije pokvario sve oko sebe. Najviše i najbrže se pokvarili sami ljudi. Oni pristaju, radi potrošaèke udobnosti, da budu porobljeni i izmanipulisani, uplašeni da drugi naèin života nije ni moguæ. Teško je suprotstaviti se tolikoj sili. Nikada tolike koncentracije moæi i manipulacije nije bilo u istoriji ljudskog roda u rukama malog broja oligarha i nikada èitava planeta nije zavisila od njihove æudi. Moramo, hteli to ili ne, da priznamo. Ko zna šta nas èeka sa takvim moænicima? Uplašeni smo i zabrinuti za dalju sudbinu èoveèanstva.

Kada vidite ko upravlja svetom i kad èujete i proèitate što oni sve govore, onda ne možete ostati ravnodušni pred zlikovaèkim namerama moænih ljudi. Sve i da hoæete više i ne možete da ostanete samosvojni. Varvarski narodi ili nezavisne liènosti ne smeju da razvijaju neki svoj osobeni pogled na svet. To je strogo kažnjivo. Imperija u rastrojstvu vam to nikad neæe dozvoliti jer to podriva njene interese. Bez obzira gde živite i šta radite. Imperija je ta koja procenjuje da li zadovoljavate njene interese ili ne. Ona odluèuje da li mora da interveniše, upotrebljavajuæi èak bombe sa osiromašenim uranijom, da vas disciplinuje i privoli na poštovanje reda koga je ona uspostavila. Ta meðunarodna pravila važe samo za druge narode, dok su žitelji Imperije privilegovani i zaštiæeni od sankcija meðunarodnog kriviènog suda. Zaštita im je potrebna da bi oseæali svu su superiornost Imperije i da bi podržavali njenu vrhušku u daljem širenju tiranije.

A tiranija se širi. Naèin je uvek isti. Prvo u divlje narode dovode marionetske vlade koje sprovode interese Imperije. To se zove standardizacija i širenje graðanske tolerancije. Istovremeno, vrši se permanentno kvarenje naroda svakojakim potrošaèkim glupostima èiji je jedini cilj da uništi bilo kakav duhovni pokret otpora i sve uèini zavisnim od same Imperije, zapravo njene oligarhije sa Vol strita. Taj proces se zove tranzicija i ona se transparentno obavlja. Bez obzira gde na zemaljskoj kugli izbio sukob izmeðu zavaðenih naroda i bez obzira kakvi stvarni razlozi bili tog sukoba, Imperija æe se svuda umešati poput dežurnog policajca koji štiti red i mir na planeti jer ništa ne može da poène i da se završi bez njenog prisustva. Svi sukobi rešavaju se posredovanjem Imperije.

Naravno, ona ne zastupa ineterse sukobljenih strana, veæ u sopstvene. Gotovo apsurdno deluje èinjenica da su bombardovane zemlje koje su hiljadama kilometara udaljene od Vol strita, jer su, navodno, ugrožavale vitalne interese Imperije. Ko brani interese bombardovanih zemalja? Postaje vrlo opasno bilo kakvo protivljenje meðunarodno utvrðenim pravilima potrošaèke tiranije i svako ko se usudi da prkosi strogo mora biti kažnjen. Ukoliko, recimo, neka porodica ili pojedinac odbiju da piju Coca-colu ili pepsi colu, jer im se to piæe ne sviða, više preferiraju domaæe prirodne sokove, može se desiti u bliskoj buduænosti da ta porodica ili taj pojedinac budu osuðeni za teško krivièno delo narušavanja mira i poretka, ugrožavanje interesa Imperije i širenje anarholiberalnih ideja.

