Početna Tekstovi КРВ

КРВ

2849
0
SHARE

                      КРВ

 

У последње време прочитам и овакве коментар:

 

„ Нема спаса Србије док не падне крв!“

 

Моје питање – чија крв треба да падне?

Мада, правилније би било да се напише – потече крв.

Чија, дакле, крв, господо револуционари, треба да потече?

 

Ваша?

Питао сам једнога оштрог на речима, револуционара који подржава пуштање крви.

 

„ Мислиш да твоја крв треба да потече?“

„ Не-е моја, шта Вам пада на памет!“ – запрепашћено ми је одговорио.

„ Па, чија онда?“- инсистирао сам да  сазнам ко то треба да пролива  крв.

„ Народ!“

„ Јеси ли ти део тог народа?“

„ Јесам, али то се не односи на мене…“

„ А на кога се то онда односи?“

„ Па, рекао сам Вам, односи се на народ…народ ће морати крвљу да плати спас Србије.“

 

Свака даља расправа је била бесмислена.

Они који пишу о проливању крви, мисле увек на некога другога.

Никада не мисле на себе.

Њима на памет не пада да би они  могли да буду жртве које ће пролити своју крв, јер тако доказују на делу да не причају празне приче.

 

Зашто позивате на проливање крви, када нисте спремни да се сами жртвујете?

Зашто правите конфузију у јавности?

Да ли радите по упутствима издајничког режима?

Који намерно шири ту подлост о падању крви, како би могао да се крваво обрачуна са свима нама који смо његови јавни и отворени противници.

 

Уосталом, шта значи то – падање крви?

Чија крв ће да падне?

Власт има сву оружану моћ да избегне падање њене крви.

Они су спремни да све ураде да сачувају своју крв од падања.

Они који се залажу за падање крви немају намеру да њихова крв падне.

Остао је, дале, само народ.

Кога нико не пита да ли хоће или неће да пролива своју крв.

 

А када народ нико ништа не пита када треба да му узму крв, онда га исто тако ништа неће ни питати када они. који не буду дали своју крв, преузму власт над тим жртвованим народом.

Тако се мења политички олош на власти.

Једну олигархију замењује друга.

Курту замењује Мурта и обрнуто.

Тоталитарни политички систем остаје.

Који поробљава народ.

Народ зна да су то нове преваре и зато не подржава револоционаре на интернету.

 

Ти интернет мастурбатори су јајаре , кукавице и мекушци.

Никада се не потписују својим именом.

Увек су у животној илегали.

Плаше се своје сенке.

Али су зато окрутни револуционари на интернету.

И тако лече своје фрустрације.

 

Озбиљна су историјска времена.

У тешким временима морају да проговоре мислићи и одговорни људи.

Они родољуби који желе да помогну држави и нацији.

Који знају излаз из садашњег стања.

И који не могу да дозволе фрустрираним лудацима да пале народ својом идиотском идејом о падању крви и једном метку.

Они који мисле да то ураде, не оглашавају се на интернету.

Они , претпостављам , на томе тајно раде.

 

Шта то падање крви доноси?

 

Ако знамо да ће се режим бранити свим средствима, онда то падање туђе крви доноси грађански рат у Србији.

Коме данас одговара избијање грађанског рата у Србији?

Нашим вековним непријатељима.

Који раде на томе да се завршница балканске кризе оконча у Србији избијањем грађанског рата.

Тако би се Србија, према њиховим плановима, коначно казнила као реметилачки фактор на Балкану.

 

Које би биле последице тог грађанског рата?

 

Распарчавање Србије.

Исељавање грађана.

Потпуна окупација.

Свођење Србије у Београдски пашалук.

 

Данашњи режим је велеиздајнички и води нас у пропаст.

Шта доносе они који се залажу за падање крви и теорију једног метка?

Ништа.

Нисам видео њихов ниједан политички ни економски програм.

Осим смене садашње власти насиљем.

Ко су људи који ће да преузму управљање државом?

Нико не зна.

Како можемо људе који немају никакав легитимитет у јавности да следимо?

Шта ако су ти људи психопате, авантуристи или страни плаћеници?

 

Историја показује да се државни удари не дешавају сами од себе.

Нити најавама у јавности.

Они се дешавају из дубине незадовољсва саме државне организације.

Већ сам наводио пример државног удара када је Катарина Велика дошла на власт и меког државног удара када је Путин дошао на власт.

За оне што ништа не знају, јер ништа ни не читају, нека охладе прегрејане главе и узму, уместо компјутера, књигу у шаке.

 

Да ли је данас Србија зрела за такав државни преокрет?

Да ли је данас Србија спремна за то?

 

Према мојим знањима, Србија није спремна за тај чин.

Тако ја видим политичку ситуацији у земљи.

Можда ја и грешим.

Време ће то брзо показати.

