Početna Sadržaj Reagovanja KUM

KUM

8603
2
SHARE

Ima nešto što sam zapazio u politici.
Nešto što, možda, mnogima nije upalo u oči.
Na to me je podestilo pismo Mirkovića premijeru Vučiću.
Gde on kaže da je Vučić opsednut filmom KUM.
To isto tvrdi i dugogodišnji Vučićev saradnik, hrabri novinar Peca Popović.

Ali, Vučić nije jedinini u tom obožavanju holivudskih kriminalaca.
Znam ljude u politici koji su, takođe, opsednuti tim filmom.
Naročito političari posle petooktobarskog prevrata.

Najpoznatiji su Đinđić i Beba Popović.
Ovaj poslednji se izgledom i ponašanjem trudi da bude Majkl Korleone.
Pogledajte malo pažljivije njegove televizijske nasupe i uverićete se u to.
Oponašao je Al Paćina u svakom momentu.
Naravno, sve je to bilo prostački komično, ali je interesantno za analiziranje lika, koji je bio jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji.
Pre dolaska na vlast, niko nikada nije čuo za tog Al Paćina iz Jagodine.
Nisam ga ni ja poznavao, sve do oktobra 2000 godine i one večeri kada smo Đinđić i ja nastupili na RTS-u.
Ostavio je na mene utisak provincijalnog kelnera.

Đinđić nije bio toliko prost u tome oponašanju Majkla Korleonea.
On je, ipak, bio filosofski obrazovan.
Tačno je da je Đinđić bio opsednut kriminalcima.
Znam to jako dobro.
To je potvrdio i njegov partijski otac Dragoljub Mićunović u intervju datom NIN-u.
Pretpostavljam da ta opsednutost potiče iz frustracija sina strogog oficira JNA, pobunjenog sina koji nije imao muda da pređe zabranjene granice, ali se zato, iz protesta protiv nametnutog autoriteta, odlučuje da se politički aktivira kao opozicija totalitarnom režimu.
Tako Đinđić postaje komunistički disident.

Zadivljenost kriminalcima je pečatirana sedamdesetih godina u Frankfurtu, kada ga je Ljuba Zemunac spasio od najmljenih portorikanskih gangstera, koje je angažovala jedna ucveljena i prevarena nemačka gospođa u odmaklim godinama.

Znam da su i neki političari DOS-a znali napamet dijaloge iz KUM-a.

Otkud ta opsednutost neoliberalnih političara filmom KUM?

Poznato je da je film KUM finansirala američka mafija.
Holivud je dobio zadatak da od gangstera napravi filmske junake.
Tako je nastao kultni film, koji je upropastio mnoge generacije mladih ljudi, koji su žudeli za brzim, opasnim i bogatim životom holivudskih gangstera.
Ali, taj život je bio obično kratak ili se završavao u zatvorskim tamnicama.

Taj film je bio poguban i za mnoge političare.

Način kako vlast funkcioniše od petoktobarskog prevrata do danas je preslikana verzija balkanskog KUM-a.
Đinđič je imao svoje kontroverzne kumove.
Vučić danas , takođe, ima svog kontroverznog kuma.

Sve je organizovano na isti način.
Pljačkanje države, pronevere, luksuzan život, tompusi u ustima, dobra vina, provodi sa starletama, privatni avioni, najbolja odela, skupoceni satovi, letovanja na jahtama, afere, izdaje i , na kraju, tragedije.

Sve se to dešava preko noći.
Oni koji su išli u poderanim starkama, postajali su manekeni tranzicije u najskupljim svetskim odelima.

Neiživljeni, pohlepni, sujetni, pokvareni, nezasiti, proždrljivi, megalomanski su otimali sve što je pripadalo državi i građanima, verujući da to sada pripada samo njima, da će večno vladati, da imaju zaleđinu, da su oni sada ekipa koja je dobila svoju priliku i koju ne smeju nikako da propuste.

Opsednuti svetskim glamurom hteli su da u našoj balkanskoj provinciji zasijaju punim sjajem i otuda njihova mržnja prema državi i narodu, prema radu i poštenju, prema skromnosti i znanju, prema odricanju i iskustvu, prema svemu onome što nije moglo da dosegne svetlost belosvetskih prevaranata, hoštaplera i špekulanata, koji su na ove balkanske političare gledali kao na lakeje i kelnere, kojima treba da ostave napojnicu kada im pridrže kaput ili očiste uprljane cipele.

Opsednutost filmom KUM najbolje govori o tim našim političarima da su oni neiživljeni klinci, koji zavide kriminalcima na tome što imaju jaja, što su hrabri, što rizikuju svoj život i što za kratko vreme svoga života ispijaju najslađe strasti iz zabranjenog pehara života.

Političari su mekušci, pičkice, smrdibube, jajare, govnari i ljigavci, koji dolaskom na vlast dobijaju snagu da leče svoje komplekse i zato oni vređaju, ponižavaju i uništavaju narod, uvereni da tako pokazuju svoju snagu i da mogu da postanu ono što nisu.
Zemunski kriminalci su bili poraženi, dobivši priliku da se sretnu sa političarima iz DOS-a, kakvi su političari bili smradovi, njihov izraz, a namera novopečenog šefa mafije, koji je ljubio ruke starim zemunskim krimosima, stajao je mirno i tresao se od straha pred Ćentom, izvesnog đilkoša iz Medveđe Dušana Spasojevića Šiptara da se kandiduje za premijera Srbije, potiče iz toga što je lično upoznao većinu dosovskih političara i smatrao je da je mnogo sposobniji i pošteniji od tih smradova i da više voli Srbiju od njih.