Opasno je misliti svojom glavom i imati sopstveni ukus. Jeres je imati identitet, znati svoje poreklo i korenje i odbijati nametnute standarde malograðana na vlasti. Jeres je kad pokažete neposlušnost razvijajuæi nekakav svoj pogled na svet. Vrhunac slobode je kad možete da izaberete pregršt iste robe koju vam pripremaju i iznose na svetsko tržište gurui turbokapitalizma. Jeres je ne kupovati ili posumnjati u nametnute robne marke i standarde. Svako ko se, ipak, usudi da se pobuni poput onog francuskog farmera što je svojim traktorom srušio izlog restorana McDonalds u svom mestu, mora biti najstrože kažnjen i izolovan da drugi ne bi sluèajno sledili njegov primer. Opasno je biti razlièit i tražiti ono što nije na jelovniku. Staljinistièki inženjeri ljudskih duša nisu mogli ni da naslute da æe njihov ideološki protivnik uspeti tamo gde oni nisu mogli. Oni bi bili danas zadivljeni. Kada bi videli kako oligarsi upravljaju svetom i iskreno bili bi ljubomorni što njima nije uspelo da stave pod kontrolu svakog èoveka na planeti.

Podatak da tajne službe Imperije svakodnevno prikupljaju 4 milijarde podataka o svima nama, najbolji je dokaz da svako može biti obraðen. Niko se ne može sakriti. Svaki drugi dan mogu vas pratiti i prisluškivati pomoæu satelita. Nema više nikakve sluèajnosti u svetu u kome živimo. Ko zna na koji sve naèin utièe na nas a da mi toga još nismo ni svesni. Gde je kraj nauèno-tehnološkim manipulacijama? Gde je kraj zlostavljanju? I dok pišem ove redove i dok ih vi èitate, pitanje je dana kada æe iznenada doði do neželjenog kvara koji nas može spreèiti da nastavimo dalje.

Zato hrabro kradimo osvojenu slobodu i širimo graðanski pokret otpora. Ko se ne preda i ne pristaje ima veliku priliku da uspe. Nije sve izgubljeno. Nauka i tehnika nisu ovladale celinom èoveèanstva. Znam sigurno da ima uvek, uprkos svim pritiscima ima, nešto varvarsko u nama. Nešto što se buni i opire. Ne gušite to plemenito u sebi! Pustite neka raste! Ko zna kakve nam sve plodove može doneti. Za te plodove treba živeti. Ne smemo dozvoliti da nas prevare. To što nas kradu, malo je da bi nam oduzeli bogatstvo što posedujemo. Borimo se za zajednicu u nama. Ne smemo se razoèarati i odustati jer nam je duša od Boga podarena. Ne smemo roboti postati. Glavna borba ya ljudsku dušu tej predstoji. Tiraniju moramo na svakom mestu i u svakoj prilici rayoblièavati.

Poslušajmo što nam iz daleke prošlosti poruèuje Platon:
«potpun tiranski èovek postaje onda kada po prirodi ili po naèinu života ili po jednom i drugom, postane opijen, erotièan i sulud» .
Pogledajmo izbliza kako danas izgledaju ove tri kvalifikacije tiranije.

Posmatrajuæi današnjeg savremenog èoveka možemo reæi da je on potpuno opijen tiranijom. Bez obzira da li konzumira hranu, alkohol, lake droge ili estazi, da li pohlepno nagomilava proizvode potrošaèke civilizacije ili svakodnevno satima prati sve sportske dogaðaje, holivudske filmove ili preprièava banalne gluposti prebogatog džet-seta, savremeni èovek je žrtva pogrešnog pravca kretanja civilizacije. Savremeni èovek je potrošaè koji mora da proguta sve oko sebe da bi na kraju progutao i sebe sama. Razoèarani i izmanipulisani podanik je okovani rob koji je, sputan i onemoguæen u svojoj prirodnoj težnji za slobodom i opštim dobrom, gurnut na sami rub egzistencije, baèen da živi u moralnom smeæu i liènoj praznini, da ne bi poludeo i tako konaèno negirao dalje postojanje tiranije, da bi mogao nekako da izdrži sve gadosti i nepravde, biva obraðen, bolje reæi primoravaju ga da koristi opijate kako bi mu se život uèinio makar malo podnošljiviji. A šta drugo, reæi æe oèajan, da radi? Nema snage da se sam odupre, ne može da se povuèe u sopstvenu osamu, plaši se tišine i opasnih misli, ne vidi, jednom reèi, nikakav izlaz iz svog bednog i uništenog života i dozvoljava im da ga opijaju i uništavaju. Zašto da se pobuni? Ima li smisla poèinjati sve ispoèetka? Opravdanje se uvek pronaðe. Nije teško naæi izgovor i nakratko umiriti savest. Sve je zapravo, na kratko. Nema vizije. Nema spasa.

