NEREDI
Piše Branko Dragaš,11.08.2011
Gore engleski gradovi.Premijer Kameron je prekinuo godišnji odmor i vratio se u zemlju.
Parlament zaseda zbog krize.Desetine hiljada Britanaca,kako prenose režimski mediji,potpisuju peticiju da se nasilnicima ukine socijalna pomoć.Na ulicama je rekordan broj policajaca – 16.000.Navodno, fudbalski navijači podržavaju policiju.Međutim, rat na ulicama besni.Uhapsili su i dete od 11 godina koje je palilo prodavnicu.Ministarka policije ukida odsustva i mobiliše sve policijske snage.Premijer je obezbedio vodene topove 24 sata. To je njegov odgovor na proteste.U Totenhemu su poginule četri osobe, uhapšeno je preko 1.100 demonstranata. Izgleda da neće početi prvenstvo Engleske u fudbalu.
Kada čitate danima sve ovakve i slične izveštaje,kada gledate upaljene vatre na ulicama,opljačkane prodavnice,ranjene policajce i uhapšene demonstrante,onda niko ne postavlja pitanje – ko su ti momci,da ne kažem deca?Ko su oni? Odakle se došli? Šta hoće? Zašto protestuju? Zašto pale grad? Zašto pljačkaju? Ako je u Totenhemu ubijen njihov drugar i oni se sada svete,šta traže na ulicam drugih gradova drugi mladi ljudi ?Gde je problem? I koja su rešenja?
Na sva ova pitanja nema odgovora.Niko o tome ne govori.Premijer Kameron se ponaša kao komandant Vrhovnog štaba u ratu.Sva njegova saopštenja su borbena.Zar nije bilo normalnije i mudrije da prvi čovek izvršne vlasti pozove predstavnike demonstranata na razgovor,da čuje šta je to zbog čega su nezadovoljni i zašto su izašli na ulice.Ti mladi ljudi nisu izašli na ulice iz obesti.Ne pale oni zgrade i pljačkaju prodavnice zato što su divljaci iz prašuma ili sa brdovitog Balkana. Ne rade oni to bez veze.Mora da nešto postoji.Mora da nešto ne valja u društvu kada su se oni odlučili za nasilje. Mogao je premijer i da se zapita – ko su ta deca? To nisu neprijateljske snage koje su napale Englesku.To su deca koja su rođena u Engleskoj.To su deca koja su odrasla u engleskom društvu.Njihov bes je produkt nečega. Čega? To treba da otkrije premijer i njegova vlada. To treba da otkriju i da reše. Premijer i vlada o tome ne govore.Oni spinuju medije.Šire strah i mržnju u društvu. A to je vrlo opasno.To ne rešava problem.Nasiljem pokušavaju da zastraše mlade ljude.To je pogrešno. Cenu će platiti englesko društvo.Premijer mora da promeni strategiju. Mora da pozove te mlade ljude na razgovor. To su njegova deca. Nisu okupacione snage koje su se iskrcale na ostrvo da sruše režim i premijera vrate sa odmora u zemlju.Ta deca su deca Engleske.Deca multikulturalnog društva.
Svi su iznenađeni brutalnošću mladih ljudi.Svi se čude? Zašto se čude? Ta deca su produkt praznine,brutalnosti i besmislenosti savremenog društva. Oni rade sve ono što su godinama gledali u holivudskim filmovima. Crtanim i akcionim.Svakoga dana i na svakom mestu nasilje je bilo oko njih.Nasilan je i politički režim u kojima ta deca odrastaju.Nasilna je civilizacija u kojoj žive.Mediji veličaju nasilje,primivizam,brutalnost i okrutnost Ta deca nisu izašla na ulicu iz obesti,već iz nužde.Ta deca ginu u obračunu sa policijom, jer ne vide nikakav izlaz iz svog promašenog života.Šta su ta deca mogla da nauče od siromašnih,nezaposlenih i razočaranih roditelja? Šta su mogli da nauče od bankrotiranog društva u kome se veličaju silikonske pevaljke,preplaćeni sportisti,politički ološ,tajkuni i kriminalci? Šta su mogli da nauče u kriminalizovanom društvu? Da li ih je neko pozvao da ih nešto pita? Da li ih neko uvažio? Da li neko brine za njihovu budućnost? Nikoga to ne zanima.Politički režim koji ubija svoju decu na ulicama osuđen je na propast.Politički režim koji hapsi jedanestogodišnjeg dečaka zbog pljačke prodavnice, dok gangsteri bankari iz Sitija plajčkaju čitavu državu i dovode je do socijalne revolucije,mora da propadne.
Razvijeni kapitalistički svet se nalazi u raspadu.Neoliberalni kapitalizam je bankrotirao.Politički ološ i dalje pljačka građane i državu.Nema političke elite.Nema nove političke ideje.Sve je postalo ogoljeno i surovo.Režim se brani policijskim topovima.To je slaba zaštita.Ne mogu da zaustave socijalnu revoluciju koja će uslediti. Sistem mora da se menja. I to je suština problema. Ukoliko ne bude došlo do promene sistema, nastaće – socijalna revolucija. Socijalna revolucija je neizbežna.Postoji samo opasnost da se nagomilano nezadovoljstvo naroda ne prelije u neki novi svetski rat.Svetski političari su na sve spremni.Samo da sačuvaju svoj opljačkani kapital.Moramo biti oprezni.Ne verujem političarima ni kad mostove otvaraju.
