Sve mi je teže da pišem ove kolumne. U poplavi ljudske gluposti, politièke pokvarenosti, društvenog rastrojstva, državnog rasula, ekonomskog kolapsa, u raspojasanoj pohlepi, gramzivosti, besèašæu, podlosti, prevrtljivosti, pljaèki i kriminalu, u trenucima dok nad nama vladaju diletanti, profiteri, razbojnici, ubice, moralne protuve i fukare, bez obzira na stranaèke, nacionalne i verske boje, èoveku koji hoæe da ostane veran sebi i svojim životnim principima, èoveku koji još uvek veruje u zajednicu slobodnih, poštenih i radnih ljudi, teško je da odabere o èemu æe pre da piše.
Šta je važnije? Koje iluzije i predrasude treba razoblièiti? Koje laži? Kako spreèiti našu nacionalnu propast? Da li je baš sve u društvu zatrovano i korumpirano? Ima li još normalnog i èestitog sveta?
Teško je biti normalan u ludnici. Teško je saèuvati svoje moralne principe u društvu u kome morala nema. Još teže je živeti meðu drumskim razbojnicima. Opet, ne smemo æutati. Nemamo pravo. Zbog naših predaka koji su nas zadužili i potomaka èiju buduænost danas upropaštavaju politièke hulje i njihove partije. Kako se koja partija smenjuje na vlasti, Srbiji je sve gore. Kako zaustaviti istorijsko propadanje? Šta da radimo? Kako izbeæi kolektivno ludilo?
Jedini naèin je da se ostane – logièan. To sam nauèio èitajuæi Krležu. Najveæeg hrvatskog pisca. Èiju smo stogodišnjicu roðenja obeležili 1992. godine mi u Beogradu, zahvaljujuæi tome što sam krležijanac, dok Hrvati to nisu smeli da urade. A danas njegove knjige bacaju na ðubrište, zajedno sa knjigama koje su napisane æirilicom. Toliko o srpskom nacionalizmu i fašizmu. Gde je tu fašizam? Srbin poreklom iz okoline Knina, krležijanac, finansira obeležavnje godišnjice najveæeg hrvatskog pisca koga zvanièna Hrvatska prezire. Gde je tu logika? Zašto smo to radili kad nas niko nije plaæao? Nismo bili ni nevladina organizacija koja prosi pare po svetu blateæi sopstvenu državu i narod. Radili smo to o svom novcu i iz sopstvenog ubeðenja. Logièno smo sledili naše životne principe.
“Spram logike su svi alergièni“, reæi æe Krleža. Taèno. Naroèito ako su na vlasti i imaju novac. Koga su na brzaka stekli. Neki su bili ratni , a neki antiratni profiteri. Jedni su pljaèkali sopstveni narod, drugi meðunarodne institucije koje su imale dobru volju da pomognu našem narodu. Tako smo dobili novobogatašku pseudoelitu koja prezire sopstveni narod i drži ga u politièkom ludilu i tranzicionom ropstvu. Imaju kapital i moæ. Nervira ih logika. Traže sudsku zaštitu od onih koji ih podseæaju na njihovu pljaèku. Zalažu se za tržište i slobodnu konkurenciju tek kad su postali monopolisti. Nameæu nam pink ideologiju. Šire prostakluk i bestijalnost. Imaju svoje klanove, partije, medije, banke i nevladine organizacije. Kontrolišu finansije i tendere. Zajednièko im je da i dalje upropašæavaju Srbiju. Gde je nestala logika? Nova vlast traæi istorijsko vreme. Nema duhovnog ni ekonomskog preporoda.
Koštunica nije naš De Gol, niti naš Putin. Koštunica i njegova stranka æe doživeti politièki nokaut. Ideolog verbalnog legalizma radi sve ono što je prebacivao neoliberalima. Nastavlja se rasprodaja države pljaèkaškom privatizacijom. Obezbeðenje tuèe pripadnike Lige za zaštitu privatne svojine jer nije donet Zako o denacionalizaciji. Ministar policije je obijao trafike. Ministar pravde je u staljinistièkim procesima osuðivao slobodoumne disidente. Ministarka poljoprivrede priznaje da je radila za multinacionalnu kompaniju koja proizvodi genetski modifikovanu hranu. Ministar privrede postaje predsednièki kandidat lažnog demokratskog bloka, a da prethodno nije posetio nijedno preduzeæe. Ministar za kapitalne investicije priznaje da se prethodnog dana sreo sa investitorom koji ne postoji. I sve tako. Legalistièko ludilo.
Zbog èega su bili vanredni parlamentarni izbori? Nove partijske birokratije su željne novca. Politika je unosan biznis. Ko je uhapšen iz prethodne vlasti zbog kraða i malverzacija? Koji je srpski tajkun priveden zakonu? Otkuda DSS-u danas najveæa imovina? Na koji pošten naèin je ona steèena? Zašto su kumovi ponovo na èelu državnih kompanija? Ko im je to omoguæio? Ko?
Zna se ko. Srbija sve zna. Ko je rehabilitovao lažne eksperte iz G17 plus? Glavne krivce i ideologe neoliberalizma. Ko je Labusa postavio za kopremijera? Gde je tu logika? Veæ sam skrenuo pažnju javnosti na èuvene logièke opservacije ekonomskog Pravnika. Evo stižu novi biseri. U rubrici “Lièni stav“/NIN – 15.04.04/ nastavljaè sopstvenih reformi piše “Za demokratskog predsednika“. On je “èvrsto uveren da …….bez demokratskog predsednika nemamo šanse da uðemo u EU…….. da moramo izbeæi izolaciju naše države….“. Lepo. Hoæemo demokratskog predsednika. Gde je on? Ko je on? Poslušajte odgovor: “Demokratski predsednik ne znaèi samo kandidat na predsednièkim izborima koji je dobio najviše glasova“. Ne mogu da verujem! Kakva zbrka misli! Pozivam g. Labusa da èlanicama EU objasni da demokratski predsednik nije onaj koji dobije na predsednièkim izborima najviše glasova. Neka to svoje èvrsto uverenje brani pred evropskim parlamentom.