Tako razmišlja onih 50 miliona nesretnika što žive na ulicama Imperije, bez ikakve pravne, socijalne, zdrvastvene ili ljudske zaštite. Oni poèinju da veruju, videæi kako narodi žive van Imperije i kakve ih sve nedaæe pogaðaju, da je njihov život u okviru Imperije sasvim podnošljiv. Oni pristaju, nemajuæi snage da pronaðu sopstveni pogled na svet, raðe da budu podanici i tiranisani, nego da previše rizikuju u svetu koji je izgubio moral. U svetu koji se kvari i koji preti da zatruje èitavu planetu, pobuna potpuno nestaje. Èemu pobuna? Šta možemo dobiti? Ništa se znaèajno neæe desiti. Jedna oligarhija zamenjuje drugu. Oligarhije se smenjaju, samo su opijati stalni. Niko nije zadovoljan. Niko ne može da pronaðe smiraj u sebi. Niko ne može da naðe utoèište. Ponekad kad nisu pod dejstvom opijata, a to se i na trenutak desi, raste unutrašnja praznina i nemir, oèaj prevlada i onda uplašeni od sopstvenih slobodnih misli, konzumiraju još veæe kolièine i uništavaju potpuno probuðenu savest. Postaju potpuno nezainteresovani za opšte dobro, za patnjr drugih nesretnika i predaju se na milost i nemilost tiraninima. A tirani likuju. Raste potrošnja opijata. Sve više graðana ih koristi i odrièe se bilo kakve društvene aktivnosti.

Poslednjih godina politièki analitièari iz razvijenih demokratija saopštavaju da je sve veæi broj graðana koji ne izlaze na izbore, ne uèestvuju u politièkom životu i potpuno prepuštaju oligarsima da upravljaju njima. Èak i najstarije demokratije boluju od ove zarazne bolesti. Tako otpoèinje i krah Imperije. Kada misli da je na vrhuncu moæi, ona je najrovitija i ne može da pronaðe lek za svoju bolest. Leka naravno ima, ali ona neæe da primeni terapiju koja æe ozdraviti èoveèanstvo. Jer kad ozdravi èoveèanstvo, više imperija neæe biti, ni oligarha neæe biti i niko neæe konzumirati opijate. To je sama suština današnjeg našeg civilizacijskog razvoja. Ili æe se srušiti imperijalna svemoæ ili æe èoveèanstvo potpuno poludeti od opijata. Kompromis nije moguæ jer su se obe strane previše razišle u svojim pogledima na svet. A dok ovo pišem, iznutra, bez velike pompe, dok Imperija porobljava poslednji kutak sveta i ljudske duše, traje proces urušavanja svih vrednosti i propadaju sve institucije koje su bile znaèajne za razvoj društva.

Zašto bi graðani izlazili na izbore kad njihov glas ništa ne odluèuje u tiranisanom korumpiranom društvu? Odluke se donose na drugim mestima i graðani ne žele da uèestvuju u obesmišljavanju institucija koje su podigle našu civilizaciju. Jednom reèi, ono što odlikuje sva društva, bez obzira kako se zvala, je gušenje slobode i nemanja pravde. A za uzvrat, najviše se piše i govori upravo o slobodama i pravdi.

