Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Kurs

Kurs

905
0
SHARE

Primoran sam da ponovo pišem o deviznom kursu. Mnogi privrednici i graðani su zbunjeni izjavama Guvernera da se kurs neæe menjati u narednih deset godina i da «osnovni problem naše privrede nije u kursu, veæ koliko je ona konkurentna».
Pošto sam mnogo toga veæ pisao o deviznom kursu i pravio raèunice, koje su svima bile jasne, osim èelnicima u NB, onda mi je ostalo samo da razbijem novu zabludu u vezi konkuretnosti naše privrede. Pre toga, još nekoliko važnih napomena. Samohvalisanje Guvernera i njegovih saradnika da je novèana masa pokrivena deviznim rezervama izmeðu 115 i zavidnih 140 odsto, što je taèno, i tvrdnje da se tekuæa vrednost dinara odreðuje preko ponude i tražnje ne deviznom tržištu, što je teoretski taèno, nisu, nažalost, dovoljne da objasne samu suštinu deviznog kursa.

Takvo gledanje na devizni kurs je suviše teoretsko. Oni koji nemaju nikakvog iskustva sa tržišta i koji na privredu gledaju kroz nauèene modele iz knjiga, pogrešno zakljuèuju. Najbolji dokaz za to je njihova tvrdnja da «postoji prostor da se dinar ojaèa, odnosno da se vrednost eura prema dinaru smanji a ne da se poveæa kako bi neki lobiji želeli».

Zašto da se ojaèa? Pa, razlog tome je što su devizne rezerve poveæane sa minimalnih 360 na, kako kažu, fantastiènih 2.120 mil $. Fantastièan zakljuèak! Zamislite šta bi se desilo u našoj privredi kada bi dinar još više ojaèao, a euro i dolar oslabili? Neka birokrate iz NB to urade. Neka dosledno slede svoje teoretske modele i vrlo brzo æe videti posledice svoje razorne monetarne politike.

Svi koji živimo i radimo u privredi znamo, a to više ni èuveni ekonomski struènjaci, koji su hvalili sve dosadašnje Vlade, ne mogu da sakriju da privreda nije pokrenuta. Industrijska proizvodnja, zakljuèno sa avgustom mesecom, jedva je prebacila 0,4 odsto u odnosu na prošlu godinu kada su reformatori takoðe bili na vlasti. Šta ih spreèava da pokrenu proizvodnju kad imaju svu vlast? Trgovinski deficit za prvih sedam meseci je dostigao 2,028 mld $, što znaèi da æe do kraja godine premašiti 3,2 mld $. Zašto raste trgovinski deficit? Mogu li nam birokrate iz NB objasniti? Zamislite kakva bi ekonomska katastrofa nastala kada bi evro i dolar pojeftinili. To bi znaèilo da je roba iz uvoza još jeftinija. Zašto da proizvodimo kad možemo da uvozimo?!

Birokrate iz NB nisu zabrinuti. Oni drže stabilan dinar jer devizne rezerve rastu. Ali ne kažu nam iz kojih priliva rastu devizne rezerve? Posrnula privreda, videli smo, pravi deficite. Devizne rezerve rastu iz donacija i meðunarodnih kredita koje primamo. Pored toga, precenjenim dinarom pljaèkaju se sopstveni graðani jer se za više deviza dobija manje dinara. Eto otkuda rast deviznih rezervi.

Šta æe biti sa deviznim rezervama kada više ne bude kredita i donacija? Ako se ubrzo rasprodaju najbolja srpska preduzeæa postoji moguænost da još neko vreme rezerve rastu, ali samo dok budemo imali šta da prodamo. Takva monetarna politika æe upropastiti državu. Ne može se braniti nerealan kurs zaduživanjem, otimanjem od graðana i rasprodajom države.

Devizni kurs se brani samo jakom izvoznom privredom. Devizni kurs mora biti realan. Umrtvljena privreda nema nikakvu tražnju za devizama. Kad privreda poène da radi punom parom, videæemo koliki æe kurs i devizne rezerve da budu. Devizne rezerve moraju da budu u funkciji privrede. Hvaliti se deviznim rezervama u trezoru ili na raèunima stranih banaka sa najminimalnijim prinosima, nije dobro.

Birokrate bi morale da znaju da je Tajland imao devizne rezerve 37 mld $, ali nije uspeo odbraniti nacionalnu valutu u azijskoj krizi.

Pokušaæu jednim primerom da graðanstvu dodatno objasnim u èemu je problem oko kursa. Neiskusni lekar meri temperaturu, krvnu sliku i pritisak teško obolelom pacijentu i kada utvrdi da su svi parametri u normali, zakljuèuje da je on zdrav. I ne samo to, on teško obolelog tera da se takmièi na svetskom prvenstvu. Iskusan struènjak zna da se ne sme gledati parcijalno, veæ da se problem može rešiti u celovitom sagledavanju bolesti.

Monetarna politika je samo deo, vrlo znaèajan, ukupne ekonomske politike. Neka birokrate iz NB odgovore: zašto je amerièki guverner Grinspen prošle godine 11 puta smanjivao kamatnu stopu? Zašto sve nije ostavio tržištu? Zašto je eskontna stopa pala na najniži nivo, èak i ispod stope inflacije, i iznosi 1,75 odsto godišnje? Zašto dolar pada?

Gospodo, odgovor je, ako ne znate, samo jedan: iskusni monetarni vuk hoæe da pokrene amerièku privredu iz recesije, ogranièava uvoz tako što ga poskupljuje, poveæava izvoz jer amerièka roba pojeftinjuje i smanjuje trenutni deficit od 168,4 mld $.

E, to radi pravi Guverner. Nama treba takav Guverner i takva Centralna banka.

A na kraju, još nešto o konkurentnosti naše robe. Vrlo kratko. Uzmimo našeg, recimo, poljoprivrednog proizvoðaèa koji je vredan i pravi dobru robu. O lenjivcima i lošoj robi ne vredi govoriti. Taj naš farmer mora sam da organizuje neku proizvodnju na svom imanju, bez dugoroène kreditne podrške, na staroj mehanizaciji, bez obrtnih sredstava, mora da plati sva izdvajanja za preskupu državu, bez izvozne podrške i sa nerealnim kursom pojavljuje se natovaren na svetskom tržištu. U isto vreme njegov konkurent dobija državnu subvenciju izmeðu 40-100 odsto i kredite koji imaju kamatu od 3-5 odsto godišnje. Ponavljam, godišnje! Kako konkurisati tom farmeru? Pored toga njegova država, uprkos STO, uvodi protekcionizam i visoke necarinske barijere. A ako i to proðete, ostaje da se prilagodite standardima gde vam se, kao varvarima, propisuje svaka sitnica samo da bi vas oterali sa svog tržišta. Kako gospodo biti konkuretan na takvom tržištu?

Da li ste ikada pokušali da izvezete neku našu robu u svet? Možete li da doðete, makar na kratko, kod nas na tržište i liènim primerom nam pokažete kako treba biti konkurentan? Izaðite ispod skuta MMF-a i Svetske banke i dokažite svoju pamet. Na tržištu se najbolje vidi koliko ko vredi.

Beograd, 17.09.2002. god.

SHARE