KUMANOVSKA BITKA
piše : Branko Dragaš, 31.10.2012
Kumanovska bitka je bila presudna za sve balkanske narode. Ali, kumanovsku bitku su danas obeležili samo Srbi. Svi ostali nisu smeli da dođu na proslavu. Poruka je suviše opasna za upravljače sveta. Poruka da malobrojni narodi treba da budu slobodni, da imperijalne sile, ipak, na kraju, propadaju, da narodi hoće da imaju svoje nezavisne države, da hoće da grade svoj pogled na svet, da mali imaju pravo na život i da im to pravo niko ne može da oduzme. Kada im neko to sve otme i kada ih porobi, malobrojni narodi imaju pravo na pobunu protiv tirana. Istorijski gledano sve pobune za oslobođenje malih od ugnjetavanja velikih sila završavale su se oružanim sukobima. Kada imperijalni satrapi ne razumeju jezik nagodbe i dogovora, onda mora da progovori snaga oružja.
Mali imaju mnogo veće motive za borbu od velikih, koji su, obično tako biva, dostigli takav stepen dekadencije da se sami iznutra urušavaju. Sve imperije su uglavnom završavale sopstvenim urušavanjem. Varvari su dolazili samo da stave cveće na pokopanu civilizaciju u rasulu. Varvari uvek nose nove životne snage za spas umorne, bolesne , razmažene i ostarele civilizacije. Varvari vraćaju nadu da čovek još uvek nije umro i da ima nade za njegov civilizacijski spas.
Srbi imaju božiji talenat za slobodu, pravdu i pobunu. Imaju božiju vertikalu. Srbi imaju neobičnu hrabrost da se žrtvuju za svoje nacionalne ideale. To samožrtvovanje dobilo je u XX veku tragične obrise. Umesto da racionalizuju svoju državotvornu strategiju, Srbi su suludo ginuli i uništavali svoj nacionalni potencijal. Glavni krivac za toliko žrtvovanje sopstvenog naroda bila je prevrtljiva, podanička i korumpirana srpska elita. Ništa se do danas nije promenilo . Nepotrebna stradanja u XX veku nastavljena su unutrašnjom okupacijom sopstvene države i naroda na početku XXI veka. Malograđanska srpska kvazielita sprovodi nametnutu politiki velikih sila, čija je namera da se osvete Srbima i da Srbi više nikada ne budu remetilački faktor na Balkanu. Zato se sprovodi podli scenario da se Srbija svede na beogradski pašaluk, da se uništi naša ekonomija, da se uništi naš nacionalni identitet i da Srbi stanu svi pod jednu razgranatu šljivu. Za sada im sve ide po planu. Srpski političari verno slede preuzete obaveze. Za uzvrat, dobijaju mogućnost da pljačkaju sopstveni narod.
Problem Srba je što, uprkos tome što razumeju istorijska kretanja, što prvi shvate šta se sprema i sa koje strane uragani duvaju, oni istorijskim procesima prilaze ostrašćeno i lično, bez bilo kakve računice, bez obračuna i matematike,bez razuma , bez saveznika i bez izlazne strategije. To je naša nacionalna manjkavost. Mi i dalje merimo druge narode po tome da li nas oni vole ili nas ne vole. U državnim poslovima nema ljubavi. Postoje samo državni i nacionalni interesi. Politička kvazielita u Srba to ni danas ne razume. Ovi politički skotovi od 2000 godine se ni ne trude da bilo šta razumeju, njima je samo najvažnije da ispunjavaju zahteva svojih nalogodavaca, da puze pred njima i da nastave sa pljačkom države i građana.
U teškim i prelomnim istorijskim događajuma srpska kvazielita je prodavala svoj narod kao topovsko meso za dobijene vinograde u hrvatskom Zagorju i vile na primorju i Bledu. Za uzvrat, izgubili smo našu državu i utopili se u lažnu jugoslovensku zajednicu, samo da bi nas drugi namagarčili, iskoristili, ponizili i pobegli od nas kao da smo kugom zaraženi. Branili smo ono što se nikada nije moglo odbraniti, slično danas briselska birokratija brani bankrotirani projekat EU, umesto da smo prvi izašli iz te propale južnoslovenske ideje i napravili sopstvenu državu. Donosili smo odluke suludo, nepromišljeno, napaljeno, na prvu loptu, kao da se to nije ticalo nas i našega naroda, kao da se radilo o nekom neprijateljskom narodu, nije bilo nikakvog proračuba, nije bilo dvojnoknjigovodstvenog načela, srljali smo bezglavo, kvazielita se malograđanski dodvoravala Evropi, koja je prema nama bila uvek okrutna, sebična, bezobrazna i podla. I što smo se mi više trudili da se dopadnemo Evropi, što smo više ginuli za njene interese, što smo decenijama prepričavali neki članak u evropskim novinama o hrabrosti srpske vojske, oduševljeni što nas je bar neko pohvalio i pomenuo, to je Evropa prema nama bila surovija, nemilosrdnija i tražila je još veće žrtve. Umesto da prekinemo takvu saradnju sa Evropom, da stvari postavimo na mesto, da se uzdignemo i veličamo Balkan kao kolevku evropske civilizacije, neolitska podunavska civilizacija Lepenaca i Vinče su preteča čitave evropske kulture, mi, Srbi, smo dozvolili našoj palanačkoj i iskompleksiranoj kvazieliti da nas uvuče u unapred izgubljene ratove, da ginemo za interese Evrope i da, na kraju, kada najviše krvarimo, dobijemo od Evrope nož u leđa.