A ko je demokratski predsednik? Kako da doðemo do njega? Kakva je ovo glupava logika u kojoj predsednik države postaje onaj koji ne dobije najviše glasova? Kako to može? Zar pobednik u atletskoj trci nije onaj koji prvi proðe kroz cilj? U kakav to logièki izolacionizam nas vodi g. Labus? Krleža ovo zove “piramidom ljudske gluposti“ i savetuje “ èovjek mora da sredi nered u sebi i oko sebe, da nadahne smisao sveopæem besmislu oko sebe i u sebi samome“. Savetujem g. Labusu da proèita ono što je u gimnaziji propustio. Onda ne bi zakljuèivao “ako ne budemo imali demokratskog predsednika Srbiju æemo gurnuti u izolaciju u kojoj æe cvetati kriminal, a ne pošteni rad i sigurnost za sve“.
Šta se dešavalo u poslednje tri godine? Zar nije cvetao kriminal, obraèun gangstera i pljaèka graðana? Zar neoliberali nisu krali glasove u parlamentu? Kako je privatizovana Nacionalna štedionica? Gde su držane devizne rezerve? Kako je uvožena nafta i struja? Zašto nije bilo izolacije kada je uhapšeno 11.000 ljudi? Zašto je g. Labus æutao dok su kolumnisti i analitièari, kritièari ideologije vulgarnog pragmatizma, optuživani za ubistvo? O kakvoj sigurnosti on govori kad je medijski seèena svaka slobodoumna misao? Zna li, recimo, g.Labus da su beogradski elektronski mediji zatvoreni za mene i moje istomišljenike? Zašto? Èega se plašite? Zašto prizivate nesreæu? Gde je tu logika? Zašto Veran Matiæ u Vašingtonu, pred amerièkom administracijom, govori da je demokratija u Srbiji u opasnosti? Koja demokratija? Demokratija g. Labusa u kojoj ne pobeðuje onaj koji dobija najviše glasova? A šta je onda demokratija? Zašto je Veran Matiæ zatražio podršku SAD civilnom sektoru u Srbiji kako bi pružio otpor nedemokratskim snagama? Gde je utrošeno 100,46 miliona dolara pomoæi razvoju graðanskog društva u ove tri godine? Gde su te pare otišle treba objasniti kongresmenima? Ako su veæ date za razvoj graðanskog društva, zašto onda u Srbiji pobeðuju nedemokratske snage? U èemu je problem? Ko je za to kriv? Gde je tu logika?
Krleža bi rekao “ovo vaše kverulantsko fraziranje nije ništa drugo nego jedna vrsta onanije relativno sitnog i relativno dobro situiranog besposlièara“. Ili “elita koja o nepokolebljivim naèelima udobnog graðanskog života ima svoje ustaljeno konzervativno mišljenje……djeluje ukratko konstruktivno na štetu nižih narodnih slojeva“. A ti niži narodni slojevi nalaze se raspeti izmeðu gore pomenute logike naših malograðana i ostrašæene besede Vladike Atanasija Jeftiæa o nebeskoj Srbiji, izreèene u manastiru Æelije. To njunjkavo pravoslavno brabonjanje o mirisima, o smradu muslimana i o ocu Justinu koji je “imao taj divan, fini miris“, samo doliva ulje na vatru naše narodne nesreæe. O èemu to prièa nesretni Vladika? Kakve su to ludosti duhovnika? Ako nema ništa pametno da kaže, bolje je da uæuti. Ako hoæe nešto da kaže, bolje je da prethodno logièki promisli. Starije je jutro od veèeri! Ako je hteo da bude originalan, više bi nam pomoglo da se obrušio, poput Hristosa, na fariseje i sadukeje u Crkvi i na bezdušne trgovce što šibicare u našem Hramu. Uzmi biè, Vladiko! Isteraj pogan iz naše pravoslavne kuæe! Kazni sve mešetare i lažne mesije što su opoganili naš pravoslavni dom. Kazni one koji su izdali naš srpski narod. Mitropolite koji su ostavili svoj narod u izbeglištvu. Vladike optužene za pedofiliju i homoseksualizam. Sveštenike koji nose mantiju,a ponašaju se bezbožnièki. Njih sve prozovi. “Tragovi im smrde neèovještvom“!
Oèistimo prvo našu kuæu i pomozimo istinsku obnovu naše Crkve. Ne krivi ogledalo ako ti je lice ružno. Pogledaj ko dobija poslove za obnovu naših crkava. Ko uzima provizije? Kada otvoreno o svemu tome progovorimo onda možemo tražiti trn u tuðem oku. Dva ekstremizma razdiru Srbiju. Nema duhovne obnove i boljeg života u ekstremistièkom poniranju. Srbija je, po ko zna koji put, ponovo podeljena. Graðani trpe. Nema boljeg života dok se ne iskoreni laž i prekine kraða. Nema nam opstanka dok se ne pobedi ljudska glupost. A ljudska glupost je svemirska pojava, kako je govorio Krleža. Zato treba biti logièan. I dosledan. Zato treba otvoreno o svemu da govorimo. To je jedini naèin da pobedimo laž. To je jedini naèin da srušimo sve predrasude i zablude. Da pobedimo sami sebe. Jer smo sami sebi napravili najveæe probleme.