Pored toga, vulgarni pragmatièari ismejavaju sva moralna naèela i vrlinu kao anahrone osobine jer, prema njihovom mišljenju, samo interesi pokreæu ljudski rod i ništa izvan tih materijalnih kategorija ne postoji. Ljubav prema domovini i drugom èoveku, prijateljstvo, požrtvovanje, odricanje u ime uzvišenih ideala, vera u zajednicu i Boga, zastareli su pojmovi koji više optereæuju nego što su korisni. Emocijonalno ogranièenom konzervativcu prepisuju se male doze ljudskosti, tek toliko da se zadovolji ta divljaèka potreba. Veæe kolièine mogu dovesti do kvara robotskog stroja. A to nije poželjno. Jer onaj koji se èesto kvari ne može da bude uspešan. Tako uspeh postaje mera svih stvari. Što više prigrabite za sebe moæi i materijalnog blagostanja, što ostvarite veæi profit, bez obzira na cenu i žrtve, to vam je veæa vrednost u komercijalnom svetu. Najveæu vrednost dostižete kada obavljate najprljavije poslove za oligarhe sa Vol strita. Tada možete za sebe da kažete da ste uspešni. Sluðiti moænijima iznad njih je malograðanski ideal. Postoji samo svet oligarha kome oni nikada neæete pripadati. Dozvoljeno im je da na svom prostoru prenesu moæ Imperije i mogu da uzmu solidnu proviziju. Ko ne pristaje biæe uništen i odbaèen. Neæe biti uspešan i svi æe ga izbegavati jer je preopasan i zarazan. Neuspešnima se prodaju opijati. Oni moraju da nadomeste ono što im je uskraæeno. Niko više ne veruje u vrlinu. Dobrota i poštenje se više ne isplati u pokvarenom svetu. Morate gaziti sve principe i sve ljude koji stanu na putu vašeg liènog uspeha. Pohlepa i grabež postaju vrhunske vrline. Svi špekulišu i pokušavaju da se prodaju na tržištu po mnogo veæoj ceni od stvarne vrednosti. Život postaje berzanska manipulacija. Sve je dozvoljeno da bi se uspelo i prigrabilo što više za sebe. Tako èitavo èoveèanstvo postaje postaje nemoralno. Kvarenje je globalni proces. Nemoralni ljudi su idealno pogonsko gorivo za sprovoðenje tiranije. Više uopšte nije važno kojoj naciji pripadate, koje ste rase ili boje kože, niti je važno kakva je vaša liènost, najvažnije je da uèestvujete u komercijalizaciji i da ne prekidate globalno kvarenje naroda. Nije onda ni èudno što tiranski èovek toliko teži opijatima. Globalno možemo reæi da on bez njih danas ne može. U njima on traži spas za svoju izgubljenu i raspoluæenu dušu.

Druga osobina tiranskog èoveka po Platonovom mišljenju je erotiènost. Najstariji zanat na svetu se vekovima obavljao u okviru manufakturske delatnosti. Danas je najstariji zanat na svetu narastao u moænu industriju koja godišnje obræe preko 500 milijardi $. Nije, dakle, problem današnje civilizacije nedostatak erotiènosti, nego njen komercijalni razvoj i prerastanje u organizovanu masovnu delatnost koja donosi ekstra profite. Pošto sam veæ istakao da opijeni savremeni èovek nema dovoljno vremena da se posveti sebi i svojim oseæanjima, ne dozvoljava mu se da bude van kontrole pa makar to bili i najintimniji oseæaji, onda je potpuno razumljivo što se toliko forsira uslužni erotizam. Tiranisani èovek mora da doživi programirano emotivno pražnjenje da ne bi poludeo i tako postao neupotrebljiv. Da bi se izbegao njegov kvar mora mu se omoguæiti emotivno samozadovoljavanje. Nema više nikakve tajne. Sve je postalo bestidno i pomamno. Vulgarni erotizam sveden na tehniku voðenja odnosa, ne mogu da kažem ljubavi, kad je nema, forsira se na svakom javnom mestu samo da bi obesmislili ljubav kao emotivan èin. U promociji sveopšteg prostakluka i najprizemnijih perveznih kombinacija prednjaèe holivudske, TV i kablovske mreže. One sistemski ruše sve tradicionalne vrednosti, ismejavaju uzdržanost i umerenost, rugaju se iskrenim oseæanjima i nežnoj ljubavi da bi izgradili novi sistem u kome su najveæe vrednosti idiotizam i glupost prebogatih oligarha iz turbokapitalizma. Sve je podreðeno toj novoj ideologiji i propagandna mašinerija je napravljena da sve uvuèe u svoju medijsku mrežu. Ali, to je i siguran put ubrzanog propadanja. Verujem da bi rimska imperija mnogo brže propala da su, recimo, Kaligula i Neron imali meðunarodnu TV mrežu kojom bi širili svoju perveznost i pokvarenost. Bilo kako bilo, ne treba oèajavati. Svemu, ipak, doðe kraj. Pre ili kasnije, prirodna ravnoteža se mora uspostaviti. Društvo bazirano samo na materijalnim vrednostima i interesima danas je u velikoj krizi identiteta. Zbog toga i govorim da je Imperija u rastrojstvu.

