Početna Sadržaj Privatizacija Kupovina zemlje najunosniji biznis za srpske bogataše

Kupovina zemlje najunosniji biznis za srpske bogataše

881
0
SHARE

Trka za njivama u Vojvodini

Mnogi poznati biznismeni postali su novi vojvoðanski veleposednici. Tako je Miodrag Kostiæ katastarski vlasnik više od 4.500 hektara zemlje, Petar Matijeviæ oko 10.000, Miroslav Miškoviæ oko 2.000, dok je Dragoljub Markoviæ na svoje ime uknjižio 2.120 hektara plodnih oranica.

Vojvoðani upozoravaju da se novo ukrupnjavanje poseda odvija bez jasnih pravila i zakonskih ogranièenja. Do plodnih oranica najèešæe se dolazi posredno, kroz privatizaciju poljoprivrednih preduzeæa. Meðutim, dobro upuæeni kažu da æe veæina sadašnjih poseda veæ za nekoliko godina biti ponovo prodata. Naravno, po mnogo višim cenama. Zbog toga ne treba da èudi prava trka veleposednika da kupe što više hektara zemlje.

Trenutno, kako napominju sagovornici „Blica“, najveæe posede imaju vlasnici kompanija koje su kupovale poljoprivredna preduzeæa na aukcijama. Miodrag Kostiæ, vlasnik „MK komerca“, nedavno je kupio „Agrouniju“, a veæ u svom posedu ima zemlju iz šeæerana i vršaèku „Panoniju“ èiji se posed prostire na 4.500 hektara. Petar Matijeviæ, vlasnik poznate novosadske industrije mesa, kroz kupovinu „Zlatice“ iz Lazareva, „Bezdana“ i „Ravnice“ iz Bajmoka, stekao je oko 10.000 hektara. Odmah za njima su Miroslav Miškoviæ, vlasnik „Delte“ koji je kupovinom „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela dobio posed od oko 2.000 hektara, a najavljuje nova nadmetanja i Dragoljub Markoviæ, vlasnik „Krmivoprodukta“ koji gazduje sa 2.120 hektara. Jedan od najveæih poseda, prema podacima „Blica“, nalazi se i u rukama zemljoradnièke porodice Ilinèiæ iz Vajske, koja je zemlju kupila sedamdesetih nakon ukidanja zemljišnog maksimuma i od tada je obraðuje.

Kakve su im poslovni planovi i namere sadašnji veleposednici nerado otkrivaju. Najveæe iznenaðenje je izazvala najava Miodraga Kostiæa da planira prodaju šeæerana.

– Politika trgovine šeæera se menja od 2007. godine i on želi da izaðe iz te prièe, a istovremeno želi sirovinsku osnovu da se bavi neèim drugim. To je pametna odluka jer, smanjivaæe se preferencijalna cena šeæera, a zemlja donosi sigurnu dobit – tvrdi Èedo Keco, poljoprivredni analitièar.

Kako oèekuje Ðorðe Bugarin, direktor Zadružnog saveza Vojvodine, veliki deo sadašnjih veleposednika, veæ za nekoliko godina prodaæe preduzeæa i zemlju i na taj naèin zaraditi bar onoliko koliko su uložili u kupovinu preduzeæa. Tržišna cena zemlje sada je od 2.000 do 5.000 evra po hektaru i još æe rasti, a posednici su je kupovali upola jeftinije. Najèešæe u paketu sa poljoprivrednim preduzeæima koja su na tenderu nuðena po cenama u koje nije uraèunata roba koja se nalazila u silosima, a kamoli vrednost društvene i državne zemlje. Po mišljenju Kece, pravi je primer zaustavljena privatizacija „Jedinstva“ iz Apatina, koje umalo da ode za tri miliona evra, iako je u svojim silosima imalo robu vrednu èak osam miliona evra.

Deo sadašnjih posednika, tvrdi Keco, pokušaæe da stvori monopolske sisteme u preradi žitarica i uljarica.

Kako tvrde struènjaci, u periodu dok veleposednici budu pregrupisavali snage, sama poljoprivreda neæe prosperirati. Vojvoðanski seljak sa svoja tri hektara proseènog poseda neæe moæi da odgovori konkurenciji i moraæe da zemlju stavi u arendu ili postane najamni radnik kod veleposednika.

– Veæ sada se može videti nemar prema kupljenoj imovini. Pravi primer je Sokolac“ iz Novog Beèeja, gde je ostala samo jedna èetvrtina radnika, inovacija nema, proizvodnja se ne pokreæe – tvrdi Branko Dragaš iz Udruženja malih akcionara.

Po mišljenju sagovornika „Blica“ jedini naèin da se poljoprivreda oživi u Vojvodini i da se iz dosadašnje privatizacije izvuèe neka korist i za državu je da se sada zaustavi ceo proces, presaberu dosadašnji rezultati i na osnovu toga odrede smerovi kretanja u narednih nekoliko godina.

Hana Dunðerov
Blic Europa 9. jun 2005

SHARE