Početna Sadržaj Privatizacija Kupci kombinata hoće oranice, a ne zgrade

Kupci kombinata hoće oranice, a ne zgrade

948
0
SHARE

Tender za privatizaciju PIK Bečej zaustavio zakup državne zemlje u opštini Srbobran Oko 140 preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom nisu privatizovana. U njihovom posedu je nešto više od 210 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150 hiljada hektara državnog zemljišta koje bi moglo da bude predmet licitacija i zakupa

U Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Bečej, jednom od vodećih preduzeća u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda ne samo u Srbiji već i u Evropi, uspešno je okončan proces restrukturiranja i Agencija za privatizaciju već je raspisala tender za njegovu prodaju koji bi trebalo da bude okončan tokom marta. Od 14 hiljada hektara obradivog zemljišta koje koristi ovaj kombinat, 2.895 hektara je u vlasništvu PIK Bečej, a preostale površine su u posedu države. I ništa ne bi bilo sporno da Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji omogućava davanje u zakup državnog zemljišta nije doveo u pitanje dalju privatizaciju kombinata, a u nebranom grožđu našao se i PIK Bečej. Naime, opština Srbobran je, koristeći zakonsku mogućnost, ponudila u zakup oko 4.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, pa i 1.244 ha koje koristi PIK Bečej, ne obazirući se pritom na preporuke Ministarstva poljoprivrede da bi licitaciju trebalo odložiti posle okončanja tendera. Paori koji su na licitaciji došli u posed parcela traže da se posao okonča potpisivanjem ugovora i oni uđu u posed, ali Ministarstvo poljoprivrede odbija da potpiše sporne ugovore jer nije dalo paraf opštini Srbobran ni na program zakupa.

– Predrag Bubalo, ministar koordinator za poljoprivredu, nije potpisao saglasnost na program davanja u zakup državnog zemljišta u Srbobranu, upravo zbog privatizacije PIK Bečej, koja je zakazana za mart. Nisu potpisani ni pojedinačni ugovori o zakupu, što je takođe jedna od zakonskih pretpostavki da bi se novi zakupac, posle licitacije uveo u posed. Ministarstvo poljoprivrede inače, mora da da saglasnost za svaku licitaciju, a opština Srbobran je samo jedna kockica u tom mozaiku s obzirom na to da i u drugim opštinama postoje poljoprivredni kombinati u kojima učešće državne zemlje premašuje 80 odsto. Zato smo zatražili da se sporna licitacija obavi u martu, posle okončanja tendera za PIK Bečej. U protivnom će Ministarstvo poljoprivrede kao drugostepeni organ, da preuzme ingerencije lokalne samouprave kada je reč o raspolaganju državnom zemljom. Imam utisak da je spor u vezi sa ovim zemljištem dobio neželjen smer zbog nedostatka dobre volje – izjavio je za Danas Zoran Knežević, načenik Odeljenja za zemljište Ministarstva poljoprivrede, dodajući da u opštini Srbobran ima ukupno oko 6.500 hektara državnog zemljišta.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji još oko 140 preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom nisu privatizovana, a među njima su i dva kombinata PIK Bečej i PKB Beograd, koja su okončala proces restrukturiranja. U njihovom posedu je oko 210 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150 hiljada hektara državno zemljište koje bi prema odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu moglo da bude predmet licitacija i zakupa. Prva privatizacija u oblasti poljoprivrede obavljena je 2002. godine i do kraja 2006. godine privatizovano je više od 100 poljoprivrednih organizacija, među kojima je i osam velikih kombinata koji su prodati na tenderu. Među njima su Agrounija iz Inđije (8.500 ha), Mitrosrem iz Sremske Mitrovice (8.919 ha), Napredak iz Stare Pazove (7.100 ha), Jedinstvo iz Apatina (6.820 ha)… MK Komerc kupio je tri kombinata, Delta M dva, a konzorcijumi Mirotin doo, Oktanoil i Finamskim i Tobako po jedan.

– Odbor za poljoprivredu Privredne komore Srbije koji je takođe raspravljao o tom problemu, zatražio je od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede da prolongiraju davanje u zakup zemljišta, naročito onih poljoprivrednih kombinata koji, manje ili više, uspešno posluju. Treba biti veoma oprezan prilikom davanja državnog zemljišta u zakup, pre svega zato što budući vlasnici nisu zainteresovani za kupovinu objekata u vlasništvu kombinata već pre svega za obradivu zemlju. Ništa manji problem nisu ni zaposleni u tim poljoprivrednim kombinatima, koji bi u slučaju „cepanja“ imovine ostali bez posla. S druge strane, ukoliko bi posle privatizacije postali mali akcionari, činjenica je da bi bez obradive zemlje vrednost njihove imovine, odnosno akcija bila obezvređena – izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Naš sagovornik ističe da je korisnike državnog zemljišta trebalo još u julu obavestiti da će parcele koje obrađuju biti obuhvaćene programom davanja u zakup, a ne da se licitacije održavaju u decembru ili januaru, kada je poljoprivredna godina već „odmakla“ – jesenja setva je davno završena, a okončani su i planovi za prolećnu setvu.

Restitucija pa zakup

Od nadležnih se traži da programom o zakupu ne bude obuhvaćena i zemlja koja je predmet restitucije. Predlog je da se odustane od dosadašnjeg načina rada i da sve odluke donosi resorno ministarstvo, a lokalna samouprava samo da realizuje planove do okončanja procesa privatizacije. Jedan od zahteva odnosi se na očuvanje tehnološke celine, pri čemu je akcenat stavljena poljoprivredne kombinate koji u svom sastavu imaju ne samo sirovinsku bazu nego i preradne kapacitete. Država, inače, nema interesa da prodaje zemlju u svom vlasništvu sve dok se proces restitucije ne završi. Tako je, na primer, Mađarska, iako je postala članica Evropske unije u kojoj je promet zemlje dozvoljen , dobila deset godina da pivrede kraju proces restitucije, kao i da sačeka da cena obradivog zemljišta bude približna onoj u EU – tvrdi Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu PKS.

M. Janjić
Danas četvrtak, 1. februar 2007.

SHARE