Poslednja naša bitka, koja je bila smislena i presudna, je Kumanovska bitka. Zato su svi Srbi iz sveta došli da ratuju i da pomognu Srbiji da protera propalu Otomansku imperiju sa Balkana i da povratimo teritorije koje su vekovima ranije pripadale našem narodu. Kumanovska bitka je završnica jedne ustaničke oslobodilačke epohe, koja počinje sa prekim Karađorđem i završava se sa mudrim i mirnim generalom Radomirom Putnikom i njegovim pukovnikom Živojinom Mišićem. Turska vardarska armija i Zeki paša nisu uspeli da zaustave istorijsku težnju srpskse vojske da oslobode okupirane srpske zemlje i pobeda generala Radomira Putnika samo je potakla ostale balkanske narode da se osmele u borbi za svoje državno i nacionalno dostojanstvo.
Srbi su bili prvi koji su imali kuraži da se suprostave imperijalnoj sili i da ginu, ne samo za svoje interese, nego i za interese balkanskih naroda. Balkanski narodi su tada gledali u Srbiju kao Pijemont koji može doneti svima narodima slobodu od vekovnog turskog zuluma i nije bilo malo primera da su se mnogi balkanski narodi poistovećivali sa hrabrom srpskom vojskom i sebe smatrali takođe Srbima. Srbi su se sami oslobodili ropstva. Niko nam ništa nije poklonio. Niko nam slobodu nije doneo na zlatnoj tacni. Uspeli smo, uprkos podmetanjima i lukavstvima proračunate i sebične Evrope, da sami stvorimo svoju državu i da oslobodimo naš narod ropstva.
Danas smo ponovo sami. Srbi sami slave Kumanovsku bitku. Ostali balkanski narodi nemaju hrabrosti da se suprostave Imperiji u rastrojstvu, koja uništava države i nacije, pretvarajući ih u kolonijalno tržište i narkotizovane potrošače. Kumanovska bitka je opasan primer. Kumanovska bitka mora da ode u zaborav. Kumanovska bitka mora da se izbriše iz sećanja balkanskih naroda. Kumanovska bitka je dokaz da se isplati vekovni san o slobodi i pravdi. Kumanovska bitka je čisti planinski izvor sa koga treba piti lekovitu vodu koja nas obnavlja i u slobodan život vraća. Ne smemo nikada da zaboravimo Kumanovsku bitku, jer je ona kruna naše borbe za slobodu i pravdu. Vreme od Kosovske bitke do Kumanovske bitke je vreme nadanja, isčekivanja i vere da je moguće da obnovimo svoju državu i naciju.
Šta još možemo da naučimo iz Kumanovske bitke?
Ako su naši preci ginuli za našu slobodu i da imamo našu državu, sada se postavlja sledeće pitanje : šta je danas Kumanovska bitka ove generacije? Kakvu Kumanovsku bitku mi moramo danas da vodimo?
E, na to pitanje nema nikakvog odgovora. Nikakve istorijske paralele nisu moguće i niko ih ni ne spominje. Srpski politički ološ slavi Kumanovsku bitku zbog svog političkog marketinga, dok uništavaju i razaraju Srbiju. Srpska kvazielita raspreda geostrateške priče o značaju Kumanovskle bitke, dok zatvaraju oči, sedeći u plaćenim upravnim odborima javnih kompanija ili vladinim agencijama, pred namernim uništavanjem države i nacije. Lepo je da obeležavamo Kumanovsku bitku. I to svake godine treba da radimo. Ali je potrebno da progovorimo o našim današnjim Kumanovskim bitkama.
Šta je, dakle, danas Kumanovska bitka naše generacije?
Evo vam, gospodo drugovi, jedinog pravog odgovora. Današnja naša Kumanovska bitka je : vraćanje državne nezavisnosti Srbiji, odustajanje od pogubnih evropskih inegracija, stvaranje moćne srpske ekonomije, vraćanje svih stranih dugova, brisanje svih budžetskih deficita, suficiti u spoljno-trgovinskoj raznmeni, iskorenjivanje nezaposlenosti, puna zaposlenost, iskorišćavanje svih slobodnih kapaciteta u državi, socijalna sigurnost za sve koji ne mogu da privređuju, obezbeđivanje invalida, puni penzioni fondovi i redovna isplata penzija i plata, rast životnog standarada, besplatno školstvo, besplatna osnovna zdravstvena zaštita za sve građane, iskorenjivanje kriminala, korupcije i siromaštva iz društva, izgradnja modernog društva, uravnoteženog, bogatog i socijalno odgovornog i sloboda medija i svih građana.
To su naše Kumanovske bitke. Ko ne bije ove bitke je neprijatelj Srbije i naroda. Neprijatelj svih naših građana. Zato, pamet u glavu, skupimo snage i krenimo u ovu odlučnu bitku za spas Srbije. To je obaveza naše generacije. Nemojte da se pravdate i da se izvlačite. Niko nam neće pomoći u ovoj životznoj borbi. Moramo sami. I to je najbolje. Kada se sami izborimo za spas Srbije, onda znamo da nikome ništa ne dugujemo.
Beograd, 31.10.2012