I treæe obeležje tiranije – suludost, vidljiva je na svakom koraku. Da li je potrebno uopše navoditi primere? Živimo u svetu suludosti i teško da nas još nešto može iznenaditi. Biti normalan i prirodan je retkost. Iznenadimo se kad upoznamo takve ljude. Sve je izveštaèeno i pokvareno. Dovoljno je da vidite ko se sve u svetu bavi politikom i da se zabrinete za sudbinu èoveèanstva. Nema više mudrih državnika koji donose važne istorijske odluke. Politika je šou biznis. Politièari su šoumeni èija je uloga da zabavljaju narod. Politièare koriste tirani sa Vol Strita za jednokratnu upotrebu i zbog toga im je dozvoljeno mnogo štošta, recimo, da ne znaju ništa o svetu kojim, navodno, upravljaju. Njihovu vladavinu omoguæavaju èitave armije dobroplaæenih tehnokrata èiji je glavni zadatak da nas što pre pretvore u robote. Roboti nemaju nikakve emocije i izvršavaju sve za šta su programirani. San tirana je da postanemo robotska civilizacija. Zato oni i govore o zlatnoj milijardi koja æe ostati da živi na planeti. Svi ostali su suvišni i biæe uništeni u suludoj epidemiji. Koju æe organizovano raširiti po svetu. Ostaæe samo tirani i njihovi klonirani podanici. Zadatak nauènika je da podrže i uèestvuju u kriminalnom uništavanju èoveèanstva. Suludost postaje opšta vrlina i svi æe biti prinuðeni da uèestvuju u njoj. Tako æe se sve više govoriti o slobodi, pravdi i demokratiji, dok æe sve biti pokoreno i kontrolisano. Na jednom kraju planete æe se proizvoditi ogreomne kolièine hrane koja æe se, usled velike produkcije, uništavati a najveæi broj ljudi biæe neuhranjeno i gladno. Nevladine organizacije æe donositi mrvice sa trpeze prebogatih zemalja nerazvijenima, pokušavajuæi da izigravaju savest èoveèanstva. Propovedaæe se sloboda preduzetništva i slobodna trgovina, ali æe bogate zemlje uvoditi protekcionalizam kad budu ugroženi njeni interesi. Meðunarodni krivièni sud za ratne zloèine i genocid prema èoveèanstvu važiæe za sve zemlje, osim za Imperiju u rastrojstvu koja æe tražiti izuzeæe za svoje zloèine. Izgleda da nema kraja suludosti? Kako objasniti ratove u Vijetnamu i Koreji, NATO intervenciju u Srbiji, gaðanje bolnice, privrednih objekata i civila bombama obogaæenim uranijumom, gaðanje svadbe u Bagdadu ili pogrešno granatiranje kanadskog konvoja kada ginu vojnici od sopstvenih saveznika? Gde je kraj toj tiraniji? Zar se mogu opravdati zloèini koji se èine u ime ideologije slobodnog sveta? Gde je sloboda za sopstvene graðane? Ima li kraja suludom razvoju današnje civilizacije?