Догађаји нас већ престижу.

 

Ни геополитичка ситуација у свету не би прихавтила такво решавање политичке кризе у Србији.

Замерили би се великим силама и Србија би имала само штете од такве сулуде акције неодговорних појединаца са интернета.

 

Па, шта је онда решење?

 

Једино решење видим демократском сменом издајничког режима.

 

Да ли је то могуће?

 

Јесте.

 

Како?

 

Стварањем демократских, организованих снага које морају да изврше историјске промене у друштву.

Тог демократског, уједињеног потенцијала данас нема удруженог на једном месту.

Сви су са свима посвађани и велеиздајнички режим манипулацијама прави контролисани хаос и програмирано шири безнађе и апатију.

 

Велики проблем је издаја интелектуалаца и корумпираност лажне српске политичке квазиелите.

Са те стране тешко да можемо да очекујемо неку велику помоћ пробуђеним демократским снагама у земљи.

Можда је то и добро.

Заговорник сам става да онај кога нема, без њега се може и морамо да  се сами боримо даље.

 

Како да дођемо до организовања демократских снага за препород Србије?

О томе сам све написао.Безброј пута.

И све има на интернету.

Видим да све већи број људи те идеје прихвата.

Споро, али сигурно напредујемо.

 

Потребни су нам нова политичка и економска идеја, нови људи и нови начин организовања.

Када осиромашени, преварени и поробљени грађани буду видели конкретан политички циљ и конкретне људе, који ће вратити изгубљено поверење грађана, када све то заједно буде добро организовано, онда ће грађани подржати друштвене промене.

Вратиће се поверење.

Тоталитарни режим ће пасти у сукобу са самим грађанима који су одлучни да се изборе за себе.

 

Понављам, издајнички режим  данас нема упоришта у већинском делу нашег народа.

Вућић влада преваром, крађом, демагогијом, претњама и насиљем.

Такав режим је дошао до свог краја.

Није више проблем у Вучићу и његовом криминалном картелу, него је проблем у неорганизованом, демократском потенцијалу разочараних грађана.

Проблем је на нашој страни и ми морамо да осветлимо политичку сцену, да пробудимо грађане, да их образујемо, просветлимо и покажемо како можемо да се изборимо за заједницу.

 

Мој јавни рад свих ових година је усмерен само на то буђење свести грађана.

Охрабривању да судбину државе узму у своје руке.

Ослобађање страха од претњи бараба и разбојника.

Показивању којим путем морамо да идемо како бисмо се спасили.

Објављивању конкретних и оперативних решавања нагомиланих политичких и економских проблема.

Једном речи, мој рад сам назвао – натапање.

Које почиње да даје своје резултате.

 

Зашто то не иде много брже?

На то питање одговор треба сваки грађанин да сам себи искрено каже.

Зашто су многи сагнули главе и ћуте?

Зашто продају своја уверења за мрвицу безначајних привилегија?

 

Желим да срушим три лажна мита.

 

  1. Ништа не може да се уради,
  2. Треба нам један човек који ће да нас поведе, и
  3. Један метак и падање крви све наше проблеме решава.

 

То је нова превара!

Ко вам о томе говори сигурно ради за режим.

Спрема се нек нова подвала тоталитарног режима.

Који хоће, без обзира на идеологију, да се задржи у друштву.

 

Моји политички и економски ставови су потпуно супротни.

 

  1. Можемо да кројимо своју судбину у новој геополитичкој подели света, јер нам се пружила изузетна прилика за спас државе и нације,
  2. Требају нам тимови поштених родљуба и искусних стручњака, који разумеју шта се у свету догађа, да нас извуку из ове националне несреће,
  3. Удруживањем свих родољуба и свих демократских снага у земљи и расејању можемо мирним путем, без проливања крви, да се изборимо да на чело државе дођу компетенти људи који ће радити, према усвојеним дугорочним политичким и економским плановима, на организованом спашавању државе и нације од даље пропасти.

 

 

Господо другови,

 

Вођење државе је изузетно одговоран посао, јер се тиче судбине преко седам милиона људи у Србији и скоро пет милиона људи у расејању.

Државу не могу да воде политички идиоти и политички дилетанти.

Државу морају да воде морални људи који су стручни и искусни.

 

Зато молим све јавне личности  да се  већ једном уозбиље.

Историсјки су много озбиљна времена да би се спрдали и зајебавали.

Личне фрустрације морају да се лече у званичним медицинским институцијама, јер бављењем политиком се не можете излечити.

 

Ви што позивате на падање крви, прво идите и добровољно дајте крв у Заводу за трансфузију крви.

Ви што позивате на један метак, прво научите да пуцате.

 

Србији данас треба разум мудраца и енергија побуњеног хајдука.

Србији данас требају људи који воле Србију.

 

Београд, 10.07.2018

 

 

SHARE