Slobodan Milošević je kriminalce držao vezane na metalnom povocu na vratima dvorišta svoje kuće.
Đinđić je napravio fatalnu grešku i pustio ih je u kuću.

Slobodan Milošević je voleo da gleda kaubojske filmove.
Njemu je uzor bio Džon Vejn.
Koji je branio zakon.
Majkl Korleone je uništavao državu , kršeći sve zakone.
Slobodan Milošević je bio komunista, koji je znao šta je država i kakva opasnost dolazi od mafije.

Problem svih političara, posle petooktobarskog prevrata, sastoji se u tome što je njima bliži lukavi Majkl Korleone, nego naivni Džon Vejn.
Tako je država pala u ruke kriminalne hobotnice.
Koja se hvali da sve radi po zakonu.

Njihova gluma je loša.
Provaljena.
Al Paćino ne bi mogao njih da glumi.
Oni su,ipak, lice bez ožiljka.

Beograd, 24.12.2015

SHARE

2 KOMENTARI

  1. Kum je odlican film, kako umetnicki tako i edukativno. Samo ga treba gledati u „zrelom“ dobu kada ste vec (kako-tako) formirana licnost a ne napaljeni klinac koji hoce preko noci da vozi brza kola i guzi starlete.
    Gospodine Dragas, (jos jedan) odlican tekst i analiza situacije koja nam se desila.

  2. Zanimljiva opaska. Vučiću se i ponaša kao neki šef mafije. U principu, naša vlada jeste mafija a Vučić je šef te mafije.
    /
    Koliko je znam organizovani kriminal nikada nije odvojen od države i policije. To je predrasuda koja se propagira kroz filmove kako je mafija nešto nezavisno od države i kako joj država teško staje na put. Ja lično znam da se mnoge kriminalne radnje u Srbiji odvijaju uz odobrenje poplicije ili neki prećutni uslov ili direktni dil sa korumpiranim ljudima iz policije ili BIA u zavisnosti koliko je ozbiljan kriminal.
    /
    Probajte da prodajete drogu. Vrlo brzo ćete se uveriti koliko je trgovina drogom kontrolisana od ljudi iz policije koji bi navodno trebali da se bore protiv nje. Bore se protiv droge 30 godina i nikako da se izbore sa narko dilerima. Aha, medijska priča za moju babu koja misli da drogu sipaju u piće mladima u kafićima. I to je ona negde pročitala u novinama…
    /
    Najveća kriminalna, mafijaška organizacija (pored agencije za privatizaciju to je već privredni kriminal) jeste Državna bezbednost odnosno BIA i MUP – ako pričamo o prljavom i uličnom kriminalu tamo su glavni bosovi. Oni organizuju kriminal u Srbiji.
    /
    Državna bezbednost je formirala i organizovala kriminal u Srbiji tako što je za svoje saradnike i doušnike uzela sve proverene kriminalce, ubice i lopove. Silovatelje i razbojnike iz ratova devedesetih. Ali to je sve državna tajna. Naravno, kad se kriminalcima iz BIA, koji inače imaju navodno čist dosije, prohte da eleminišu nekog „državnog neprijatelja“ koji nije platio reket ili koji im se zamerio lično, oni pošalju svoje saradnike da oni urade prljav posao za njih. A onda čitate u novinama kako je bio mafijaški obračun, pucnjava u sred bela dana ili u kafiću koji je inače policiji poznat po tome što su se tu okupljali kriminalci. Pa naravno, njima je sve poznato…
    /
    Trgovina drogom je dobar primer. Možda i najbolji. Prvo, država je regulisala tržište tako što je svima zabranila da prodaju drogu osim, nravno, pojdincima koji su van zakona, a to je prvenstveno Državna bezbednost i njihovi psi. Oni u svakom gradu imaju po nekog kriminalca, u tom gradu poznatog kao „mafijaš“, i on je bio i u zatvoru, i bio je šaner u mladosti, kreo je po Italiji, sada je uzor mladima, vozi skup auto i živi raskalašnim životom, često je ošišan na ćealavo. Taj mafijaš organizuje svoje ljude koji dalje proadju drogu po svojim cenama direktno klijentima. Nema konkurencije, nema pada cena, nema slobodnog tržišta – čist komunizam.
    /
    I sad, ako se vi pojavite sa svojom robom da prodajete drogu na ulici. Onaj klijent će da kaže „ovlašćenom“ dileru da je kupio bolju robu na drugom mestu i vrlo brzo ćete da, verovatno za početak da dobijete poziv iz Policije, zvanično iz policije gde će vam zapretiti i upozoriti vas da znaju čime se bavite i da bi bilo bolje da prestanete.
    /
    Ako nastavite ubrzo će da vas uhapse i bićete procesirani na sudu i dobićete zakonsku kaznu i aktuelna vlast će vašim slučajem da se pohvali kako se bori protiv narko dilera i naivni građani će u to da poveruju i reći će „Eto vidiš da se Vučić bori protiv kriminala.“ Tipičan primer ovakvog scenarija je akcija aktuelne vlasti „Grom“ sa tom razlikom što su pohapšeni i mnogi ovlašćeni dileri ali to je potpuo nebitno jer se čeka u redu za to „radno mesto“…
    /
    Ljdi žive u neznaju i ideji da su to tamo neki zli i loši ljudi, neki mafijaši protiv kojih se država i policija bori, onako naporno, ali nikako da se izbori.