Na kraju, posle svega iznetog, postavlja se pitanje kako se odupreti globalnom ludilu i kvarenju naroda?

Pošto je ludilo globalno, možemo im se odupreti pojedinaèno. To nije teško. Za poèetak dovoljno je da iskljuèite sredstva javnog zaglupljivanja i poènite da promišljate sopstvenom glavom. Ne dozvolite da vas kvare potkupljujuæi vas sitnicama. Nepristajanje je poèetak antiglobalistièkog otpora. Ako mafija kontroliše prodaju cigartea na crnom tržištu i tako se bogati, prestanite da pušite. Pored zdravlja i novca, saèuvaæete i svoje dostojanstvo. Oslobodite se svih suvišnih i luksuznih roba koje su vam nametnute da bi poverovali u vaš prestiž. Budite skromni i štedljivi i ne nagomilavajte ono što vam nikada neæe ni trebati. Negujte sopstveni identitet i donosite odluke kada dobro razmislite. Poštujte nacionalne tradicije i prouèavajte istoriju jer ništa na ovom svetu nije toliko novo da veæ nije bilo zabeleženo. Društva se ne razlikuju po tome koliko su materijalnih dobara uspela da proizvedu i nagomilaju, veæ koliko su duhovnih vrednosti podarili èoveèanstvu. Ko se danas seæa svih tirana koji su vladali u vreme kad su stvarali filozofi, slikari, vajari, književnici ili kompozitori svetskih dela? Niko se nikada neæe više seæati nijednog tiranina sa Vol Strita, jer sve što oni danas rade neæe ostati zapisano i bezvredno je. Znaju i oni to i zbog toga hoæe sve da unište. Zamajavanje i kvarenje naroda prestaæe kad svako od nas odluèi da ne uèestvuje u nametnutoj i pokvarenoj igri.

Dovoljno je da više poradite na sebi i ne dozvolite da oni upravljaju vašom sudbinom. Niko nema prava da vas pretvara u robote. Èovek još uvek traga za svojom suštinom. Nažalost, nismo pronašli pravi naèin kako da živimo na zemlji. Osvojili smo Mesec i pripremamo se da osvojimo i druge planete, a da još nismo spoznali sebe i svoju prirodu. Prebrzo su se razvile tehnologije i porobile nas, tako da smo danas svi u njihovoj službi. Jedini naèin da se spasi okovani èovek je da se pokidaju isprepletane mreže laži, obmane i predasude. A to mora svako sam da uradi. Zadatak misleæih ljudi, prave elite koja nedostaje èoveèanstvu, treba da bude pronalaženje puta izbavljenja. Svako svojim liènim životom treba da bude primer koga drugi mogu slediti. Ali ne tražite da ti ljudi budu sveci i da se odreknu svoje ljudske prirode. Poštujte razlièitost, makar je uopšte ne razumevali. Ne možemo i ne smemo svi biti isti. Što se više razlikujemo, što više pogleda na svet, razvijamo, to je veæa moguænost da opstanemo kao vrsta. Velike nedaæe tek nastaju i trebaæe nam mudrost i snaga da ih preživimo. Ne moraju se svuda rušiti granice i otkrivati sve tajne. Neke granice nikada se ne smeju preæi. Neke tajne valja èuvati. Neke ne smemo ni saznati. A oni koji ih, ipak, saznaju, neka se bar pretvaraju da ih ne znaju. Tako æe biti lakše i njima i nama. Na kraju, to je put da se zaustavi kvarenje naroda. Ne vredi suludo srljati u propast. Ako sada stanemo imamo dovoljno vremena da razmislimo: kako dalje? A to je, Bogami, veæ nešto. Vreme je za neki novi poèetak, pre nego što svi padnemo u zaborav.

Petrovac na moru, 29.08.2002. god.

SHARE